Босанска вила — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
Ред 7:
Књижевни програм листа је одговор [[Срби|Срба]] [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и заједничких матица у [[Војводина|Војводини]], [[Србија|Србији]] и [[Црна Гора|Црној Гори]], на идеолошки и културни утицај двојне [[Аустроугарска|аустроугарске]] монархије a поготову политике и управе [[Бенјамин Калај|Калаја]].
Босанска вила се с почетка одређује као књижевни часопис са одређеним националним курсом. Као једини [[Срби|српски]] лист у БиХ, сматра да има за задатак да српски народ, поред његовог општег просвјетљавања, окупи око себе и да пружи отпор [[Аустроугарска|аустроугарској]] политици.
Из Босанске виле види се да су [[Срби ]] из БиХ мјеродавним идеолошким и [[култура|културним центром]]
сматрали прије [[Београд]] него [[Беч]], прије [[Нови Сад]] него [[Будимпешта|Будимпешту]] прије [[Цетиње]] него [[Трст]]. Те природне везе [[Бенјамин Калај|Калаји]] његови следбеници нису могли пресјећи, ма колико то хтјели. Штавише, што су се они више трудили да постигну своје циљеве, то су се Срби више скупљали и угледали на своје матице .<ref>[http://postjugo.filg.uj.edu.pl/baza/files/431/bosanska-vila.pdf], Стејн Верват универзитет Гент, Белгија - Босна и Херцеговина, Аустроугарска, Босанска вила, Бењамин Калај, национални идентитет и књижевност, културна политика</ref>
 
== Вилин историјат ==
Ред 16:
 
=== Прво издање Виле ===
{{плаво|Ми смо учинили све оно што се од нас захтијевати могло, а сада стоји до вас, да покажете колико сте свјесни Срби и колико своју књигу љубите - падне ли „Босанска вила“, као српски једини лист у овим земљама, онда немојте никога кривити - сами носите гријех на својој души.|Босанска вила 16. децембар 1885.}}
Након двомјесечне припреме, први Вилин број је изашао на дан [[16. децембар]] [[1885]]. године. Божидар Никашиновић је био први уредник, Никола Кашиковић је био задужен за народну књижевност, Стево Калуђерчић за чланке и приповијетке, а Никола Шумоња за приповијетке, подлистак и књижевне биљешке.
 
Прво издање је имало 16 страница и штампано је на ћирилици у 1.000 примјерака, а цртеж на врху насловне стране је израдио Стево Калуђерчић. Због потражње, прво Вилино издање је поново штампано.
 
На самој насловној страни се преко читаве странице налазила велика фотографија [[сава Косановић (митрополит)|митрополита Саве Косановића]], кога су три мјесеца раније аустроугарске власти присилиле да поднесе оставку, а крајем 1885. године прогнале из провинције. Сам [[сава Косановић (митрополит)|митрополит Сава Косановић]] се у овом броју оглашава са чланком „Праведникова смрт“, те постаје један од првих спољних сараднике Виле.
Ред 39:
У свом даљем развоју, часопис је еволуирао од породичног листа до угледног књижевног гласила, у коме су сарађивали значајни српски, муслимански и хрватски књижевници. Године [[1907]]. и [[1908]]. у Босанској вили своје текстове објављује млада генерација српских писаца: [[Алекса Шантић]], [[Светозар Ћоровић]], [[Милан Прелог]], [[Јован Дучић]], [[Вељко Петровић (књижевник)|Вељко Петровић]], [[Владислав Петковић Дис]], [[Владимир Ћоровић]], [[Петар Кочић]] и други. Своје текстове објављују и муслимани [[Сафвет-бег Башагић]], [[Муса Ћазим Ћатић]], [[Осман Ђикић]] и други, а нешто касније [[Иво Андрић]] и [[Тин Ујевић]]. У овом листу писали су и неки припадници [[Млада Босна|Младе Босне]].
 
Уз књижевну критику у којој се посебно истиче [[Димитрије Митриновић]], у часопису су објављивани и научни текстови ([[Ватрослав Јагић]], [[Васо Глушац]], [[Петар Колендић]], Владимир Ћоровић). Његована је и преводилачка књижевност. Превођено је из готово свих европслих књижевности, а највише из руске и француске.
 
Босанска вила била је најпознатије национално [[Срби|српско]] гласило на подручју аустроугарске провинције БиХ и једно од познатијих и признатијих гласила уопште на просторима јужнословенских народа.
Ред 78:
* [[Марко Цар]]
* [[Иван Стојановић]]
* [[Милорад Павловић|Милорад Павловић - Крпа]]
 
* [[Милорад Павловић|Милорад Павловић - Крпа]]
* [[Симо Ераковић]]
* [[Сима Пандуровић]]
Линија 98 ⟶ 97:
* О двадестпетогодишњици Босанске виле / Владимир Ћоровић, Босанска вила (1912) {{ср}}
* [http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/bih/vcorovic-politika-bih.html Пројекат Растко: Политичке прилике у Босни и Херцеговини / Владимир Ћоровић, Оригинал објављен у Београду, Библиотека „Политика“ (1939)] {{ср}}
* Босанска вила - Књижевно историјска студија / Д. Ђуричковић, Сарајево (1975) {{ср}}
* Оснивање и прве године Босанске виле - Прилози за изучавање историје Сарајева / Тодор Крушевац, Сарајево (1963) {{ср}}
* [http://www.filozof.org/pdf%20format/zbornik%202007/1/Borjanka%20Trajkovic.pdf Никола Т. Кашиковић Сарајлија или часопис као судбина] / Борјанка Трајковић, Народна библиотека Србије, Београд {{ср}}
* [http://digitalna.nubrs.rs.ba/cms/index.php?option=com_content&view=article&id=86%3Abosanska-vila&catid=61%3A2009-01-26-09-31-21&Itemid=89&lang=en Дигитална Народна и универзитетска библиотека Републике Српске: Босанска вила] {{ср}}
 
Линија 109 ⟶ 108:
 
{{DEFAULTSORT:Босанска вила}}
 
[[Категорија:Књижевни часописи]]
[[Категорија:Сарајево]]