Википедија

Сједињене Америчке Државе — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м сређивање
Ред 8:
| мото = {{noitalic|1. ([[1776]]—):}} -{[[E Pluribus Unum]]}- <br /> {{noitalic|<small>([[Латински језик|лат.]] „Од многих, један”)</small><br /> 2. ([[1956]]—):}} -{[[In God We Trust]]}- <br /> {{noitalic|<small>([[Енглески језик|енгл.]] „У Бога се уздамо”)</small>}}
| химна = -{[[Барјак искићен звездама|The Star-Spangled Banner]]}-<br />Барјак искићен звездама [[Датотека:Star Spangled Banner instrumental.ogg|center]]
| службени језик = нема <br />(''[[дефакто|de facto]]'': [[Енглески језик|енглески]])¹<sup>1</sup>
| главни град = [[Датотека:Flag of Washington, D.C..svg|20п]] [[Вашингтон]]
| latd=38|latm=53|latNS=N|longd=77|longm=02|longEW=W
Ред 29:
| површина = 9.826.630
| воде = 6.76
| становништво поредак = 3 ¹<sup>1</sup>
| становништво = 325.145.963
| попис становништва = 308.745.538
Ред 45:
| HDI поредак =13
| HDI категорија =<span style="color:#090;">висок</span>
| валута = [[Амерички долар|Долар]] ²<sup>2</sup>
| код валуте = USD
| временска зона = -4 до -10
Ред 55:
'''Сједињене Америчке Државе''' — скраћено '''САД''' ({{јез-енгл|United States of America — USA}}), понекад кратко '''Сједињене Државе''' — скраћено СД ({{јез-енгл|United States — US}}) или само '''Америка''' ({{јез-енгл|America}}), [[федерација|федерална]] је [[Устав Сједињених Америчких Држава|уставна]] [[република]] коју чини [[Савезне државе САД|педесет држава]] и један федерални округ. Држава се углавном простире у централном делу [[Северна Америка|Северне Америке]],<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> где се, између [[Тихи океан|Тихог]] и [[Атлантски океан|Атлантског океана]], налази четрдесет осам савезних држава и федерални округ са главним градом [[Вашингтон]]ом. Овај континентални део се на северу граничи са [[Канада|Канадом]], а на југу с [[Мексико]]м. Савезна држава [[Аљаска]] налази се на северозападу континента и граничи се са Канадом на истоку и [[Русија|Руском Федерацијом]] на западу, преко [[Берингов мореуз|Беринговог мореуза]], док се савезна држава [[Хаваји]] налази у Тихом океану. Сједињеним Државама такође припада неколико острвских територија раштрканих широм [[Кариби|Кариба]] и [[Тихи океан|Пацифика]].
 
Са 9,83 милиона -{km²<sup>2</sup>}- и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне [[Имиграција у Сједињене Државе|имиграције из многих земаља]]. [[Америчка привреда]] је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).
 
Нацију је основало 13 бивших колонија [[Краљевство Велика Британија|Велике Британије]] које су се простирале дуж атлантске обале. Прогласивши се „државама“ 4. јула 1776. године усвојиле су [[Декларација независности САД|Декларацију независности]]. Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у [[Амерички рат за независност|Америчком рату за независност]], што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. године усвојила данас важећи Устав Сједињених Држава, а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике. [[Повеља о правима (Сједињене Америчке Државе)|Повеља о правима]], састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791. године.
Ред 65:
=== Положај ===
[[Датотека:Canyon midday.jpg|мини|300п|Велики кањон реке Колорадо]]
Сједињене Америчке Државе су површином четврта највећа држава на свету, након [[Русија|Русије]], [[Канада|Канаде]] и [[Кина|Кине]] са укупном површином од 9.631.418 -{km²<sup>2</sup>}-. Са овако огромном територијом, [[географија]] Сједињених Америчких Држава у великој мери варира од једног подручја до другог. Планински ланци [[Апалачке планине|Апалачи]] и [[Стеновите планине]] су два главна планинска масива на територији Сједињених Држава. Стеновите планине су више и налазе се на западу, док се нижи Апалачи налазе на истоку земље.
 
=== Геологија и рељеф ===
Ред 73:
 
=== Воде ===
Најдужа и најзначајнија река у САД је Мисисипи у централном и југоисточном делу САД. Дугачка је 3 778 км, а од извора њене притоке реке Мисури је дугачка 5 969 км. Мисисипи је најдужа река Северне Америке, а са Мисуријем је четврта по дужини у свету, после Нила, Амазона и Јангцекјанга. Површина слива Мисисипија износи око 3.275.00 км²<sup>2</sup>. Друге важније реке су [[Рио Гранде]], која је чини већину границе са Мексиком, Колорадо, Охајо и Тенеси.
 
Од већих језера су Горње језеро, Мичиген, Хјурон.
Ред 147:
САД, иако званично неутралне током ране фазе [[Други светски рат|Другог светског рата]] након [[инвазија на Пољску (1939)|инвазије]] [[трећи рајх|нацистичке Немачке]] на [[Пољска|Пољску]] у септембру 1939, су почеле да снабдевају савезнике ратним материјалом у марту 1941. кроз [[Закон о зајму и најму|Програм о зајму и најму]]. [[Јапан]]ско царство је 7. децембра 1941. покренуло изненадни [[напад на Перл Харбор]], што је допринело да се САД придруже савезницима у борби против [[Силе Осовине|сила Осовине]], као и [[интернирање Јапанаца у САД|интернирање]] хиљаде Американаца јапанског порекла.{{sfn|Sheriff|Kamensky|Sheriff|2014|p=685}} Учешће у рату је подстакло капиталне инвестиције и раст индустријских капацитета. Од главних зараћених страна, Сједињене Државе су једина држава која је из рата изашла богатија — заправо, далеко богатија — уместо сиромашнија.{{sfn|Kennedy|1989|p=358}}
 
Савезничке конференције у [[Бретонвудски споразум|Бретон Вудсу]] и у [[Кримска конференција|Јалти]] су скицирале нови систем међународних организација који је поставио САД и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] у центар светских питања. Пошто је [[дан победе у Европи|рат у Европи завршен]], у [[Сан Франциско|Сан Франциску]] је 1945, одржана [[Конференција ОУН о међународним организацијама|међународна конференција]] на којој је донета [[Повеља Организације уједињених нација|Повеља Уједињених нација]], које су постале активне након завршетка рата.<ref>{{cite web |url=http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm |archiveurl= https://web.archive.org/web/20070612221444/http://www.state.gov/r/pa/ho/pubs/fs/55407.htm |archivedate = 12. 6. 2007. |title=The United States and the Founding of the United Nations, August 1941&{{nbsp;}}– October 1945 |year=2005|accessdate = 11. 6. 2007. |publisher=U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian}}</ref> Пошто су САД [[пројекат Менхетн|развиле прве атомске бомбе]], председник [[Хари Труман]] је одлучио да их искористи у августу 1945. на јапанским градовима [[Атомска бомбардовања Хирошиме и Нагасакија|Хирошими и Нагасакију]] у августу. [[Предаја Јапана|Јапан се предао]] 2. септембра 1945. чиме је окончан рат.<ref>Pacific War Research Society. ''Japan's Longest Day''. New York: Oxford University Press. {{page|year=2006|isbn=978-4-7700-2887-7|pages=}}</ref>
 
=== Хладни рат ===
Ред 156:
Совјетско лансирање [[Восток-1|прве свемирске летелице]] са људском посадом 1961. подстакло је председника [[Џон Кенеди|Џона Ф. Кенедија]] да позове САД да оне буду те које ће послати првог [[пројекат Аполо|човега на Месец]], што је и [[Аполо 11|остварено 1969]]. Кенеди се такође суочио са напетом [[Кубанска ракетна криза|нуклеарном кризом]] са совјетским снагама на Куби. У међувремену, Сједињене Државе су доживљвале одрживи економски раст. Усред присуства различитих [[бели национализам|белих националистичких]] група, посебно [[Кју-клукс-клан|Кју клукс клана]], појавио се покрет за грађанска права кои је користи [[ненасиље]] да се суочи са сегрегацијом и дискриминацијом. Покрет су симболисали и водили црним Американци, као што су [[Роза Паркс]] и [[Мартин Лутер Кинг]]. Са друге стране, неки [[црни национализам|црне националистичке]] групе попут [[Црни пантери|Црних пантера]] су имали милитантнији приступ.
 
После [[атентат на Џона Кенедија|убиства Кенедија]] 1963. за време председника [[Линдон Џонсон|Линдона Џонсона]] донети су [[Закон о грађанским правима]] 1964. и [[Закон о праву гласа]] 1965.{{sfn|Dallek|2004|p=169}}<ref>{{cite web |url=http://www.ourdocuments.gov/doc.php?flash=old&doc=97 |title=Our Documents&{{nbsp;}}– Civil Rights Act (1964) |publisher=United States Department of Justice |accessdate = 28. 7. 2010.}}</ref> Он је такође потписао програме о здравственој заштити и здравственој помоћи.<ref>[http://www.ssa.gov/history/lbjsm.html Social Security History], the United States [[Social Security Administration]]</ref> Џонсон и његов наследник [[Ричард Никсон]] проширили су посреднички рат у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] у неуспешни [[Вијетнамски рат]]. Појавио се раширени контракултурног покрет, подстакнут противљењем рата, црним национализмом, као и [[сексуална револуција|сексуалном револуцијом]]. [[Бети Фридан]] и [[Глорија Стејнем]] су предводиле [[други талас феминизма|нови талас феминизма]] који је тражио политичку, друпшвену и економску једнакост за жене.
 
Као последица скандала [[Афера Вотергејт|Вотергејт]] из 1974, Никсон је постао први амерички председник који је поднео оставку, како би избегао да буду смењен под оптужбом које су укључивале ометање правде и злоупотребу положаја. Администрација [[Џими Картер|Џимија Картера]] са краја 1970-их је била у знаку [[стагфлација|стагфлације]] и [[иранска талачка криза|иранске кризе са таоцима]]. Избор [[Роналд Реган|Роналда Регана]] за председника 1980. најавио је заокрет [[конзервативизам у САД|удесно у америчкој политици]], која се огледала у великим променама у [[реганомика|пореским и потрошачким приоритетима]]. Повећани су издаци за одбрану, а пројекти попут [[Стратешка одбрамбена иницијатива|Стратешке одбрамбене иницијативе]] су за циљ имали поновно покренути трку у наоружању и економски исцрпити Совјетски Савез. Поред тога су се подржавали авганистански [[муџахедин]]и у [[совјетски рат у Авганистану|рату против Совјета]], антикомунистички настројени [[никарагва]]нски [[контра]]ши као и антикомунистички настројени покрети у источној Европи попут пољске [[Солидарност]]и. САД су током овог периода тајно подржавале Ирак [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] у [[Ирачко-ирански рат|Ирачко-иранском рату]] да би зауставили исламистички Иран, али су такође сарађивале и са самим Ираном коме су продавале оружје, а новац од продаје оружја пребацивали никарагванској десничарској Контри. Побољшање економске ситуације, али и поновни успон националног поноса након успешне [[инвазија на Гренаду|инвазије Гренаде]] [[1983]]. године омогућила је Регану да победи на председничким изборима 1984. Његов други мандат обележио је [[афера Иран-Контра|скандал Иран-Контра]] и значајан дипломатски напредак у односима са Совјетским Савезом. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]] завршен је Хладни рат.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сједињене_Америчке_Државе”