Османско освајање Босне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Научни радови: + |
м сређивање |
||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
'''Пад Краљевине Босне под
== Прилике у Краљевини Босни ==
Ред 6:
== Прилике у околним земљама ==
{{проширење}}
== Прилике у
{{проширење}}
== Пад Краљевине Босне ==
Ред 12:
Османлијски план за удар је био добро осмишљен, јер је прво заповедник Србије отпочео са мањим војним дејствима на граници са Краљевином Мађарском, што је краљ Матија тумачио као најаву напада на њега пошто се ка простору данашње [[Србија|Републике Србије]] кретала јака [[османлијска војска]].
Војска коју је предводио лично [[Мехмед II Освајач|Мехмед II]] је преко [[Сјеница|Сјенице]] и [[Дрина|Дрине]] продрла у Босну. Прве на удару су биле земље последњих [[Павловићи|Павловића]]. [[Војвода]] [[Петар II Павловић|Петар II]] (1450—1463) и [[кнез]] [[Никола Павловић|Никола]] (1450—1463) су покушали да пруже отпор, али Османлије без већих проблема заузимају њихове земље, а њих двојица гину током борби. Следећи на удару је био Твртко Ковачевић Диничић који је владао средњим Подрињем. Он се предао без борбе сматрајући да је на снази закључено петнаестогодишње примирје, али је на лицу места био по султановој наредби погубљен. Султан је потом повео део војске на [[престо]]ни [[Бобовац]], [[Махмуд-паша Анђеловић]] са 20.000 људи је кренуо на [[Јајце]], док је трећи део војске оперисао по [[југ|јужним]] ободима [[Панонска низија|Панонске низије]] онемогућавајући [[Мађари|Мађаре]] да пруже било какву војну помоћ краљу Стефану. [[Османско царство|Османлије]] су истовремено продрле и у [[исток|источни]] део [[Херцеговина|Херцеговине]]. [[Стефан Вукчић Косача|Херцег Стефан]] се са породицом повукао у њен [[запад]]ни део, док је у [[исток|источном]] делу неколико заповедника [[тврђава|утврда]] покушало да пружи отпор одбијајући да се преда, али су на крају подлегли пред надмоћном освајачком војском.
Мехмед II је за [[опсада|опсаду]] Бобовца спремио велику силу и доста [[Артиљерија|артиљерије]], јер је он важио за најјачи град у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]] који је одолео и [[Српско царство|српском цару]] [[Стефан Душан|Душану Силном]] (1331—1355), због чега се у њему чувао краљевски [[вијенац|венац]] и [[благајна|ризница]]. Међутим после само три дана опсаде ([[20. мај|20.05.]]), град је његов заповедник, [[кнез Радак]], предао Османлијама. Радак је највероватније био поткупљен, а има тумачења да је као [[богумил]] то учинио из верске острашћености у [[Лука Нотарас|Нотарасевом]] стилу да би пре ''видео турски турбан, него латинску митру''. Одмах након предаје Бобовца, Радак је на лицу места по султановој наредби погубљен што је послало страховиту поруку осталој властели или се предајте без борбе или се поздравите са животом. Овај потез се показао као делотворан, јер се после тога [[Високо]] предало без борбе.
Мехмед Анђеловић је стигао под Јајце, где му је дојављено да се краљ Стефан склонио у [[Утврда Кључ|утврђени Кључ]]. Отпочела је опсада утврде, али су истовремено текли и преговори о предаји града. После дужег отпора, краљ је пристао да крајем јуна преда град и потпише наредбу осталим заповедницима утврда да се предају под условом да му се као у случају [[Смедерево|Смедерева]] омогући слободно напуштање града. Краљ Стефан је потом спроведен до Јајца, које се у међувремену предало Мехмеду II. Ту је он изведен пред султана који га ''није хтео ни погледати, већ га је одмах дао да му се одруби глава'' означивши Анђеловићеву реч као ништавну. По његовој наредби је на лицу места погубљен и краљев стриц [[Радивој Остојић Котроманић|Радивој]], док су његов брат и сестра по оцу одведени у [[
== Литература ==
| |||