Православна црква — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 125:
[[Датотека:Патриарх Сербский Ириней.jpg|мини|150п|Патријарх српски Иринеј]]
Хришћанство на просторима [[Балканско полуострво|Балкана]] почиње првих векова нове ере. Оснивач Српске православне цркве био је [[Свети Сава]], син жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]] (око [[1167]]—[[1196]]). Монах на [[Света гора|Светој гори]], Свети Сава се враћа у земљу [[1204]], а хиротонисан је за [[архиепископ]]а Србије [[1219]]. године у [[Никеја|Никеји]] од васељенског патријарха Манојла Првог. Познате су у историји три српске патријаршије:
# Српска патријаршија коју је прогласио цар [[Стефан Душан|Душан Силни]] [[1346]], а [[
# Српска патријаршија између [[1557]]. и [[1776]]. (са седиштем у [[Пећ]]и), кад је [[Цариградска патријаршија]] поново укида;
# Патријаршија тек обновљена [[1920]]. после успостављања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], са седиштем у [[Београд]]у, иако је [[Србија]] стекла независну државу још [[1878]]. године.
Ред 161:
Бугарска патријаршија основана је [[927]]. године, за време [[Симеон I|цара Симеона]], али њу је укинуо византијски [[василије II Бугароубица|цар Василије II]] (Бугароубица) [[1019]]. године.
Године [[1186]], захваљујући [[Свети Сава|Светом Сави]] обнавља се Патријаршија са центром у [[Велико Трново|Трнову]], но њу су укинули
Године [[1879]], Бугари добијају од султана Абдул Азиза право да имају независну патријаршију. То Цариград није прихватио, те 1882. Бугарску цркву проглашава „расколничком“. Та се неслога превазилази 1945. године, када Цариград даје аутокефалију Бугарској цркви, признавши за егзарха митрополита Стефана. Тек 1959. године, после 560 година, поново је васпостављена Бугарска патријаршија избором патријарха Кирила (+1971).
Ред 188:
Проглашена је за независну на Ефеском сабору ([[431]]) са разлога што су је основали [[Апостол Павле|Свети Павле]] и [[Варнава|Апостол Варнава]].
Острво је било заредом окупирано од Арапа, Византинаца, латинских крсташа (1191—1571), од
Архиепископија има седиште у [[Никозија|Никозији]].
Ред 199:
{{Посебан чланак|Грчка православна црква}}
[[Грчка]] је једина земља где је православна црква државна црква. Још у [[4. век]]у грчке провинције биле су под јурисдикцијом [[Константинопољ|Цариграда]], али су оне биле и под бугарском доминацијом (X-XI век), затим
Одмах после остварења националне независности Грчке ([[1833]]), Грчка црква проглашава себе аутокефалном, али [[Цариградска патријаршија]] ту аутокефалију признаје тек [[1850]]. године. Године [[1928]]. прима под своју јурисдикцију неке митрополије које су припадале Цариграду.
Ред 290:
# групе [[католицизам|римокатолика]] или других заједница које се организовано враћају православној цркви.
У складу је са одлукама Четврте предсаборске свеправославне конференције одржане од [[6. јун|6.]] до [[12. јун]]а [[2009]]. у [[Шамбези]]ју код [[Женева|Женеве]] и потребе канонског организовања православне дијаспоре у складу са [[Еклисиологија|еклисиологијом]] и са канонском традицијом и праксом Православне цркве започет је процес стварања ''„епископских сабрања“'' у одређеним подручјима света ради регулисања стања у дијаспори, то јест међу православним верницима настањеним изван традиционалних граница помесних православних цркава. Председници тих сабрања биће епископи који имају првенство међу епископима [[Цариградска патријаршија|Васељенске патријаршије]] у датом региону, а у њиховом одсуству следећи епископи, по реду у [[Диптих|диптисима]] Цркава. Чланови пак тих сабрања јесу сви [[епископ]]и које све православне цркве признају као канонске, а који врше пастирску службу и имају надлежност над постојећим заједницама у сваком региону. Мисија епископских сабрања јесте да манифестују и унапређују јединство Православне цркве, да заједнички врше пастирску службу међу православним верницима региона и да заједнички сведоче [[православље]] пред светом. Одлуке епископских сабрања доносе се на основу начела консензуса Цркава које су у њима заступљене преко својих епископа.
До сада формирана сабрања православних епископа:
| |||