Критовул са Имброса — разлика између измена

'''Критовул''' ({{јез-грч|Κριτόβουλος}} /Критовулос/) '''са Имброса''' је био угледни [[Грци|Грк]], који је вероватно пре [[1470]]. г. написао ''Историју султана Мехмеда -{II}-'', дело које обухвата раздобље [[1451]]—[[1467|67.]] г. и које је на неки начин корисно јер допуњује извештаје [[Лаоник Халкокондил|Халкокондила]], [[Дука (историчар)|Дуке]] и [[Георгије Сфранцес|Сфранцеса]]. Као и у случају његовог савременика Халкокондила, и Критовул није могао а да не одоли привлачној снази оних чувених [[Тукидид]]ових речи којим се стари писац послужио на почетку своје ''Историје пелопонеског рата'' с намером да образложи оно што га је подстакао да прионе писању свог малопре поменутог дела. Тако се и Критовул, угледајући се на старог писца, послужио тим шаблоном. Узгред, због тог шаблона [[Лукијан са Самосате]] се својевремено обрушио на [[Креперије Калпурнијан|Креперија Калпурнијана]] (Κρεπέρῃος Καλπουρνιανὸς) из [[Помпејопољ]]а, аутора једног дела о [[Римско-партски ратови|римско-партском рату]], којег је притом назвао Тукидидовим ревносним имитатором (Θουκυδίδου ζηλωτὴς ἄκρος) из тог разлога што се, како је запазио, од свих увода који су подражавали Тукидидов његов највише осећа на атичку [[Мајчина душица|мајчину душицу]] (χαριεστάτην ἀρχῶν ἁπασῶν καὶ θύμου τοῦ Ἀττικοῦ ἀποπνέουσαν).

Према речима немачког византолога [[Карл Крумбахер|Карла Крумбахера]] ({{јез-нем|Karl Krumbacher}}; 1856—1909), збиља је необично што је код једног таквог писца који је писао о турском султану присутан тон [[Перикле|Перикловог]] савременика. Тај утицај атинског историчара огледа се исто тако како у погледу распореда догађаја на основу четири годишња доба, тако и стилског улепшавања саме приче; а два велика говора које је [[Мехмед II Освајач|Мехмед]] тобоже одржао пред окупљеном заповедничком и намесничком господом, одговарају Тукидидовим кентонима. Међутим, како оцењује Крумбахер, упркос свим напорима Критовулу није пошло за руком да досегне ни за сенком оне замишљене чврстоће и пуноће свог великог узора; његов опис се своди на нашироко наклапање, које је уз то видљиво ограничено наизглед стручним изразима. Оно што Критовула ипак чини другачијим од једног другог Тукидидовог обожаватеља, Халкокондила, као и од осталих приповедача са простора срушеног [[Византијско царство|Византијског царства]] и [[Грчки језик|грчког говорног подручја]], јесте његов став према [[Османлије|османском освајачу]]. Док су се Халкокондил, Дука и Сфранцес у то време када су саставили своја дела налазили ван сфере утицаја Турака и због тога нису узимали у обзир њихову осетљивост, Критовул је напротив био један од оних Грка који су се помирили са турском превлашћу и сходно томе тражили у новонасталом поретку своје место.

* -{[[Георгије Острогорски|Г. Острогорски]], ''Историја Византије'', Београд 1998, pp.  439.}-