Аграрна политика у Кнежевини и Краљевини Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м сређивање |
||
Ред 4:
[[Датотека:Knez Milos Obrenovic.jpg|thumb|right|Кнез Милош 1824.]]
У почетку изградње [[Србија|Србије]] као самосталне државе, за српско сељаштво важило је турско аграрно законодавство. Економска експлоатација сељаштва настављена је не само због присуства [[Турци|турских]] [[спахија]], него и због чињенице да је целокупан турски управно-судски апарат, после споразума кнез [[Милош Обреновић|Милош]]
Упоредо са истискањем турске политичке власти из [[Смедеревски санџак|Београдског пашалука]], Милош је настојао да српско сељаштво ослободи турских спахија. Уважавајући принцип да земља припада ономе ко је обрађује, он је, пренебрегавајући спахијско право и спахијски интерес, једнима давао потребну земљу, а другима одузимао сувишак, а сељацима допуштао и пресељавање из једног места у друго. Самовласно ослобађајући досељенике плаћања [[данак|данка]] за неколико година, кнез је угрожавао чак и султанова суверено право.
Ред 45:
! Величина поседа / Година !! 1889 !! 1897 !! 1905
|-
| 0 хектара || 6,85% || 11,36% ||
|-
| до 2 хектара || 21,04% ||
|-
| 2 до 5 хектара || 33,62% ||
|-
| 5 до 10 хектара ||
|-
| 10 до 20 хектара ||
|}
| |||