Никољско јеванђеље — разлика између измена

'''Никољско јеванђеље''' је рукописна књига писана на [[пергамент]]<nowiki/>у, крајем [[14. век|14.]] или почетком [[15. век]]<nowiki/>а (мада није искључено да је настала још у [[13. век]]<nowiki/>у), величине 16x10,5 &nbsp;cm, са 144 листа и по 17 редова текста на свакој од страница које су украшене илуминацијама, иницијалима и заставицама, са златним и сребрним детаљима.

Рукопис је посвећен четворици јеванђелиста -— [[Матеј Јеванђелиста|Матеји]], [[Марко Јеванђелиста|Марку]], [[Лука Јеванђелиста|Луки]] и [[Апостол Јован|Јовану]] па свако поглавље почиње украшеним иницијалом и раскошном вињетом, илустрацијом заштитног знака једног од јеванђелиста –— [[Анђео|анђелом]] (Матеја), крилатим лавом (Марко), крилатим волом (Лука) и орлом (Јован). Писмо којим је Јеванђеље писано је [[Ћирилица|ћирилско]] уставно писмо, а правописом глагољских књига који је у српској писмености био потиснут током [[13. век]]а.

Од времена свог настанка, па до данашњег дана, овај изузетно драгоцен споменик [[Српска култура|српске културне баштине]], превалио је дуг и мистериозан пут. Након што га је [[1820.]] године [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]] „пронашао“ у [[Манастир Никоље Кабларско|манастиру Никоље]], а [[Алекса Вукомановић]] однео из истог [[1854.]], Јеванђеље је од [[1864]]. године свој живот наставило у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], добивши свој број у каталогу библиотеке и место на њеним полицама. Све до [[1914.]] године Јеванђеље је чувано у [[Народна библиотека Србије|Народној библиотеци Србије]], да би му се у [[Први светски рат|Првом светском рату]] изгубио сваки траг. За време евакуације током [[Први светски рат|Првог светског рата]], из збирке раритета Народне библиотеке, јула 1914. године, издвојено је 56 најдрагоценијих и највреднијих рукописних и штампаних књига, међу којима и Никољско јеванђеље, и смештено у дрвене сандуке који су се потом нашли на путу ка [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. На том путу, на [[Ниш|нишкојниш]]кој железничкој станици, сандуцима се губи сваки траг. Прилике у Србији од тог периода биле су и више него неповољне, уследио је [[Други светски рат]] током кога је у неповрат отишло непроцењиво културно благо српског народа.