Француски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нема описа измене
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 61:
По [[Устав Фрнацуске|уставу Француске]], француски је био службени језик републике од 1992<ref>{{fr icon}} -{[http://www.languefrancaise.net/dossiers/dossiers.php?id_dossier=50 Loi constitutionnelle 1992]&nbsp;– {{lang|fr|C'est à la loi constitutionnelle du 25 juin 1992, rédigée dans le cadre de l'intégration européenne, que l'on doit la première déclaration de principe sur le français, langue de la République.}}}-</ref> (мада га је [[uredba Villers-Cotterêts|уредба Вилер-Котре]] учинила мандаторним у правним документима 1539. године). [[Француска]] прописује коришћење француског у службеним владиним публикацијама, јавном [[образовање|образовању]], изузев у специјалним случајевима (иако се те одредбе често игноришу), и правним [[уговор]]има; [[Реклама|огласи]] морају да садрже превод страних речи.
 
У [[Белгија|Белгији]], француски је знаничнизванични језик у [[Валонија|Валонији]] (изузев дела [[Источни кантони|Источних кантона]], у којима се говори [[Немачки језик|немачки]]) и један од два званична језика — упоредо са [[Холандски језик|холандским]] — региона главног града [[Брисел]]а, где га говори већина становништва често као примарни језик.<ref name=philippevanparijs>{{Cite journal| title=Belgium's new linguistic challenge| author= Van Parijs, Philippe | journal=KVS Express (supplement to newspaper De Morgen) March–April 2006 | pages=34–36 |publisher = republished by the Belgian Federal Government Service (ministry) of Economy&nbsp;– Directorate–general Statistics Belgium |url=http://www.statbel.fgov.be/studies/ac699_en.pdf |format=pdf |accessdate= 5. 5. 2007}}&nbsp;– -{The linguistic situation in Belgium (and in particular various estimations of the population speaking French and Dutch in Brussels) is discussed in detail.}-</ref>
 
Француски је један од четири службена језика [[Швајцарска|Швајцарске]] (заједно са [[Немачки језик|немачким]], [[Италијански језик|италијанским]] и [[Романш|романшким]]) и говори се у западном делу Швајцарске званом ''[[Романдија]]'', у коме је [[Женева]] највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и неки [[Кантони Швајцарске|кантони]] имају билингуални статус, на пример градови попут Биел/Биенне или кантони, као што је Валаис-Фрибоург-Берне. Френцуски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50.4%<ref>{{Cite book |url=http://books.google.com/?id=abit8Yd6J-cC&pg=PA92&lpg=PA92&dq=%22connaissance+du+francais+en+suisse%22#v=onepage&q&f=false |title=Le français et les langues ... – Google Books |publisher=Books.google.com |date= 1. 1. 2007 |accessdate= 10. 9. 2010 |isbn=978-2-87747-881-6|pages=}}</ref> популације.