Википедија

Алмогавери — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Порекло: Na katalonskom čelik je ferro a ne ferres kao što je bilo napisano.
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м сређивање
Ред 13:
== Порекло ==
[[Датотека:Almogavar.jpg|250п|мини|д|Цртеж једног алмогавера]]
Алмогавери су били горштаци из [[Краљевина Арагон|краљевине Арагон]], људи одрасли на падинама [[Арагон|арагонскоарагон]]ско-[[Каталонија|каталонских]] [[Пиринеји|Пиринеја]] и [[Теруел (провинција)|теруелских]] планина у околини месташца [[Албарасин]]. Иако су првобитно потицали из [[Арагон]]а, редове алмогавера су чинили припадници разних народа. У почетку су то били [[Каталонци]], [[Навара|Наварци]] и [[Баски]] чија је властела имала политичке везе са арагонским краљевима, као и [[мосарапи]] -— хришћани који су живели на територији под муслиманском влашћу, и који су доведени у Арагон у једном од „ослободилачких“ похода на муслиманске територије, као и муслимански одбегли робови. Касније, кад су отишли да ратују на Исток, такође су у своје редове примали [[Грци|Грке]] и [[Турци|Турке]]<ref name="Engl" />.
 
Војна огранизација алмогавера је била веома једноставна. Делили су се на обичне војнике (''алмогавери''), капетане (''алмокадани'') и вође (''адалиди''). Обично су се организовали у мале групе 5-15 људи. Њихове вође, адалиди, били су способни људи које су они сами бирали између својих редова путем гласања, а на основу заслуга и храбрости показаних у борби. Ова једноставна структура организације и могућност напредовања без обзира на порекло је стварала међу овим ратницима истински чврсте везе чије су најбитније карактеристике биле пре свега оданост и верност према другу саборцу.
Ред 40:
== Руђер де Флор ==
{{Главни чланак|Руђер де Флор}}
'''Руђер де Флор''' ({{jez-kat|Roger de Flor}}) -— такође на немачком, '''Рутгер Блум''' ({{jez-nem|Rutger de Blum}}), је био вођа алмогаверса који је из [[историја|историје]] прешао у [[легенда|легенду]]. Није био [[Каталонци|Каталонац]] нити је био рођен у [[Арагон]]у, али су му његови ратни подвизи обезбедили почасно место у историји ових невероватних ратника<ref name="HyV"/>.
 
Од мајке [[Italijani|Италијанке]] и оца [[Немци|Немца]], врло брзо је остао сироче које су прихватили витезови [[Темплари]] који су у то доба пролазили кроз [[Јонско море]]. Млади Руђер се врло брзо истакао по снази и невероватној храбрости. Чак је стигао да командује флотом [[Галија (брод)|галија]] са којом је такође учествовао у одбрани [[Сан Хуан од Акре|Сан Хуана од Акре]], када је спасао животе многих [[хришћанство|хришћана]]. Међутим, том приликом је био оптужен да је украо неке драгоцености из темпларске ризнице и од хришћанских избеглица, те у страху да га не ставе на суд, побегао је на [[Краљевство Сицилија|Сицилију]] и обрео се на једној од галија дон Федерика. Тамо је по први пут сусрео алмогаверсе са којима је одмах нашао заједнички језик и склопио пријатељства са многим адалидима.
 
Руђер им је тада понудио оно што су сви они жељно ишчекивали -— ново ратно ангажовање које би им донело богатство у виду ратног плена. [[Андроник II Палеолог|Андронику II]], византијском цару преко су били потребни ратници попут алмогаверса како би зауставио надирање [[Турци|Турака]] кроз [[Мала Азија|Малу Азију]]. Заузврат, цар им је понудио дуплу плату од оне која је била уобичајена за [[плаћеник]]е у [[Византијско царство|Византији]]<ref name="Монткада06">[[Франсиско де Монткада]], Маркиз од Ајтоне: Експедиција Каталонаца и Арагонаца против Турака и Грка. 06. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_8_ извор]</ref>, а Руђеру је обећао место [[мега дукс]]а и руку једне припаднице византијског племства<ref name="HyV"/>.
 
Како су алмогаверси сваку одлуку стављали на гласање ни овај пут није био изузетак. Након гласања, идеју прихватише, а Руђера изабраше за вођу<ref name="HyV"/>.
Ред 57:
У пролеће 1303. године, требало је бранити град [[Филаделфија (Турска)|Филаделфију]] од турске опсаде, те су алмогавери били послати у помоћ. Као и увек, у муњевитом нападу алмогавери су десетковали турску пешадију и коњицу, усмртивши и самог [[емир]]а, чија је смрт довела до општег расула турске војске. Турци су покушали да се повуку, али су били масакрирани. Према неким хроникама, у тој борби на арагонско-каталонској страни пало је само 100 алмогавера и неких 80 коњаника.
 
Током ослобађања [[Тирија|Тирије]], погинуо је '''Корбаран де Алет''' ({{јез-кат|Corbarán de Alet}}), веома цењен и храбар вођа, међутим, те исте године тај губитак је био надокнађен доласком [[Бернат де Рокафорт|Берната де Рокафорта]] ({{јез-кат|Bernat de Rocafort}}) (у неким изворима се помиње и као Беренгер де Рокафорт) са [[Краљевство Сицилија|Сицилије]], човека који је био познат као одличан војник и који је довео појачање од 1.000 алмогавера<ref name="Монкада15"> Монткада: 15. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_17_ извор]</ref>.
 
Од тада, легенда се сама ширила. Градови широм [[Византијско царство|Византијског царства]], ако би се нашли у опасности од Турака, звали су алмогавере у помоћ. Сами алмогавери су наставили са својом борбеном кампањом и продирали све даље у Малу Азију. Код [[Ефес]]а су их Турци напали на препад. Иако изненађени јер по први пут нису били они који су нападали, брзо су се прибрали и десетковали су нападаче. Борбе које су водили биле су углавном муњевити и изнад свега немилосрдни напади у којима се рачунало на ефекат изненађења и одликовали су се изузетном суровошћу<ref name="HyV"/><ref name="Рамон"/>.
Ред 66:
 
== Издаја и убиство Руђера де Флора ==
Осим Михајла, Ђеновљани су такође почели да кују заверу против алмогаверса. Испричаше цару да се алмогаверси припремају да крену против њега, да је Етенса дошао не да би помогао у борби против Турака, него како би помогао заверу против цара, како се краљ Сицилије, Федерико, спрема да дође са 12 бродова у помоћ алмогаверсима, међутим, Андроник им није поверовао. Међутим, с друге стране, Михаило је такође говорио цару против алмогаверса и указивао му на њихову неотесаност и арогантност, јер су ови, пошто је плата каснила, малтретирали наоколо грчке сељаке, и тиме указивао на опасност која им је претила од ових неукротивих ратника<ref name="Monkada21"> Монкада: 21. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_23_ извор]</ref>.
 
Ускоро је Михајло прешао са речи на дела. Почетком априла [[1305]]. године, кобазилеј Михајло се налазио у граду [[Адријанопоље|Адријанопољу]]. Позвао је Руђера де Флора под изговором да жели да прослави његове величанствене победе. Руђерова жена, Марија, као и многи капетани, покушаше да одврате свог адила од пута, јер им тај позив није слутио ни на шта добро. Међутим, Руђер је одбио све савете и напустио Галипоље са пратњом од 1.300 људи, што алмогаверса што коњаника, и кренуо пут [[Адријанопоље|Адријанопоља]], не слутивши шта му се тамо спрема.
 
Михајло га је лепо дочекао и није ничим показивао своје намере. Организовао је [[банкет]] на коме се пило и јело више дана. Коначно, последњег дана Руђеровог боравка, у салу где су гости и домаћини јели, упао је Георгиос, вођа [[Алани|Алана]], са својим људима који су такође били византијски плаћеници, и после кратке борбе, уби Руђера де Флора и одсече му главу<ref name="Monkada27"> Монкада: 27. поглавље [http://www.cervantesvirtual.com/servlet/SirveObras/12048064229088281865624/p0000001.htm#I_23_ извор]</ref>, а Алани све алмогаверсе из пратње побише и раскомадаше.
 
Међутим, ту није био крај страдања каталонских плаћеника. У [[Хераклеја|Хераклеји]] и [[Родосто|Родосту]], где су се налазиле истурене јединице алмогавера, десио се прави покољ -— у Родосту, група алмогавера који су били део једне амбасадорске групе, била је ухваћена, убијена и раскомадана, да би се касније ти исти комади њихових тела нашли изложени на пијаци, окачени о месарске куке<ref name="HyV" /><ref name="Рамон" />.
 
=== Каталонска освета ===
Ред 84:
Дана [[7. јун]]а [[1305]]. године, алмогаверска војска је код [[Галипоље|Галипоља]] изашла у сусрет византијској војсци принца Михајла. Алмогавери, знајући да се сукобљавају са бројчано далеко надмоћнијим непријатељем, јуришали су у очајнички напад. [[Рамон Мунтанер|Мунтанер]] тврди да су тог дана 10.000 Византинаца изгубило животе на бојном пољу, док су губици на каталонско-арагонској страни били незнатни. Принц Михајло је успео да побегне, међутим, ускоро је опет окупио војску и пошао у још једну битку, код [[Апрос]]а, коју је такође изгубио.
 
Од тада, па током две пуне године, Византинци се нису усуђивали да поново изазивају сукобе. То време су алмогавери искористили за непрекидну пљачку и масакре по целој Грчкој, а посебно у [[Тракија|Тракији]] и околини [[Истанбул|Константинопоља]]. Такође нису заборавили на Родосто и у једном муњевитом нападу сравнили су град са земљом. Родосто, каже Мунтанер, престао је да постоји. Цела [[Тракија]] је била опустошена. Пошто су им били потребни бродови како би превезли огроман плен који су сакупили током својих напада и [[крађа|пљачки]], напали с [[Ђенова|ђеновљанске]] [[брод]]ове који су били укотвљени у граду [[Стенија|Стенији]], на неких 200 &nbsp;km од Константинопоља. Напали су град, спалили га и домогли се [[Галија (брод)|галија]].
 
[[Алани]] и њихов вођа Георгиос, убица [[Руђер де Флор|Руђера де Флора]], нису ништа боље прошли. Напали су их кад су се ови спремали на одлазак кући по истеку уговора о најамништву који су имали са [[Византијско царство|Византијом]]. Напали су их и до једног масакрирали.
Ред 93:
Почетком [[1306]]. године, Етенса се вратио из заточеништва пошто је Ђеновљанима био плаћен откуп. Међутим, ствари су се промениле и он више није могао да рачуна на подршку међу алмогаверима, који су сада стајали чврсто уз [[Бернат де Рокафорт|Рокафорта]]. Умро је [[1307]]. године под веома чудним околностима на једној експедицији у [[Македонија|Македонији]], вероватно по наређењу самог Рокафорта<ref name="Рамон" />.
 
Од овог момента па на даље, извори су прилично непрецизни. Рокафорт се вероватно, такође борио за вођство са принцем Фернандом од Мајорке (сином [[Ђауме II од Мајорке|Ђаумеа II од Мајорке]]), кога је [[Федерико II од Сицилије]] послао као свог представника, те се зарад моћи, одрекао верности Федерику и ставио у службу франачког принца [[Шарл де Валоа|Шарла де Валое]]<ref>El fin de los templarios [http://www.uv.es/~ivorra/Historia/SXIV/1305.htm клик]</ref>. Изгледа да је желео да се прогласи краљем Грчке те је зато ступио у везу са '''Тибоом Сепојем''' ({{јез-фр|Tibaut de Cepoy}}) који га је међутим, [[1308]]. године ухапсио и послао у Напуљ, где је Рокафорт умро од глади у затвору. Извори такође наводе да су га сами алмогавери ухватили и предали због терора који је увео након смрти Етенсе<ref name="HyV" />.
 
Након нестанка Рокафорта, алмогавери су следећих седам година ратовали у служби франачких властелина, да би се на крају сукобили са франачким грофом од [[Атина|Атине]], '''Готијеом де Бријеном''' ({{јез-фр|Gautier de Brienne}}), зато што је овај одбио да их плати за војевање у његовој служби против [[Тесалија|Тесалије]] и [[Турци|Турака]]. Године [[1311]]. после крваве битке, алмогаверси заузимају [[Грофовија Атина|грофовију Атину]], да би нешто касније створили још једну алмогаварску грофовију, [[Неопатрија|Неопатрију]], које су ускоро постале заборављени вазали [[Круна Арагона|Круне Арагона]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алмогавери”