Џез — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Поправљене везе: Велика Британија, Импровизација, Корнет |
||
Ред 13:
| Поджанрови = Азијски Амерички џез • Авантгардни џез • [[Би-бап]] • Биг банд • Камерни џез • [[Кул (џез)|Кул џез]] • [[Free jazz|Фри џез]] • Цигански џез • Латински џез • Матични џез • Мини-џез • Модални џез • М-Бејз • Нео-боп • Оркестрални џез • Пост-боп • Страјд • [[Swing music|Свинг]] • Трећа струја • Традиционални џез • Традиционални поп • Вокални џез
| Фузиони жанрови = [[Acid jazz|ејсид џез]] • [[Afrobeat|афробит]] • [[Bluegrass music|блуграс]] • [[боса нова]] • [[crossover jazz|кросовер џез]] • [[dansband|дансбенд]] • [[фолк џез]] • [[free funk|фре фанк]] • [[humppa|хампа]] • [[Indo jazz|индо џез]] • [[jam band|џам бенд]] • [[jazzcore|џезкор]] • [[jazz-funk|џез-фанк]] • [[џез фузија]] • [[jazz rap|џез реп]] • [[kwela|квела]] • [[Mambo (music)|мамбо]] • [[Manila Sound|звук Маниле]] • [[ну џез]] • [[neo soul|нео сол]] • [[панк џез]] • [[ска џез]] • [[smooth jazz|смуд џез]] • [[swing revival|свинг рењуал]] • [[етно музика]]
| Регионалне сцене = [[Аустралија]] • [[Бразил]] • [[Куба]] • [[Француска]] • [[Индија]] • [[Италија]] • [[Јапан]] • Малави • [[Холандија]] • [[Пољска]] • [[Јужна Африка]] • [[Шпанија]] • [[Уједињено Краљевство|Велика Британија]]
| Локалне сцене =
| Остале теме =
Ред 25:
Централни инструмент сваког џез-ансамбла је [[бубањ]] са помоћним удараљкама, који са [[клавир]]ом, [[гитара|гитаром]] и [[контрабас]]ом чини ''ритам-секцију''. Нарочито се примјењују дувачки инструменти ([[саксофон]], [[кларинет]], [[труба]] и [[тромбон]], мада понекад се користе и [[флаута]], [[обоа]], [[рог (животињски)|рог]] и [[вибрафон]]<ref name="b">[http://www.bora.nis.edu.rs/jazz.html „Jazz“], ''-{bora.nis.edu.rs}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу [[солиста|солисте]]. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од [[шлагер]]а.
Како се џез узимао маха широм света, он је попримао различите националне, регионалне, и локалне музичко културне утицаје, што је довело до настанка многих особених стилова. [[Диксиленд|Њу Орлеански џез]] се јавио током раних 1910-тих, комбинујући постојеће маршеве војних оркестара, француске [[квадрил]]е, [[бигуине|бегин]], рагтајм и [[блуз]] са колективном [[полифонија|полифоном]] [[
Период 1950-тих је био праћен појавом [[фри џез]]а, који је истраживао свирање без регуларног метра, такта и формалних структура, а средином 1950-их, појавио се [[хард боп]], који је увео утицаје из [[ритам и блуз|ритма и блуза]], [[госпел]]а и блуза, посебно у саксофонском и клавирском свирању. [[Модални џез]] се развио током касних 1950-тих, користећи [[Мод (музика)|мод]], или музичку скалу, као основу музичке структуре и импровизације. [[Џез фузија|Џез-рок фузија]] се појавила у касним 1960-тим и раним 1970-тим, комбинујући џез импровизацију са ритмовима [[рок музика|рок музике]], електричним инструментима, и високо појачаним сценским звуком. У раним 1980-тим, комерцијална форма џез фузије звана [[smooth jazz|смуд џез]] је постала успешна, остварујући знатну радио заступљеност. Други стилови и жанрови су били изобилно заступљени у 2000-тим, као што су [[Латин јазз|латински]] и [[афрокубански џез]].
Ред 61:
Џез мелодије исто су тако флексибилне као и ритам. У почетку се употребљавала европска [[Музичка хармонија|дијатонска лествица]] нешто измењена црначким системом скала тзв. блуз лествица. Касније се звук ослобађа па на пример у [[фри џез]]у музичари одбацују задани [[тоналитет]]. Џез музичари такође траже већу изражајност и индивидуалност звука. Индивидуалност звука се постиже посебним начинима свирања који укључују „плаве ноте“, упорабу вибрата и глисанда. Тонска грађа џеза је дурска лествица са сниженим 3., 5. и 7. ступњем.
Џез најчешће свира мала група – комбо од 2 до 8 извођача или велика група – велик бенд од 10 до 15 извођача. Темељ извођачког састава је ритамска секција која се најчешће састоји од [[клавир]]а, [[контрабас]]а, [[Удараљке|удараљки]], понекад [[Бенџо|бенџа]] или [[Бас-гитара|бас-гитаре]]. Солистички инструменти су: [[Корнет (инструмент)|корнет]], [[труба]], [[саксофон]] (сопран, алт, тенор, баритон), клавир, кларинет, вибрафон, тромбон и др. Сваком било већем или мањем саставу својствена је солистичка постава. Принцип свирања није стварање хомогеног звука, већ напротив истицање разлика у инструменталним бојама. Сваки велики солист има свој индивидуални незамењиви тон. Лимени дувачи могу стварати занимљиве боје употребом различитих пригушивача – сордина. То су: обични сордино, торпедо сордино и лончасти сордино. Богатство звуковних боја постиже се и спајањем различитих инструмената, било солистичких или у групама. Ансамбли појединих стилова разликовали су се по броју и врсти инструмената, као и по припадности појединог инструмента ритамској или мелодијској секцији. Важнији инструменти старијег стила били су труба (корнет) и кларинет, који је касније изгубио на важности. Бубњеви се у доба бе-бопа обогаћују серијом афро-кубанских инструмената. Гудачи, осим виолине и контрабаса, нису имали важније улоге. [[Гитара]], некад у ритамској групи, данас припада претежно мелодијској групи. У бе-бопу се мелодијски инструменти, труба и саксофон, понекад придружују ритамској групи. Понекад у џез-банд улазе и [[обоа]] и [[флаута]]. Класична постава инструмената се у новије време обогаћује низом нових ретких инструмената, посебно из фолклора разних земаља. Тако се у фрее јазу користе алпски рог, ситар, фруле и различите удараљке. Уз њих се сусрећу и инструменти с електричним појачалима, као што су гитара, контрабас, клавир и вибрафон, па трубе и саксофони.
== Познати представници ==
| |||