Мехмед IV — разлика између измена

| регент = {{Collapsible list|title=''Види листу''|1=[[Султанија Косем]]<br />(8. август 1648 –— 2. септембар 1651)<br />[[Султанија Турхан Хатиџе]]<br />(3. септембар 1651 –— 1656)}}

Мехмед је рођен у Топкапи палати [[2. јануар]]а [[1642]]. године као најстарији син султана [[Ибрахим од Османског царства|Ибрахима]] и [[Султанија Турхан Хатиџе|Султаније Турхан Хатиџе]]. Током једне свађе султана и султаније, Ибрахим је у бесу бацио Мехмеда у базен. На срећу, Мехмед је успео да преживи, али је до краја живота имао ожиљак на глави добијен падом у базен.{{чињеница|date=01. 2017.}} Мехмед је био обучаван од стране своје тетке, султаније Атике, како би једног дана постао намесник провинције, што се није десило.

Мехмед је дошао на престо са свега 6 година. Његов долазак на власт означио је крај деликатног доба по династију. Његов предак [[Мустафа I]] био је свргнут два пута, а два султана, укључујући и Мехмедовог оца Ибрахима, била су убијена.

Мехмед IV се угледао на свог деду, султана [[Ахмед I|Ахмеда I]], те је одбио да погуби своју браћу и након што је добио првог сина.

Након његовог ступања на престо дошло је до превирања између његове баке, султаније Косем, и његове мајке, Турхан Хатиџе султаније, око тога ко ће управљати државом пошто је Мехмед био малолетан. Косем султанија се поставила као регент малолетног султана, али је у томе наишла на жесток отпор султанове мајке. Године 1651. Турхан Хатиџе султанија сковала је заверу против Косем султаније. У завери су учествовали чак и високи државни званичници. Ова завера кулминирала је убиством Косем султанија 1651. године. Тај догађај је наишао на огромно огорчење и незадовољство унутар Османског царства, судећи по томе да је Косем султанија деценијама била једна од главних фигура Османског царства.

[[Датотека:Mehmedpasha.jpg|лево|мини|Копрулу Мехмед-паша ]]

Његова владавина важна је за повратак османских добара од стране Мехмед Копрулу- паше и његовог сина Фазил Ахмеда. Повратили су егејска острва од Венеције, као и Крит током Критског рата (1645-1669).

Османлије су имале успешне походе у Трансилванији (1660) и Пољској (1670-1674). Тада је Мехмед склопио савез са Петром Дорошенком, те је тако био близу освојања Подолије и делова Украјине.

Године 1683. Османлије су подржале устанак у Мађарској, вођен од стране Имра Токолија, против хабзбуршке власти. Османлије су схватиле да више нема шта да се чека, те су одмах решиле да нападну [[Беч]]. Велики везир Кара Мустафа-паша предводио је војску која је бројала 150 000 људи. Током опсаде чинило се да ће читав европски свет немо посматрати још једну величанствену поведу Османлија. Међутим, при самом завршетку опсаде дошло је до неслоге између команде у османској војсци. Самим тим почело је да се ствара расуло унутар саме војске. Расуло је достигло свој врхунац када је пољски крај [[Јан III Собјески]] жестоким изненадним нападом, који се манифестовао у топовском бомбардовању османских табора и жестоким јуришем коњице, односно [[Хусари|летећих хусара]] која је бројала око 15 000 војника, сасвим уништио срце османске команде и добар део војске. Преплашени, војници су почели да бацају оружје и беже пред налетом савезничких трупа. Битка код Каленберга која се одиграла 12. септембра 1683. године завршила се катастрофално по Османлије. Велики везир [[Кара Мустафа-паша]] склонио се након битке у [[Београд]], а затим је, по сопственом налогу, био погубљен свиленим гајтаном. Ово хаотично стање унутар османске војске, Хабзбуршка монархија схватила је као знак слабости Османлија, те је царска војска почела да продире у османске земље и осваја их једну по једну.

Након [[Мохачка битка (1687)|друге битке на Мохачу (1687)]] царство упада у кризу. У војсци је дошло до велике недисциплине и непослушности. Командант војске, Сури Сулејман- паша, у страху да га не убију властите трупе, побегао је прво у Београд, а затим у Истанбул. Када су вести о поразу и непослушности стигле у Истанбул 1687. Абаза Шијавус- паша постао је нови војни командант и велики везир. Но, пре него што је успео да добије команду, читава османска армија се растурила, а јаничари и спахије вратиле су се у своје базе предвођени официрима нижег реда. Сари Сулејман- паша био је погубљен. Мехмед је поставио новог команданта Копрулу Фазил Мустафа- пашу. Он је постављен као регент великог везира, такође. Нови командант почео је преговоре са тадашњим војним и државним врхом. После овога, 1687. године , одлучено је да се султан Мехмед склони са престола и да се на престо доведе његов брат [[Сулејман II]]. Мехмеда су уклонили са престола Јеген Осман- паша и [[Јањичари|јаничари]]. Свргавање је изведено 1687. године.

Мехмед је затворен у Топкапи палату из које је могао излазити с времена на време. Тако је и умро у Адрианопољу 1693. Пре него што је умро, 1691. године било је гласина како државни врх жели да га врати на престо услед лошег здравственог стања његовог брата [[Сулејман II|Сулејмана]].