Википедија

Мехмед-паша Соколовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м сређивање
Ред 30:
'''Мехмед-паша Соколовић''', познат и као '''Мехмед Високи''' ({{јез-осм|سوکلو محمد پاشا}}, {{Јез-тур|Sokollu Mehmed Paşa}}; [[Соколовићи]], {{цирка}}. [[1506]] — [[Истанбул]], [[11. октобар]] [[1579]]), био је [[Османско царство|османски]] државник. Рођен је у селу [[Соколовићи]] код данашњег [[Рудо|Рудoг]] у [[Срби|српској]] [[Православље|православној]] породици, Мехмед је одведен у раном добу као део османског ''[[Данак у крви|девиршме]]'' система сакупљања [[хришћанство|хришћанских]] дечака који ће бити одгајани да служе као [[јањичари]]. Ови дечаци ће бити приморана да пређу у [[ислам]], одгајани су и образовани као војници и верници, али ће заузврат добити прилику да се укључе и напредују у [[Османско царство|Османском царском]] систему, Мехмед-паша Соколовић је био један од бројних који су направили завидне каријере доспевши до положаја [[Велики везир|Великог везира]].
 
Мехмед-паша Соколовић у Османском царском систему налазио се на разним положајима као заповедник царске гарде ([[1543]] –— [[1546]]), адмирал морнаричке флоте ([[1546]] -— [[1551]]), гувернер-генерал [[Румелија|Румелије]] ([[1551]] -— [[1555]]) , трећи везир ([[1555]] -— [[1561]]), други везир ([[1561]] -— [[1565]]), а као велики везир ([[1565]] -— [[1579]]) служио је за време три султана: [[Сулејман Величанствени|Сулејмана Законодавца]], [[Селим II|Селима II]] и [[Мурат III|Мурата III]]. Убијен је [[1579.]] године чиме се завршава његова 15-годишња владавина као ''де факто'' владар Османског царства.
 
== Биографија ==
===Детињство и младост===
Соколовић је пореклом [[Срби]]н из [[Херцеговина|Херцеговине]]. Рођен је као '''Бајица Ненадић''' у селу [[Соколовићи (Рудо)|Соколовићи]] близу [[град]]ића [[Рудо]]. Отац му се звао Димитрије, док име мајке није познато -— помињу се имена Добрина, Анђелија или Марија.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:477064-Kako-se-zaista-zvala-majka-Mehmed-pase-Sokolovica Како се заиста звала мајка Мехмед-паше Соколовића („Вечерње новости“, 6. фебруар 2014)]</ref> Као дечак школовао се у [[манастир Милешева|манастиру Милешева]].<ref>{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&status=jedna&datum=2010-01-15&feljton=4952&title_add=|title=MIT I STVARNOST -— MEHMED-PAŠA SOKOLOVIĆ|author=Ismet Kočan}}</ref> У „[[Данак у крви|Данку у крви]]" одведен у [[јањичари|јањичаре]] када му је било око 15 година. Школован у Једренском сарају где остаје 13 година.
===Јањичарски ред===
Јањичари су попуњавали своје редове путем девиршме (сакупљање) познат у народу још као данак у крви. Овај систем је озакоњен у 17. веку и припадао је општем феномену преторијанске војске. У периоду од три, пет и седам година купљени су здрави, лепо грађени дечаци и момци, углавном хришћанског порекла, бистре памети, стари између осам и двадесет година. Јањичари су били стрелци-пешадинци али дисциплином, обуком и оружјем су били оспособљени за неупоредиво теже борбене задатке од мак којих стрелаца тог времена на Западу и Истоку. Уз лук, стрелу, потом и пушку, имали су и оружје за борбу из близа -— копље, хелебарду, мач и сабљу. Били су подвргнути двострукој дисциплини, војничкој и монашкој, добро обучени и дисциплиновани представљаће узор за формирање првих стајаћих европских армија. Јањичари су носили доламу и обично плаве чакшире. Деца одабрана за јањичарски ред добијала су строго војничко, верско и физичко васпитање у тзв. аџеми оџаку у Истанбулу. На чело јањичарског корпуса налазио се јањичарски ага, који је био истовремено и старешина истанбулске полиције. Најбољи међу васпитаницима остајали су у дворској служби, а остали су постајали јањичари у Истанбулу и провинцијским гарнизонима.
 
[[Датотека:OttomanJanissariesAndDefendingKnightsOfStJohnSiegeOfRhodes1522.jpg|мини|лево|200п|Млади јањичари се боре са [[Мускетa|мускетама]] против витезова [[Хоспиталци|Хоспиталаца]] током опсаде тврђаве Родос [[1522.]] године. Османска минијатура око [[1558.]] године.]]
Ред 45:
Након што је увидео 1530-тих да није у стању да нанесе одлучујући пораз Хабзбурзима и Сафивидима (персијанцима, данашњи Иран), Сулејман се окренуо новој стратегији; династичким законима (канунима) који ће постати примарни инструмент моћи царског двора. Ови закони ће произвести у последње две деценије његове владавине настанак бирократског и административног апарата широм царства.
 
Након војног похода на Беч Мехмед-паша Соколовић је доведен у [[:en:Edirne Palace|царски двор у Једрене]]. Пошто је учествовао и у освајању Ирака [[1534.]] године под дефтердаром (главни финансијски службеник) Скендером Челебијом, могуће да је већ тада први пут постављен за нижег великодостојника. Након опсаде и освајања [[Багдад]]а [[1534.]] године долази до разлаза између великог везира Ибрахим паше и Скендер Челебија. Сулејман на основу оптужби Ибрахим паше доноси наредбу да се Скендер Челеби погуби. Сулејманов дефтердар Скендер Челеби био је веома способан, изузетно богат, и као такав утицајна особа али је очигледно да га све то није могло да спаси од погубљења. Услед сукоба интереса између њега и великог везира он је нестао преко ноћи. Ово показује да утицајне породице без обзира колико су моћне да ако немају везу са кључним центром моћи у датом тренутку тешко да могу да осигурају своју егзистенцију. Међутим, значајна промена се десила за време владавине Султана Сулејмана која ће трајати све до средина 15. века -— политички утицај оличен у жени из царског харема. Сулејман је први Султан након дужег времена који је имао легалну жену. Сулејман поред тога што је оженио миљеницу Хурем наложио је да се пресели царски харем из Старе палате у Топкапи палату (забрањен султанов град унутар зидина Истанбула) где је царева жена учествовала у самом центру државних послова. Након смрти Скендер Челебија [[1534.]] године Мехмед је послат у Топкапи палату у Истанбулу, где се убрзо нашао у близини Султана Сулејмана.
[[Датотека:İstanbul, Topkapı Palace, Hagia Irene, Hagia Sophia, Sultan Ahmed Mosque - Oct 2014.jpg|мини|десно|180п|Топкапи сарај и величанственa Аја Софијa, било као црква или џамија, налазе се близу обале [[Босфор]]а.]]
Од [[1520.]] до [[1560.]] године Султан Сулејман је предузео низ грађевинских радова у оквиру Топкапи комплекса стално проширујући стара и градећи нова здања. Главни архитекта током тог периода је био персијанац Ацем Али. Топкапи сарај је био изолован град од остатка света. Састојао се из четири мања града који су били раздвојени високим зидинама. Као такав налазио се унутар зидина Истанбула. Прелаз из једног града у други се вршио преко масивних капија. Читав комплекс је прадстављао град за себе који је био оспособљен да функционише самостално. У Топкапи комплексу живело је 2-4 хиљаде људи. Међу њима владали су строги протоколи и дисциплина који су били најбоље видљиви током великих церемонија. Ту је била смештена султанова резиденција као и сам трон. У посебном делу је било смештено везирско веће-диван. Постојала је строга хијарархија, а у читавом забрањеном граду мећу становницима владала су строга правила. Обезбеђење забрањеног града, унутар и изван њега, вршили су јањичари, која је као војничка заједница припадала бекташчијском дервишком реду, а примали су плату из државне благајне. Дисциплина међу њима била је најбоље видљива током дворских церемонија када су у одређеној пози стајали мирно више сати у потпуној тишини што је посебно остављало упечатљив утисак на западне хроничаре који су их описивали да више личе на статуе него на људе. Соколовић од доласка у Топкапи напредује у дворској хијарархији прво као носач, потом као чувар одаје, носилац мача и главни пробач -дегустатор. Тачне године сваког његовог унапређења током службе унутар и изван двора нису познате. Мехмед након овог полаже испит за дворског пажа. Након 20 година проведених у јањичарској служби положио је испит унутар двора [[1541.]] године. Те исте године постаје главни чувар капија што је била четврто место у хијарархији изван двора.
 
==Везир==
===Трећи везир===
[[Датотека:Česma Mehmed Paše Sokolovića (1).jpg|мини|десно|200п|Чесма Мехмед-паше Соколовића из [[1578.]] године у [[Београдска тврђава|Београду]]. ([https://www.youtube.com/watch?v=qMb5WndgCbc Каравансарај са Бедестаном у Београду на Дорћолу тада Церак -— 3Д Анимација])]]
[[Датотека:Sokollu Mehmed Pasha and Feridun Ahmed Beg.jpg|мини|лево|200п|Велики везир Соколовић (десно) и Фередун бег његов лични секретар од кога добија вест о смрти Сулејмана I. Османска минијатура око [[1568.]] године. (Види још: [[Пиротски ћилим]])]]
Први високи положај Мехмед-паше је био командант-адмирал (капудан-паша) Османске флоте. На том месту заменио је [[Хајрудин Барбароса|Хајрудина Барбаросу]] након његове смрти [[1546.]] године. За разлику од Барбаросе, Мехмед-паша није пловио морима, већ је остао у Истанбулу током читаве службе на том положају што је било веома важно за његову будућу каријеру и везе које је направио са фамилијом у Босни. Године [[1549.]], гувернер-генерал ([[беглербег]]) [[Румелија|Румелије]] [[Семиз Али-паша]] постао је трећи везир, а његово место у Софији је преузео Мехмед-паша. Ово унапређење се може сагледати кроз призму његове способности показане до тада током његове каријере, као и кроз његово порекло. Пограничне земље између Османске и Хабсбуршке царавине током овог периода улазе у турбулентан период узроковане намером [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда Хабзбурга]] да припоји [[Трансилванија|Трансилванију]] којом је управљао Сулејманов вазал [[Јован II Жигмунд Запоља|Јован Жигмунд]], син покојног краља Угарске [[Јован Запоља|Јована Запоље]]. На обе стране границе српска популација је била бројна и избор Мехмед-паше Соколовића за команданта у предстојећем рату није био случајан. Намера је била да се привуче што је могуће више српских војника у османлијску војску што се на крају и десило током војне кампање [[1551.]] године када су српске чете подржала османлијска освајања неколико тврђава. Међутим, Мехмед-паша Соколовић није успео да освоји [[Темишвар]] након чега се повукао у Београд како би прово ту зиму. Иако је био поражен Мехмед-паша је успео да задржи положај гувернер-генерала Румелије. Наредне године, [[1552.]], кампању је наставио [[:en:Kara Ahmed Pasha|Кара Ахмед паша]], други везир, као командант (сердар) а Темишвар је коначно био освојен. Разлог Соколовићевог именовања, задржавања на том положају и његово даље напредовање може се сагледати само кроз чињеницу да је био фаворит царског двора. Период који је провео на положају гувернер-генерала поклапа се са великим везирством [[Рустем-паша Опуковић|Рустем-пашом Опуковићем]] (1544-1553, 1555-1561); обојица су истог порекла и говорили су истим језиком. Они су били више него добри сарадници. С обзиром на велики ривалитет етничких фактора у османлијском политичком животу. Очигледно да је Мехмед-паша имао више него значајну подршку великог везира Рустем-паше. Међутим, подршка Мехмед-паши није долазила само од великог везира већ и од жене из царског харема, посебно од жене Султана Сулејмана, [[Рокселана|Хурем (Рокселана)]] и њене кћерке [[Султанија Михримах|Михримах]], Рустем-пашине жене. Млетачки (Венецијски) дипломата о Соколовићу је написао:
Ред 99:
*[http://onsoruda.blogcu.com/on-soruda-sokollu-mehmet-pasa/2686533 10 soruda Sokolu Mehmed Pasa], 2001 (турски магазин о Мехмед-паши Соколовићу)
*[http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1278131 Правда за Великог везира], Време бр. 1262, 12. март 2015.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:277475-Ponosan-na---korene „Мит и стварност -— Мехмед -— паша Соколивић“], Исмет Кочан, Вечерње новости, фељтон, 11 наставака, 11 -— 21. децембар 2005.
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=867 Велики везир од Соколовића („Вечерње новости“, фељтон, децембар 2014)]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мехмед-паша_Соколовић”