Живојин Лазић (политичар) — разлика између измена

Рођен је 1876.<ref><span title="ctx_ver=Z39http://www.88-2004&rfr_id=info%3Asid%2Fsrbia.wikipediagov.org%3A%D0%96%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D1%87&rft.genre=unknown&rft_val_fmt=info%3Aofi%2Ffmt%3Akev%3Amtx%3Abook" class="Z3988" id="cxCITEREF.D0.91.D0.B5.D0.B7.D0.B1.D0.B5.D0.B4.D0.BD.D0.BE.D1.81.D0.BD.D0.BE-.D0.B8.D0.BD.D1.84.D0.BE.D1.80.D0.BC.D0.B0.D1.82.D0.B8.D0.B2.D0.BD.D0.B0_.D0.B0.D0.B3.D0.B5.D0.BD.D1.86.D0.B8.D1.98.D0.B0" tabindex="0">&nbsp;<rs/span>Досадашњи руководиоци. rsc/istorijat/ Безбедносноdosadasnji-информативна агенцијаrukovodioci. html</ref> у Сврачковцима, недалеко од Горњег Милановца.<ref>Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca, Publ. Narodna misao, 1926, str. 565.</ref> Завршио је Правни факултет Београдског универзитета. Специјализовао се у области националне безбедности у Немачкој, Италији и Аустро-Угарској. Од 1919 до 1921. године био је начелник одељења Јавне безбедности Министарства унутрашњих послова. У септембру 1923. године ствара [[Сдружение против българските бандити|Удружења против бугарских бандита]], организацију чији је циљ био да спречи подршку становништва ВМРО. Председник владе [[Љубомир Давидовић]] отворено изражава неслагање са Лазићевом одлуком да се на чело организације поставе [[Стојан Мишев]] и [[Григор Циклев]], на шта је Лазић одговорио да "није нашао бољи механизам од међусобног истребљивања бивших и садашњих бугарских комита".<ref>Македония - история и политическа съдба, Том II, ИК Знание, София, 1998, стр. 119.</ref>

1923. године предводио је југословенску делегацију на конференцији која је довела до потписивања [[Нишки споразум (1923)|Нишког споразума]]. Затим је именован за заменика министра унутрашњих послова. 1927. године учествује као јавни тужилац у Скопском студентском процесу против личности [[Македонска младежка тайна революционна организация|ММТРО]]. 13. јула 1928. године, по наређењу Ивана Михајлова, терориста ВМРО [[Иван Момчилов (революционер)|Иван Момчилов]] извршава неуспешан атентат на Жику Лазића. Момчилов улази у његов кабинет у Београду, покушава да га упуца у главу, и затим извршава самоубиство.<ref>[http://www.kroraina.com/knigi/kc/cyrn16_g.html Църнушанов, Коста. Македонизмът и съпротивата на Македония срещу него, Унив. изд. "Св. Климент Охридски", София, 1992]</ref> 1929. године Жика Лазић постаје бан Вардарске бановине са седиштем [[Скопље|у Скопљу]]. Улази у руководство [[Соколска жупа „Краљевић Марко“|Соколске жупе „Краљевић Марко“]] и "[[Народна одбрана|Народне одбране]]".<ref>Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 233.</ref><ref>Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 183.</ref> У периоду од 1932. до 1934. године био је министар унутрашњих послова, у влади [[Југословенска национална странка|Југословенске националне странке]].