Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м →‎Спољашње везе: уклањање непотребног шаблона
Нема описа измене
Ред 27:
По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састоје од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.
 
У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника ([[Енциклопедија|енциклопедије]], [[Библиографија|библиографије]], [[Речник|речници]]), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека је депозитна библиотека за све докторске дисертације брањене на Универзитету у Београду.
Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата, докторски, магистарски и специјалистички радови. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига, од непроцењиве је вредности.
 
== Историјат Библиотеке ==
Универзитетска библиотека, једна је од највећих научних библиотека на [[Балканско полуострво|Балкану]] чија је функција да служи наставним и научним потребама академске популације – студентима, универзитетским наставницима и научним радницима уопште, водикао и свим корисницима жељних знања. Води порекло од библиотеке [[Београдски Лицеј|Лицеја]] [[Кнежевина Србија|Кнежевине Србије]]. Ова највиша школска установа у [[Србија|Србији]] тога времена, основана [[1838|1838. године]], имала је библиотеку коју су користили професори и ђаци [[Лицеј]]а и ученици Београдске гимназије. Њене фондове сачињавали су поклони домаћих и страних дародаваца и обавезни примерак Кнежевине Србије. По одредбама Устројенија Лицеја, библиотекар је морао бити један од лицејских професора, те је њен први библиотекар био др [[Јанко Шафарик]] (1814—1876), филолог и професор историје. Библиотека је [[1850]]. године имала 927 свезака.
 
[[Лицеј]] Кнежевине Србије је Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. претворен у [[Велика школа|Велику школу]]. У библиотеци ове школе задржане су само стручне публикације, док су остале предате [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]]. Када је [[1905]]. године [[Велика школа]] прерасла у [[Универзитет]], библиотека је расформирана. Њен фонд је, према научним областима, подељен семинарима одговарајућих факултета. Највреднији део ове колекције припао је библиотеци Српског семинара. Убрзо се увидело да је Универзитету потребна једна општа научна библиотека, али избијање [[Први светски рат|Првог светског рата]] одлаже њено оснивање. Део овог фонда добила је по свом оснивању Универзитетска библиотека.
 
После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. Пошто је предлог за одлуку [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], усвојен од стране Универзитетскогуниверзитетског Сената, потекао од проф. др [[Павле Поповић|Павла Поповића]], професора и доктора наука, он је и постављен на чело тада именоване Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Ова комисија је имала задатак да реализује наведену одлуку. Убрзо након тога, маја [[1921]]. године, проф. [[Урош Џонић]] именован је за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету.
 
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, др [[Славко Грујић|Славка Грујића]], [[Карнегијева задужбина]], која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. Професор др [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{cite book|last1=Џонић, |first1=Урош (2011). ''|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: 1919—1925''. дневници Уроша Џонића|date=2011. |publisher=Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”.Светозар Марковић|location=Београд.|page=166}}</ref>
 
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник [[Карнегијева задужбина|Карнегијеве задужбине]], [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>Завод за заштиту споменика културе града Београда, досије споменика културе Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“;{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју градаГрада Београда <nowiki>|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/palilula/univerzitetska_bibliotekaazbucnik_6.html</nowiki>|website=Београдско приступљенонаслеђе|accessdate=1. 05.04.20169. 2017}}</ref>  Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд|Београда]] што је предвиђено Генералним планом [[Београд|Београда]] из [[1921|1921. године]].<ref>С.{{cite book|last1=Михајлов, |first1=Саша|title=Универзитетска библиотека „Светозар"Светозар Марковић“,Марковић" = Svetozar Marković University Library|date=2010.|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда, |location=Београд 2010.|page=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868-1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918-1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
Ред 122:
 
== Галерија ==
'''Библиотека'''
<gallery>
Biblioteka leto.jpg
Ред 132:
</gallery>
 
'''Старе и ретке књиге у Библиотеци'''
<gallery>
DSC 0197 copy.jpg
Ред 179:
[[Категорија:Српска историја XIX века]]
[[Категорија:Градска општина Палилула (Београд)]]
[[Категорија:Култура у Београду]]
[[Категорија:Образовање у Београду]]