Логор Доња Градина — разлика између измена

Пред својим бегом, [[1945]]. године, да сакрију траг својим злоделима, усташе су палили мртва телеса и пепео бацали у Саву. Око 2 вагона пепела до данас је остало на обали Саве. Још увек су се налазиле и несагореле лобање и пршљенови. Велики гроб деце, које су усташе побиле на „Лиману“, омладина је, нашавши им кости на обали, покопала у заједнички гроб.“ (Сарајево 1975).

 

 

[[Датотека:Казани Градина.JPG|мини|200п|Казани за прављење сапуна од убијених логораша.]]

По шумама и пољима [[Доња Градина|Доње Градине]], на страни реке Саве у Републици Српској, усташе су извршиле најмасовнија убијања [[Срби|Срба]], тако да је Градина у ствари највећа масовна гробница Јасеновца, или тачније то је низ од око 50 масовних гробница.

<!--ОК, ОВО НАДАЉЕ ЈЕ СУВИШНО-->

 

''„Усташе су изабрале Градину за масовне покоље из много разлога, од којих су најважнији били осамљеност, добра природна заштита и неприступачност страним лицима. Надалеко није било насеља, њиве су биле опкољене врбовим шибљем и шумом, а са три стране је Градина била потпуно неприступачна: од стране Јасеновца (сјеверно) дијелила је Сава, од стране Уштица Уна, а од стране Кошутарице опет Сава, која ту прави нагли заокрет од сјевера ка југоистоку. Градина је изгледала као право полуострво. Са стране села Драксенића и Међеђе усташе су се заштитиле од партизана појасом ровова, вучјих јама, читавим низом бункера и карсула. Из логора Јасеновац могло се лако прећи у Градину скелом (преко Саве). У овој пустињи могло се несметано убијати хладним оружјем, а да нитко и не помисли шта се тамо догађа, па шта више, кад би жртва и јаукнула колико год би могла, нико не би могао ништа чути. У томе је лежала тајна те страшне Градине. Убијало се хладним оружјем да се не би чули пуцњи. Ријетко би на насипу (Саве) убијали појединце из револвера.''

== Транспорти логораша ==

 

 

Трећи дан после овога , у осам сати увече однекуд је дотерано 300 жена и деце. Сви су били грађански обучени. И њих су усташе још исте вечери одвеле у Градину, тамо их затвориле у једну кућу и све их спалили. „ И тада се у Јасеновцу чуо јаук из Градине, од несретних жена и деце“.<ref>Милан Микић из Јасеновца, Београд 2.6.1942. год.</ref>

 

Фебруара 1942. године усташе су у шест теретних вагона дотерали у Јасеновац 300 сељака из Босне, одмах их превезли преко Саве у село Градину. Тамо су их све маљевима побили а лешеве бацили у једну сељачку шталу па је запалили. {{sfn|Страњаковић|1991|p=252}}

 

 

== Галерија ==