Љубушки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м сређивање
Ред 18:
| гдуж =17.5333333333
}}
'''Љубушки''' је [[градско насеље]] и сједиште [[Општина Љубушки|истоимене општине]] у јужном делу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Према прелиминарним подацима [[popis stanovništva u Bosni i Hercegovini 2013.|пописа становништва 2013. године]], у Љубушки је пописано 4.387 лица.<ref name="ш">[http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.]</ref>
 
== Географија ==
[[Клима]] је умерена [[средоземна клима|медитеранска]] (25,2&{{nbsp;}}°C средња годишња) са 2.300 сунчаних сати у години. Уз познати кршки херцеговачки рељеф Љубушки има више плодних низија: [[Љубушко поље]], [[Вељачко поље]], [[Витинско поље]], Расток и Бериш. Град Љубушки се налази на раскрсници важних саобраћајница према [[Мостар]]у (36 -{km}-), [[Макарска|Макарској]] (55 -{km}-), [[Сплит]]у (120 -{km}-), [[Дубровник]]у (130 -{km}-) и [[Сарајево|Сарајеву]] (170 -{km}-).
 
== Историја ==
Ред 37:
 
=== Други свјетски рат ===
Видовдански талас усташког геноцида захватио је и српско становништво љубушког среза. Од свих јама љубушког краја посебно се издавја она на Хумцу, која се налази у огради тамошњег фрањевачког самостана. При масакрирању и и бацању Срба у ту јаму, у ноћи између 30. јуна и 1. јула, и поред јаукања и запомагања невиних жртава, нико од „Кристових слугу“ из тог самостана није изашао да погледа шта се то дешава.
 
 
Послије потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]], [[1995]]. године, општина Љубушки је у цјелини ушла је састав [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације БиХ]].
Линија 45 ⟶ 44:
{{Главни чланак|Попис становништва у СФРЈ 1991: Љубушки}}
 
По последњем службеном попису становништва из [[1991]]. године, општина Љубушки је имала 28.340 становника, распоређених у 35 насељених места. У граду Љубушком било је 4.198 становника (2.658 Хрвата, 1.174 Муслимана, 53 Срба, 180 Југословена и 133 осталих).
 
== Референце ==