Мустафа III — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м sredjivanje |
м сређивање |
||
Ред 19:
| претходник = [[Осман III]]
| наследник = [[Абдул Хамид I]]
| династија = [[
| отац = [[Ахмед III]]
| мајка = [[Amina Mihr-i Shah]]
Ред 27:
| опис_грба =
}}
'''Мустафа III''' ([[28. јануар]] [[1717]] — [[21. јануар]] [[1774]]) био је султан османског царства од 1757. све до 1774. године. Желео је да спроведе свеобухватне реформе у царству и врати му стару славу. Међутим, у томе није успео услед сталних отпора и спољних конфликата. Након стравичног земљотреса 1766. имао је значајну улогу у реконструкцији Истанбула. Године 1768. прекинут је мир са Русијом, а то је био најдужи период мира у историји османске империје. Рат са Русијом био је погубан по Османлије и оставио је катастрофалне последице. Драстично слабљење османског царства једна је од тих последица.
== Биографија ==
Био је један од млађе деце султана [[Ахмед III|Ахмеда III]]. Мајка му је била султанија Мисришах. Пре ступања на престо живео је у кафесу у Топкапи палати где је стекао добро образовање и постао песник и учењак. Студирао је астрологију, књижевност, [[Математика|математику]], [[Медицина|медицину]], османску и исламску историју.
Наследио је Османа III на престолу зато што је његов брат Мехмед преминуо у исто време кад и султан. Када је ступио на престо, примио је калифов мач и био веома заинтересован за правни систем и правосуђе.{{чињеница|date=01. 2017.}}
== Унутрашња политика ==
Још од мира у Београду из 1739. године османско царство је ушло у период мира. Коџа Рагип Мехмед- паша био је креатор политике, а уједно и велики везир још из времена Мустафиног претходника. Тако је остало све до његове смрти 1763. године. Започете су фискалне реформе и побољшан је квалитет снабдевања водом у Истанбулу. У ствари, реформе финансија показале су се као неефикасне. Жељене администрационе реформе могле су само да се спроведу у Истанбулу. Провинције су биле у рукама њихових гувернера. Велики везир желео је да изврши војну реформу, али је отпор јаничара био очигледан.
У време седмогодишњег рата склопљен је пријатељски споразум са [[Пруско краљевство|Пруском]]. Султан је тамо послао Ахмед Решми ефендију да студира њихове реформе. Велики везир је чак желео да склопи савез са Пруском, али му се у томе супротставио султан и велики део моћника из уламе.
Након смрти великог везира 1763. године, Мустафа III влада апсолутистички, иако је, у међувремену, променио неколико великих везира.
Султан је саградио ново предграђе у Истанбулу. Саградио је Лалели џамију, чија је градња започета још 1759. године. У време његове владавине десио се земљотрес 1766. године који је уништио већи део Истанбула. За реконструкцију користио је и своју приватну својину. Рестаурирао је Фатих џамију и Ејуп Султан џамију. Преузео је и пројекат изградње канала између изничког залива и Црног мора, који није реализован. Исто је било и са изградњом суецког канала између Црвеног и Средоземног мора.
== Покушај обнове моћи Османског царства ==
Ред 48:
Насупрот томе, долазак на престо султана Мустафе III, старијег сина султана Ахмеда III, 30. октобра 1757. године прихваћен је са одушевљењем. Међу првим делима његове владавине била је одлука да задржи на положају последњег великог везира Османа III, Коџа Мехмед Рагиб-пашу, једног од најистакнутијих државника тог доба, који је на функцији остао преко шест година. Пошто је делио султанова схватања према којима је мир са великим силама био неопходан за развој државе, Рагиб-паша је и поред притисака неких Османлија и извесних амбасадора, непрестано избегавао да уводи Османско царство у сукобе који би по њега били само погубни. Посветио је пажњу побољшању разних државних служби. Правосуђе је ојачано захваљујући већим овлашћењима датим кадијама и проглашењу прописа чија је сврха била заштита становништва од злоупотребе великаша и провинцијских административних чиновника. Поред тога приморао је уживаоце земљишних добара-тимарнике, закупнике пореза (мукатаџи) да поштују рокове за плаћање пореза и забрани им да тлаче становништво. Чак су против прекршитеља биле послане трупе, што говори о решености великог везира да закони и прописи државе буду примењени и поштовани.
Поборник мира, Рагиб-паша одржавао је добре односе са страним силама, укључујући Русију и Аустрију. Потписивани су и обнављани трговински уговори са Напуљском краљевниом, Данском, Персијом (први пријатељски споразум Османлија са овом земљом потписан је у априлу 1761. године). Ово је био период у коме су Француска и Енглеска биле у одличним односима са Османским царством, а у Истанбулу су их представљали истакнути амбасадори: Француску је представљао Вержен (1755-1768), а Џејмс Портер Енглеску у периоду од 1746. до 1761. године. Први је скренуо пажњу султану на личност барона Де Тота, угарског официра који је прешао у службу Француске, а затим са њим дошао у Османско царство. Барон Де Тот је нешто касније, након 1774. године, извршио корените реформе у Османској војсци.
Да ли је жеља за миром или недостатак средстава наводила османске власти да не интервенишу у провинцијама, посебно у арапским против избијања покрета за аутономију? Или су константовали залагање намесника провинција да не дође до отцепљења од Османског царства, да би тако сачували заштиту коју би им Османско царство пружило у случају окупације од стране неке друге земље; или су ти намесници сматрали да нису довољно јаки да прогласе потпуну независност и да у односу на политички и економски напредак Европљана муслимански свет треба да остане јединствен под ауторитетом једног вође, кога су још увек сматрали моћним владарем?
Ред 59:
== Рат са Русијом ==
Још од 1762. године тензије између османске и руске империје су драстично порасле. Оне су последице агресивне руске политике у Пољској и на Криму. Султан је лично био спреман за рат. Рат су у почетку спречавале руска дипломатија и чланови улеме. Међутим, султан је 1768. године, добијањем фетве, прогласио ратно стање.
Тако је почео [[Руско-турски рат (1768—1774)|руско-турски рат]] који је трајао од 1768. до 1774. године. Султан се надао победи. Међутим, врло брзо се видело да османска империја уопште није била спремна за тако дуг рат. Рат на копну развијао се на штету османског царства. Мустафа је наредио да се погуби један од великих везира који је био неуспешан у том рату. Чак је и руска флота успешно оперисала на подручју Медитерана. Османска флота је 1770. године доживела тежак пораз у бици код Чесме. Копненим путем, Русија је освојила Крим. Османлијама су остала само утврђења Очакив и Килбурну. Чак и Румунија и делови данашње Бугарске били су окупирани од стране Русије.
У Истанбулу, неколико амбасада је желело да [[Аустрија]] и [[Пруско краљевство|Пруска]] посредују између две зараћене стране. Примирје је закључено 22. јуна 1772. Први преговори о миру били су неуспешни. Примирје је продужено и нови мировни преговори су се у новембру одржали у Букурешту. У марту, преговори су прекинути. У Истанбулу се улама жестоко противила руским мировним условима.
Рат је 1773. донео успеха на копну обема странама. Устанак у Египту изазвао је бомбардовање руске флоте у Бејруту. Мустафа је планирао да у време лета 1774. стане на чело војске и пође са трупама против Руса. Он то није учинио због тадашњих околности у царству.
Након овог рата [[кримски канат]] постао је руска сателит држава. Тако ће бити све до руске анексије Крима 1783. године.
Ред 73:
== Наследство ==
Након два султана која нису имала наследника, Мустафа је имао десеторо деце, од тога осам женских и два мушка детета. Велике наде је полагао у свог сина Селима, касније султана [[Селим III|Селима III]]. Селим је имао одлично образовање.
Мустафа III је преминуо пре него што је склопљен [[кучуккаинарџијски мир]]. Мир је склопио његов брат и наследник султан [[Абдул Хамид I]]. За собом је оставио економске и административне проблеме. Економски раст, који се одвијао претходних 60 година тада је стао, а руска освајања османских територија значајно су ослабила централну владу.
| |||