Јеврем Обреновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање |
|||
Ред 33:
У [[Шабац|Шапцу]] се оженио [[Томанија Обреновић|Томанијом]], ћерком [[Анта Богићевић|Анте Богићевића]], с којом је изродио осморо деце — седам кћери и једног сина. Његов син Милош био је отац краља [[Милан Обреновић|Милана Обреновића]].
Јевремова кћерка [[Анка Обреновић|Анка]] била је удата за [[Александар Константиновић|Александра Констатиновића]], с којим је изродила четворо деце, од којих су Катарина и Алексаднар оставили потомство, како мушко тако и женско. Катарином је хтео да се ожени кнез Михаило Обреновић. Ваља споменути и Анкину унуку Наталију, кћерку пуковника Александра Константиновића, команданта краљеве гарде, која се удала за кнеза [[Мирко Петровић (принц)|Мирка Петровића]], сина црногорског краља [[Никола I Петровић|Николе]], с којим је имала петоро деце од којих је један од синова, [[Михаило Петровић Његош|Михаило]], отац [[Никола Петровић (принц)|Николе]], актуелног претедента на престо [[Црна Гора|Црне Горе]]<ref
Јеврем Обреновић умро је [[10. септембар|10. септембра]] [[1856]]. године на свом имању у [[Влашка|Влашкој]] близу [[Јаши]]ја (данас [[Румунија]] тада [[Османско царство]]), после дуже болести, где је и сахрањен.<ref>{{cite web|url=http://www.czipm.org/tudor-srb.html |title=Српски кнежевски гроб у Румунији |publisher=Czipm.org |date= |accessdate = 27. 12. 2011.}}</ref>
Ред 50:
Године 1824. завршена је градња [[Јевремов конак|Јевремовог конака]] у Шапцу, складне спратне грађевине, која је била међу најлепшим у Србији. У њему се живело по „европејским“ назорима и манирима. Здање је било стециште школованих и учених људи, интелектуалне и уметничке елите ондашње Србије, којима је Јеврем био [[гај Килније Мецена|мецена]] и потпора.
Јеврем и његов Конак су по много чему значајни: по првом клавиру у тадашњој [[Србија|Србији]], дакле не рачунајући три касније присаједињене нахије Источне Србије (кнегиња Сара [[Карапанџићи|Карапанџић]] имала је клавир у [[Неготин]]у раније), првом савременом кревету и другом намештају и бечком прибору за јело, а имао је и прва [[прозор|пенџерска]] стакла у Србији (опет, ово нису први застакљени прозори уопште, јер је фиксних застакљених прозора било још у Средњем веку, него прозори који се отварају).
Била је у оквиру Конака и знаменита Јевремова библиотека (са делима Лафонтена, Купера, Скота, Шилера, и других) једна од богатијих у Србији. А у дворишту Конака, као симбол статуса и моћи, стајао је нацифрани [[фијакер]] (опет први у Србији), купљен у тадашњој аустријској [[Војводина|Војводини]].
Ред 90:
!width="10%"|име!! width="2%"|слика!! width="10%"|датум рођења!! width="10%"|датум смрти!! width="10%"|супружник
|-
| [[Јелена Обреновић]] || || [[6. мај]] [[1818]].|| [[188
|-
| [[Симеона Симка Обреновић]] || || [[6. мај]] [[1818]]. || [[1837]]. || [[Јанаћ (Јован) Герман]]
Ред 120:
* [http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis50%282003%29.pdf Небојша Јовановић: Јеврем Обреновић - скица једне политичке каријере], Историјски часопис, број 50, 2003. године
* [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/2210857/Se%C4%87anje+na+Jevrema+i+%C5%A1aba%C4%8Dko+%22zlatno+doba%22.html Сећање на Јеврема и шабачко „златно“ доба (РТС, 15. фебруар 2016)]
{{DEFAULTSORT:Обреновић, Јеврем}}▼
{{Председници Владе Кнежевине Србије}}
▲{{DEFAULTSORT:Обреновић, Јеврем}}
[[Категорија:Рођени 1790.]]
[[Категорија:Умрли 1856.]]
| |||