Манастир Озрен — разлика између измена

Да је и у то вријеме, наизглед повољнијих прилика за хришћане, долазило до страдања свештенства, говори податак о свештенику Ристи Ковачевићу који је ишао [[Омер-паша Латас|Омер-паши Латасу]] да обезбиједи боље услове живота и рада у свом крају. Сматрајући ово као оптужбу, локални бегови су га позвали у Маглај одакле се никад није ни вратио.

 

 

Народно просвјећивање је у турском царству (а и у осталим средњовековним хришћанским државама) спадало у домен цркве па су многе црквене општине имале своје школе гдје су дјецу учили свештеници или посебно плаћени учитељи тзв. „даскали“. Школа је постојала и у манастиру Озрен, али због историјских страдања архивски материјал није сачуван. Писци с краја XIX вијека описују како је овдје околно свештенство с народом [[1856]]. године обнављало древне манастирске ћелије из [[1775]]. године, гдје набрајају да је у доњем дијелу била школска дворана и учитељев стан.

Наиме, по благослову Његовог Преосвештенства епископа зворничко-тузланског господина Василија, који је иначе и носилац и идејни иницијатор пројекта, врши се планска реконструкција манастирског посједа уз градњу нових објеката. План је, према ријечима јеромонаха оца Данила, да комплетно манастирско окружење прерасте у један духовни спортско-рекреативни центар. У изградњи су нове канцеларије, библиотеке, велики импресивни економски објекат (започет [[август]]а [[2002]]. године), нова ограда и много тога што на први поглед даје свеобухватну и брижљиво планирану градитељску новину.

 

 

== Архитектура ==