Шћепан Мали — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
Човјек непознатог поријекла, познат као '''цар Шћепан Мали''', владао је [[Црна Гора|Црном Гором]] од [[1767]]. до [[1773]], представљајући се као руски цар [[Петар III Фјодорович|Петар III Романов]]. Учврстио је централну власт, сузбијајући племенску неслогу. Успјешно је ратовао против [[Османско царство|Турске]]. Убио га је његов слуга, потплаћен од Турака.
 
== „Руски цар” у Црној Гори ==
Ред 22:
Његове реформе, иако сузбијене након његове смрти, биле су основа на којој је даље градио владика [[Петар I Петровић Његош|Петар I Петровић]] (1781—1830). Он је учврстио централну власт и успјешним ратовањем уздигао Црну Гору у значајну регионалну силу.
 
Неостварени сан лажнога цара је био шири национални покрет [[Срби|Срба]] на ослобођење и уједињење обновом [[Српско царство|српског царства]] на чијем би челу он био.
 
Дана 6. јануара 1769. године гроф де Катане пише о Шћепану Маломе:
Ред 33:
 
[[Петар II Петровић Његош]], у свом делу „[[Лажни цар Шћепан Мали]]“ тврди да са Шћепан презивао Раичевић:
{{Цитат|Ја сам управ родом Далматинац, племеном се зовем Раичевић. Ако ово не буде истина, прост ви живот - ви ме каменујте. }}
 
== Занимљивости ==
Шћепан Мали је осим матерњег српског језика познавао и [[немачки језик|немачки]], [[италијански језик|италијански]] и [[француски језик]].
 
Један интересантан догађај је описао Шћепанов сапутник архимандрит црногорски Авакум 5. августа 1768. године. Шћепан је ишао у посјету млетачком [[Котор]]у и на улазу на градским капијама уочио двоглавог орла који је назвао „грб српскога краља Стефана“, па су му се потом сузе салиле из емотивног родољубивог набоја.
 
Народна традиција и архивски материјал о Шћепану Малом послужили су владици и пјеснику Петру II Петровићу Његошу као подлога за пјесничко дјело ''Лажни цар Шћепан Мали''.
Ред 44:
Године [[1955]]. снимљен је играни филм ''[[Лажни цар]]'', док је [[1979]]. снимљен фантазијски филм ''[[Човјек кога треба убити|Човјек кога треба убити или легенда о лажном цару Шћепану Малом]]''.
 
у 2.издању Руварчеве "Монтенегрине", из 1899. на pp.  18. стоји да је Шћепан Мали био Петар Теодоровић, а [[Бернхард Шварц]] наводи да је био Хрват. Неки сматрају да се радило о Јовану Стефану Балевићу.
 
== Извори ==