Велика Хрватска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 44:
У територијалном смислу, Независна Држава Хрватска је представљала остварење предратних усташких великохрватских пројеката, али не у потпуности. Поједине територије настањене Хрватима су 1941. године анектирале [[Бенито Мусолини|Мусолинијева]] [[Краљевина Италија|Фашистичка Италија]] и [[Миклош Хорти|Хортијева]] [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]]. Насупрот томе, у оквиру Независне Државе Хрватске нашле су се територије већински настањене [[Срби|српским]] и [[муслимани|муслиманским]] становништвом. Хрвати су у оквиру НДХ чинили око половине (50,78%) становништва, док је Срба било 30,65%, а муслимана 11,86%. Муслимани су проглашени Хрватима ("цвијећем хрватског народа"), док су Срби били потпуно обесправљени и изложени [[геноцид]]у.
Поразом [[Силе Осовине|Сила Осовине]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], Независна Држава Хрватска престаје да постоји, а формира се нова [[социјалистичка Република Хрватска|социјалистичка Хрватска]], као једна од република [[социјалистичка Федеративна Република Југославија|обновљене Југославије]]. За разлику од Независне Државе Хрватске, у састав социјалистичке Хрватске нису ушле [[Босна и Херцеговина]], а ни источни и централни [[Срем]]. Међутим, прикључени су јој [[Барања]] и [[Међимурска жупанија|Међимурје]], као и бивше [[
=== Споразум Павелић-Стојадиновић (1954) ===
Ред 52:
[[Датотека:Sporazum Pavelic-Stojadinovic.png|мини|десно|Границе према [[споразум Павелић—Стојадиновић|споразуму Павелић-Стојадиновић]].]]
Према овом споразуму, граница између Хрватске и Србије (од севера ка југу) је требало да прати већ постојећу границу (као компромисну) између [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]]) до реке Саве и границе са [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]], а затим је требало да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву, потом да иде реком Босном, па затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин [[Босанска Крајина]] (претежно настањена српским становништвом) је требало да припадне Хрватској, док би највећи део централне и источне Босне, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући [[Сарајево]] и [[Дубровник]]). Дубровник је био једина спорна тачка споразума. Док је Стојадиновић говорио о Дубровнику као српском, Павелић је најављивао могућност [[референдум|плебисцита]], или самостални Дубровник.<ref name="Прес"/> Споразум је предвиђао и мирно пресељење (уз размену имовине) свих [[Срби|Срба]] који би се затекли у границама Хрватске, као и свих [[Хрвати|Хрвата]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]] који би се затекли у оквиру Србије.
Споразум Павелић-Стојадиновић је произвео жестоке негативне реакције од стране хрватске емиграције, српске емиграције и Титовог комунистичког режима у Југославији. Павелић и Стојадиновић су проглашени за националне издајнике од стране усташких и четничких политичких кругова у исељењу, док је Титов југословенски режим одбацивао значај споразума, истичући да Павелић и Стојадиновић нису више представљали никога.{{sfn|Tomasevich|2002|pp=}}
Ред 59:
=== Југословенски ратови ===
У [[март]]у [[1991]]. године одржан је [[Састанак у Карађорђеву|тајни састанак]] у [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђеву]] ([[Војводина]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]), између председника СР Хрватске [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] и председника СР Србије [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] о тадашњој ситуацији у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Према више извора, на том састанку двојице председника је усмено договорена подела [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] између [[Србија|Србије]] и [[Хрватска|Хрватске]]. Туђман и његово вођство су тражили првенствено [[Западна Херцеговина|западну Херцеговину]] где су [[Хрвати]] имали већину.
Уместо прикључења Хрватској, [[Хрвати у Босни и Херцеговини]] су током [[Рат у Босни и Херцеговини|Босанског рата]] прогласили [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватску Републику Херцег-Босну]], која је углавном контролисала западни део [[Херцеговина|Херцеговине]] и део западне [[Босна|Босне]], као и неколико [[енклава]] и [[енклава|ексклава]] у централној Босни и [[Посавина|Посавини]]. Ова хрватска република је званично укинута стварањем муслиманско-хрватске [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] 1994. године.
| |||