Црква Христа Спаситеља у Пољу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
додата инфокутија
м сређивање
Ред 86:
Свој данашњи облик црква је добила почетком [[14. век]]а, када ју је обновио у потпуности византијски државник [[Теодор Метохит]]. По његовом налогу је у периоду од [[1315]]. до [[1321]]. године сведено украшавање унутрашњости цркве мозаицима који представљају најлепши пример [[препород]]а [[Палеолози|Палеолога]]. Услед последица [[Грађански рат двојице Андроника|грађанског рата двојице Андроника]], Теодор је протеран у [[егзил]] [[1328]]. године по налогу [[Андроник III Палеолог|Андроника -{III}-]] (1328—1341), али му је две године касније дозвољен повратак и он је последње године свога живота провео као [[монаштво|монах]] у својој задужбини ''Хори''.
 
Током [[Пад Цариграда (1453)|опсаде Цариграда]] [[1453]]. године у цркву је пренесена [[икона]] која се сматрала чудотворном и заштитницом града у циљу добијања [[Бог|божанске]] помоћи у одбрани од [[неверник]]а, као што се [[Опсада Цариграда (1422)|то десило 1422. године]]. Међутим и поред тога, [[Османлије]] су заузеле град [[29. мај|29.05.]] али је Хора задржала своју улогу. Око пола века након тога, црква је по налогу [[Атик Али паша|Атик Али паше]], који је био [[велики везир]] [[султан]]а [[Бајазит II|Бајазита -{II}-]] ([[1481]]—[[1512]]) претворена у џамију названу ''Карије''. Да би се њена унутрашњост прилагодила потребама [[ислам]]а, мозаици и фреске су прекривене слојем [[малтер]]а. Зграда је временом оронула и приликом истраживања њене унутрашњости [[1948]]. године [[Сједињене Америчке Државе|амерички]] [[византолози]] су испод слоја малтера открили византијске иконе и мозаике, после чега се приступило детаљној обнови грађевине и откривању првобитног слоја. Радови су трајали читаву [[десетлеће|деценију]] и она је [[1958]]. године је отворена за јавност као музеј који се званично зове ''Карије'' по називу џамије, иако је и даље устаљенији назив ''Хора''.
 
== Изглед цркве ==
[[Датотека:Chora_Church_Constantinople_2007_007.jpg|мини|десно|280п|Некадашња црква Христа Спаситеља у Пољу]]
Сама црква по својој површини од 742.5-{[[квадратни метар|m²<sup>2</sup>]]}- не спада међу грандиозне [[византијске цркве]]. Састоји се из:
* [[наос]]а који има три [[кубе]]та,
* [[нартекс]]а односно: