Најранији запис о месту је из 1231. године. Од 15. века то је посед српске властелинске породице Јакшић. У Надлаку је 25. маја 1506. године војвода Марко Јакшић, написао хрисовуљу за манастир Хиландар. Надлак се помиње током ратасељачке буне 1514. године. Вођа побуњеника против властеле Ђорђе Сикулски (Дожа) кренуо изненада одатле са својом крсташком војском из Надлака, а су њимкојој је било много Раца (Срба).<ref>"Српски летопис", Будим 1857-1858. године</ref> Српски великаш Марко Јакшић је имао двор у "Нађлаку" 1527. године. Тада се код њега мађарски војсковођа Петар Перињи, склонио и остао прикривен недељу дана, бежећи пред царом Јованом. Било је то након битке код варошице Суљоша, када је сељачки цар Јован Запоља предводник Срба сељака, коначно "сатро" Перињија, а много бојара мађарских страдало.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 28/1870. године</ref> Касније, за време аустријско-турског рата 1695. године, након великих борби од вароши Нађлака остала је пуста тврђава, са три у пожару страдале цркве - католичком, евангелистичком и православном.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref>
