Абдул Хамид II — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje
м сређивање
Ред 34:
Султан Абдул Хамид II рођен је у среду 21. септембра 1842. године у Топкапи палати, као син султана Абдулмеџида I и Тиримујган султаније, која је преминула када је Абдул Хамид имао свега 10 година. Њега је након тога усвојила валиде султанија Рахиме Пересту. Био је веома умешан столар, а његови радови од дрвета могу се и данас видети у Јилдиз палати. Такође, био је велики љубитељ опере, а чак је и сам први у Османском царству преводио либрета познатих светских оперских комада. Он је и сам био композитор, као и домаћин многим европским извођачима у палати Јилдиз и Османској оперској кући. Абдул Хамид је волео да путује. Он се 1867. године придружио свом стрицу, султану Абдулазизу, на његовој посети Европи, те је посетио Париз, Лондон и Беч, као и друге европске престонице.
 
На престо је дошао након свргавања његовог брата Мурата V 31. августа 1876. године. Многи су мислили да ће нови султан имати либералне идеале, док су га конзервативци видели као веома опасног реформатора.
 
== Прва уставна ера (1876—1878) ==
Ред 49:
Како је Русија лако успоставила доминацију над новоформираним државама, њена моћ у Европи драстично је повећана услед потписивања санстефанског мира. На инсистирање великих сила, како би се смањио утицај Русије, сазван је Берлински конгрес на коме су измењене појединости санстефанског мира. Као замену за ове услуге, Кипар је "позајмљен" Великој Британији 1878. године. Било је и невоља у Египту, где су нелојалне кедиве морале да буду смењене. Султанови односи са Ураби-пашом драстично су се погоршали услед британске виртуалне контроле над Суданом и Египтом, која је успостављена интервенцијом британске војске 1882. године, како би се у њима "успоставио ред". Судан, Египат и Кипар биће османске провинције " на папиру" све до 1914. године, када их је Британија званично анексирала као одговор учествовању Османског царства у Првом светском рату на страни Централних сила.
 
Један од кључних проблема било је албанско питање.
 
Сједињење Бугарске и источне Румелије 1885. године било је још један у низу тешких удараца нанетих Османској империји. Ставарање независне и моћне Бугарске представљало је велику претњу по Османско царство. Много година султан је морао да се договара са Бугарском, како не би антагонизовао ни руске, а ни немачке жеље.
 
Крит је добио проширене привилегије, али то није задовољило локално становништво које је желело сједињење с Грчком. Почетком 1897. године послата је грчка експедиција с намером да се уклони османска владавина на Криту. Овај потез довео је до рата између Грчке и Османског царства, из кога је Османско царство изашло као победник. Међутим, Крит је пао у руке Британије, Француске и Русије.
 
== Осигуравање подршке Немачког царства ==
Ред 67:
== Друга уставна ера 1908. ==
[[Датотека:Greek lithograph celebrating the Ottoman Constitution.png|мини|Усвајање Друге османске конституције 1908. године]]
Национално понижење настало ситуацијом у Македонији, као и незадовољство војске присуством шпијуна и реформатора из палате, довело је до кризе унутар империје.
 
У лето 1908. године, избила је младотурска револуција, па султан Абдул Хамид капитулирао када је сазнао да трупе из Солуна марширају ка Цариграду. Јула 26. године 1908. извршена је рестаурација устава из 1876. године. Већ наредног дана укинута је шпијунажа и цензурисање, а сви политички затвореници су пуштени на слободу.
 
Децембра 17. године 1908. султан је у свом говору приликом отварања парламента казао: ,,Устав из 1876. године привремено је суспендован како би образовање људи било доведено на висок ниво".
 
=== Противудар 1909. ===
Иако је променио своје држање према [[Младотурци]]ма, то није спасило султана Абдул Хамида II свргавања. 31. марта 1909. године, по налогу парламента, султан Абдул Хамид II је свргнут са власти, а на његово место долази његов брат, султан [[Мехмед V Решад]].
 
Султанов противудар 1909. године довео је до сукоба конзервативних муслиманских кругова и либералних реформатора из редова Младотурака, који је довео до масакра десетина хиљада јерменских хришћана у провинцији Адана.
Ред 151:
{{Султани Османског царства}}
 
{{DEFAULTSORT:Хамид II, Абдул}}
{{Authority control}}
 
{{DEFAULTSORT:Хамид II, Абдул}}
 
[[Категорија:Рођени 1842.]]
[[Категорија:Умрли 1918.]]