Међународни монетарни фонд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
. |
||
Ред 11:
| број_запослења = 2700
| земље_чланице = 189 држава
| кључне_особе = борд гувернера Уједињених нација<ref>{{cite web|url=https://www.imf.org/external/np/exr/facts/imfwb.htm|title=Factsheet: The IMF and the World Bank|date=21 September 2015|accessdate=1 December 2015|publisher=IMF}}</ref><ref>{{cite web|title=About the IMF Overview|url=https://www.imf.org/external/about/overview.htm|website=www.imf.org|accessdate=1 August 2017}}</ref>
| председник = [[Кристин Лагард]]
| службени_језици = енглески<ref name = "Boughton 2001 7n5">{{Harvnb|Boughton|2001|p=[https://books.google.com/books?id=dY8Wm4-8yGYC&pg=PA7 7 n.5]}}.</ref>
| веб_страница = {{URL|www.imf.org}}
}}
[[Датотека:International Monetary Fund (art.VIII).png|мини|десно|250п|{{legend|#008000|Чланице ММФ}} {{legend|#00FF00|Чланице ММФ које не прихватају обавезе члана VIII, ставова 2, 3, и 4<ref>[http://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/aa08.htm Articles of Agreement of the International Monetary Fund, Article VIII - General Obligations of Members]<br />Section 2: Avoidance of restrictions on current payments;<br /> Section 3: Avoidance of discriminatory currency practices;<br />Section 4: Convertibility of foreign-held balances.</ref>}}]]
'''Међународни монетарни фонд''' ('''ММФ''') је међународна [[финансије|финансијска]] [[организација]] основана [[22. јул]]а [[1944]]. године на [[Бретонвудски споразум|конференцији у Бретон вудсу]] ([[Сједињене Америчке Државе|САД]]), са циљем да подстакне земље у вођењу адекватне [[економска политика|економске политике]] и да помогне у превазилажењу платно-билансних тешкоћа земаља чланица. Основале су га 44 [[држава|земље]].<ref name="about">{{cite web|url=https://www.imf.org/external/about.htm|title=About the IMF|publisher=IMF|accessdate=14 October 2012}}</ref> Данас, ММФ има 185 земаља чланица чланице. Седиште ове организације је у [[Вашингтон]]у.
Главна подручја активности су: надзор и финансијска и техничка помоћ.<ref name="There is No Invisible Hand">{{cite web|last1=Schlefer|first1=Jonathan|title=There is No Invisible Hand|url=https://hbr.org/2012/04/there-is-no-invisible-hand|website=Harvard Business Review|publisher=Harvard Business Review}}</ref><ref>Escobar, Arturo. 1980. Power and Visibility: Development and the Invention and Management of the Third World. ''Cultural Anthropology'' 3 (4): 428–443.</ref> Надзор се састоји од редовног праћења економске политике коју спроводе земље чланице и годишњег извештаја о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финансијска помоћ укључује кредите и зајмове земљама чланицама, које су суочене са озбиљним платно-биласним тешкоћама.<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/index.htm#art1|title=Articles of Agreement of the International Monetary Fund – 2016 Edition|publisher=}}</ref> Техничка помоћ се огледа у томе што ММФ пружа стручну помоћ својим чланицама при креирању финансијске и монетарне политике, као и при оснивању институција. Ова активност је била најизраженија у бившим [[Социјализам|социјалистичким]] земљама које су морале да пређу са централне [[Планска привреда|планске привреде]] на [[тржишна привреда|тржишну привреду]].<ref>{{Cite web|url=http://www.imf.org/en/About/Factsheets/IMF-at-a-Glance|title=The IMF at a Glance|website=www.imf.org|access-date=15 December 2016}}</ref><ref>[https://www.imf.org/external/pubs/ft/aa/pdf/aa.pdf imf.org: "Articles of Agreement, International Monetary Fund" (2011)]</ref>
Од 5. јула 2011. године генерални директор ММФ-а је францускиња [[Кристин Лагард]], која је на том месту наследила такође француза, [[Доминик Строс-Кан|Доминика Строс-Кана]].
== Деловање ==
Три су главна подручја активности: посматрање, финанцијска и техничка помоћ. Надзор се састоји од процене прописа о новчаној размени земаља чланица с обзиром на уверење како јака и доследна економска политика води стабилном девизном течају, те погодује расту и развоју светске економије. Финанцијска помоћ укључује кредите и зајмове чланицама ММФ-а с платним билансом која подупире политику прилагођавање и реформе. Подаци од јануара [[2001]]. показује како ММФ деведесет и једној земљи даје око 65,3 милијарде долара кредита. Што се тиче техничке помоћи, ММФ пружа стручну и хину помоћ својим чланицама при креирању и спровођењу финансијске и монетарне политике, оснивању институција, договорима с ММФ-ом, те статистичке податке.
== Историја ==
ММФ је основан на светској конференцији о монетарним и финансијским проблемима одржаној у [[Бретонвудски споразум |Бретонвуду]] [[1944]]. године.<ref name="Jensen, pp 194-210">{{cite journal|last=Jensen|first=Nathan|title=Crisis, Conditions, and Capital: The Effect of the International Monetary Fund on Foreign Direct Investment |journal=Journal of Conflict Resolution|year=2004|pages=194–210|doi=10.1177/0022002703262860|volume=48|issue=2}}</ref> Основу за његово функционирање чинили су планови сачињени у [[Уједињено Краљевство |Великој Британији]] и [[Сједињене Америчке Државе |САД]]. Развој Фонда може се пратити кроз два периода:
=== Први период ===
У првом периоду циљеви ММФ-а били су следећи:
* Омогућити експанзију уравнотеженог раста међународне трговине и тиме допринети повећању и одржавању високог нивоа запослености и реалног [[Доходак|дохотка]];
* Учврстити стабилност девизних течајева;
* Успоставити мултилатерални систем плаћања текућих трансакција;
* На основу могућности коришења средстава Фонда за корекције платнобиланчних неравнотежа, успоставити поверење међу земљама чланицама у погледу дугорочне међународне монетарне стабилности.
Почетна или приступна обавеза сваке чланице Фонда састојала се углавном из установљавања паритета своје валуте и из уплате одговарајућег износа финанцијских средстава. Паритет се одређивао у односу на [[злато]] или у односу на [[Амерички долар|долар]], па се стога овај систем назива [[Систем златнодевизног стандарда]]. Евентуална промена паритета могла се догодити само ако се земља нађе у тзв. фундаменталној неравнотежи и уз сугласност Фонда. Одређивање износа финанцијских средстава за уплату квоте земље чланице вршило се пропорционално параметрима који рефлектују снагу националне економије. Квота се уплаћивала 25% у злату и 75% у домаћој валути.
Ускоро се јавља проблем ликвидности Фонда који је настао из једноставног разлога прихватања златно девизног стандарда као основне полуге међународних монетарних релација. Наиме, амерички долар, због најснажније позиције и најчвршћег положаја у светској трговини, поступно преузима водећу улогу у бретонвудском монетарном систему, те постаје главном резервном валутом земаља чланица. Током 60-их година 20. века, упркос свом посебном положају долар је све више слабио. Опадањем вредности долара, нарушава се и механизам међународних монетарних односа, те проблем ликвидности долази до пуног изражаја. Због тога је 28. јула [[1969]]. године установљена је шема креирања нових резервних средстава [[Специјална права вучења]] (СПВ). Та нова средства заправо се креирају само књиговодствено међу земљама чланицама.
=== Други период ===
[[Датотека:Value_of_US_dollar.gif|thumb|450px|right|Графикон кретања вредности долара]]
Други период започиње и траје до данас када ММФ почетком 70-их година 20. века запада у највећу кризу до тада. Одлив краткорочног доларског капитала у иностранству, даље одржавање високе стопе инфлације у САД-у изазвало је бројне спекулације на штету америчког долара. [[Председник]] САД-а је 15. аугуста [[1971]]. године објавио укидање конвертибилности долара у злато и увођење додатног [[порез]]а на сав [[увоз]] у САД. Тим чином је престао функционисати међународни монетарни систем на принципима установљеним у Бретонвудсу. Крајем 1971. године постигнут је споразум, где су САД повећале цену злата за 8,57%, СР [[Немачка |Немачка]] и [[Јапан]] су смањиле цену марке за 5% и јена за 8,5% у односу на злато, док су Велика Брианија и [[Француска]] задржале цене злата истим. Након тога долазило је до још неколико корекција цена, све до састанка на [[Јамајка |Јамајци]] [[1976]]. године, гдје се ММФ преобразио у систем валутних подручја, као што су систем европског валутног флуктуирања или европске уније, затим доларско подручје, подручје француског франка, подручје британске фунте и подручје СПВ-а.
== ММФ данас ==
Као и у прошлости ММФ и даље представља међудржавну и монетарну финанцијску институцију, али данас с готово универзалним чланством. Његове се активности и политика спроводи на темељу ''Споразума'' (-{''Articles of Agrement''}-), а извршава се путем организованог вођства у форми ''Одбора гувернера'' (-{''A Board of Governors''}-), затим ''извршног одбора'' (-{''An Executive Board''}-) и ''Управљачког директора'' (-{''A Managing Director''}-) с тимом од око 2000 запослених.
'''Одбор гувернера''' састоји се од [[гувернер]]а и његових замјеника које се најчешће бирају међу гувернерима [[Народна банка Србије|народних банака]] или [[министар|министри]] финансија, а именује их свака држава чланица. Посебне надлежности Одбора гувернера су примање нових чланова, одређивање висине [[квота]], додјељивање [[слободна Држава Ријека|специјалних права вучења]] ([[енглески језик|енгл.]] ''Special Drawing Rights''). Одбор се састаје једном годишње на годишњој скупштини Фонда,.
Линија 30 ⟶ 57:
'''Извршни одбор''' састоји се од председника Извршног одбора (који је уједно и главни [[директор]] Фонда), осталих извршних директора и њихових замјеника. Извршни одбор броји укупно 20 чланова и тај број се може мијењати. Пет чланова именују државе с највећим квотама, а осталих 15 бирају државе чланице. Извршни одбор такође има улогу да бира главног директора Фонда. У пракси се најчешће на позицију главног диретора Фонда бира особа из [[Европа|Европе]], док се за његовог замјеника именује особа из [[Сједињене Америчке Државе|Америке]].
Фонд је организован као [[акционарско друштво|деоничарско друштво]], а у његовим органима се одлуке доносе по систему понедерисаног права гласа. Свака држава чланица добија почетних 250 гласова, а сваки следећи глас припада јој за сваких 100.000 специјалних права вучења.
Квоте држава изражене су у специјаним правима вучења.
== Попис управљачких директора ММФ-а ==
Овдје се налази попис свих управљачких директора:
{| class="wikitable sortable"
|-
! Бр
! Датуми
! Име
! Националност
! Позадина
|-
| 1 ||6 мај 1946 – 5 мај 1951
|[[Camille Gutt |Камиј Гат]]
|Белгија
|Политичар, министар финансија
|-
| 2 ||3 август 1951 – 3 октобар 1956
|[[Ivar Rooth |Ивар Рот]]
|Шведска
|Правник, централни банкар
|-
| 3 ||21 новембар 1956 – 5 мај 1963
|[[Per Jacobsson |Пер Јакобсон]]
|Шведкса
|Правник, економиста, [[Лига народа]], [[Bank for International Settlements|-{BIS}-]]
|-
| 4 ||1 септембар 1963 – 31 август 1973
|[[Pierre-Paul Schweitzer |Пјер-Пол Швајцер]]
|Француска
|Правник, центални банкар, државни службеник
|-
| 5 ||1 септембар 1973 – 18 јун 1978
|[[Johan Witteveen |Јохан Витевен]]
|Холандкја
|Економиста, академик, аутор, политичар, министар финансија, заменик премијера, [[Bureau for Economic Policy Analysis|-{CPB}-]]
|-
| 6 ||18 јун 1978 – 15 јануар 1987
|[[Jacques de Larosière |Жак де Ларозиер]]
|Француска
|Државни службеник
|-
| 7 ||16 јануар 1987 – 14 фебруар 2000
|[[Michel Camdessus |Мишел Камдесју]]
|Француска
|Економиста, централни банкар
|-
| 8 ||1 мај 2000 – 4 март 2004
|[[Хорст Келер]]
|Немачка
|Економиста, [[European Bank for Reconstruction and Development|-{EBRD}-]]
|-
| 9 ||7 јун 2004 – 31 октобар 2007
|[[Родриго Рато]]
|Шпанија
|Правник, политичар, минстар за економију
|-
| 10 ||1 новембер 2007 – 18 мај 2011
|[[Доминик Строс-Кан]]
|Француска
|Економиста, правник, политичар, министар за економију и финансије
|-
| 11 ||'''5 јул 2011 – садашњост'''
|'''[[Кристин Лагард]]'''
|Француска
|Правник, политичар, министар финансија
|-
|}
[[Датотека:Christine Lagarde - Université d'été du MEDEF 2009.jpg|thumb|upright= 1.25|right|alt=A three-quarter portrait of an elegantly dressed Christine Lagarde, perhaps in her early 60s sitting in a chair behind a microphone. She looks fit and tanned. Her overall mien is alert, pleasant, and intelligent.|Дана 28. јуна 2011, [[Кристин Лагард]] је именована управним директором ММФ-а. Она је заменила Доминика Строс-Кана.]]
Претходни управни директор [[Доминик Строс-Кан]] је био ухапшен у вези са [[Доминик Строс-Кан случај сексуалног злостављања |оптужбама за сексуално злостављање]] једне послужитељке њујоршке хотелске собе и дао је оставку 18. маја. Оптужбе су касније одбачене.<ref>{{cite web|title=IMF Managing Director Dominique Strauss-Kahn Resigns|url=http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11187.htm|work=Press Release No. 11/187|publisher=''International Monetary Fund''|accessdate=14 June 2011}}</ref> Дана 28. јуна 2011, [[Кристин Лагард]] је именована управним директором ММФ-а на период од пет година, и преузела је функцију 5. јула 2011.<ref name="appointment-IMF">{{cite web|url=http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11259.htm|title=IMF Executive Board Selects Christine Lagarde as Managing Director|date=28 June 2011|work=Press Release|publisher=IMF|accessdate=28 June 2011}}</ref><ref name="Reuters-appointment">{{cite news|url=https://www.reuters.com/article/2011/06/28/us-imf-idUSTRE75Q60H20110628|title=France's Lagarde elected new IMF chief|date=28 June 2011|work=Reuters|accessdate=28 June 2011}}</ref> Године 2012, Лагард је имала порески ослобађену плату од US$467.940.<ref>{{cite web|url=https://www.independent.co.uk/news/world/europe/anger-over-christine-lagardes-taxfree-salary-7801028.html|title=Anger over Christine Lagarde's tax-free salary|date=30 May 2012|publisher=}}</ref>
== ММФ и Стварна ситуација ==
Током деценија унутрашња организација ММФ због економских промена у свету је постала анакронизам, то јест однос држава и њихових управљачких постотака унутар ММФ је изгубио додирне тачке с реалношћу. Ова табела приказује поделу управљачких права и стварно стање светске економије.
Гласачка моћ у ММФ-у заснива се на систему квота. Сваки члан има известан број '''основних гласова''' (број основних гласова сваког члана износи 5.502% од укупног броја гласова),<ref>{{cite web|title=Membership|url=http://www.imf.org/external/about/members.htm#function|work=About the IMF|publisher=International Monetary Fund|accessdate=18 March 2012}}</ref> плус један додатни глас за свако Специјално право вучења (SDR) од 100.000 квоте земаља чланица.<ref name = "Political Economy of IMF voting">{{Harvnb|Blomberg|Broz|2006}}.</ref> [[Специјално право вучења]] је обрачунска јединица ММФ-а и представља потражњу валуте. Оно је базирано на групи кључних међународних валута. Основни гласови генеришу благу пристраност у корист малих земаља, али додатни гласови одређени од стране СДР-а превазилазе ову пристрасност.<ref name="Political Economy of IMF voting" /> Промене у гласачким деоницама захтевају одобрење супервећине од 85% гласачке моћи.<ref name = "Explaining Change">{{Harvnb|Lipscy|2015}}.</ref>
{| class="wikitable" style="border:none; float:center;"
|-
!Управљачке квоте и светска економија<ref>{{cite web|url=http://www.imf.org/external/np/sec/memdir/members.aspx|title=IMF Members' Quotas and Voting Power, and IMF Board of Governors|publisher=}}</ref>
|-
|style="padding:0; border:none;"|
{| class="wikitable sortable" style="margin:0; width:100%;"
|-
!Rank!!ММФ земља чланица!!Квота: milionа [[Специјално право вучења|SDR]]!!Квота: проценат тотала!!Број гласова!!Проценат тоталних гласова
|-
|1||{{flagcountry|САД}}||82,994.2||17.68||831,396||16.73
|-
|2||{{flagcountry|Јапан}}||30,820.5||6.56||309,659||6.23
|-
|3||{{flagcountry|Кина}}||30,482.9||6.49||306,283||6.16
|-
|4||{{flagcountry|Немачка}}||26,634.4||5.67||267,798||5.39
|-
|5||{{flagcountry|Француска}}||20,155.1||4.29||203,005||4.09
|-
|6||{{flagcountry|УК}} ||20,155.1||4.29||203,005||4.09
|-
|7||{{flagcountry|Италија}}||15,070.0||3.21||152,154||3.06
|-
|8||{{flagcountry|Индија}}||13,114.4||2.79||132,598||2.67
|-
|9|||{{flagcountry|Русија}}||12,903.7||2.75||130,491||2.63
|-
|10||{{flagcountry|Бразил}}||11,042.0||2.35||111,874||2.25
|-
|11||{{flagcountry|Канада}}||11,023.9||2.35||111,693||2.25
|-
|12||{{flagcountry|Саудијска Арабија}}||9,992.6||2.13||101,380||2.04
|-
|13||{{flagcountry|Шпанија}}||9,535.5||2.03||96,809||1.95
|-
|14||{{flagcountry|Мексико}}||8,912.7||1.90||90,581||1.82
|-
|15||{{flagcountry|Холандија}}||8,736.5||1.86||88,819||1.79
|-
|16||{{flagcountry|Јужна Кореја}}||8,582.7||1.83||87,281||1.76
|-
|17||{{flagcountry|Аустралија}}||6,572.4||1.40||67,178||1.35
|-
|18||{{flagcountry|Белгија}}||6,410.7||1.37||65,561||1.32
|-
|19||{{flagcountry|Швајцарска}}||5,771.1||1.23||59,165||1.19
|-
|20||{{flagcountry|Индонезија}}||4,648.4||0.99||47,938||0.96
|-
|}
|}
У децембру 2015, конгрес Сједињених Држава је усвојио закон којим се одобрава Реформа квота и управљања из 2010. Као резултат,
* квоте свих 188 чланова ће бити повећане са тотала од око СДР 238.5 милијарди на око SDR 477 милијарди, док ће кводне деонице и гласачка моћ ММФ-ових најсиромашнијих земаља чланица бити заштићени.
* више од 6 процената деоница ће бити пренето на динамичко тржиште у развоју и земље у развоју, а исто тако са презаступљених на подзаступљене чланове.
* четири земље са тржиштем у развоју (Бразил, Кина, Индија, и Русија) ће бити међу десет највећих чланова ММФ. Други чланови међу првих десет су Сједињене Државе, Јапан, Немачка, Француска, Уједињено Краљевство и Италија.<ref>IMF [http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2015/pr15573.htm IMF Managing Director Christine Lagarde Welcomes U.S. Congressional Approval of the 2010 Quota and Governance Reforms], Press release No. 15/573, 18 December 2015.</ref>
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{Refbegin|30em}}
*{{Cite journal
| last1 = Lipscy | first1 = Phillip | year = 2015
| title = Explaining Institutional Change: Policy Areas, Outside Options, and the BrettonWoods Institutions
| url = http://www.stanford.edu/~plipscy/AJPS-Lipscy-2015.pdf
| journal = American Journal of Political Science | volume = 59 | number = 2 | pages = 341–356
| doi = 10.1111/ajps.12130 | ref = harv }}
*{{Cite conference
| last1 = Blomberg | first1 = Brock | last2 = Broz | first2 = J. Lawrence | date = 17 November 2006
| title = The Political Economy of IMF Voting Power
| url = http://www.princeton.edu/~pcglobal/conferences/IPES/papers/broz_blomberg_F1030_1.pdf
| conference = 2006 International Political Economy Society Meeting (IPES)
| conferenceurl = http://www.princeton.edu/~pcglobal/conferences/IPES/finalprogram.html
| location = Niehaus Center for Globalization & Governance, [[Woodrow Wilson School of Public and International Affairs]]
| ref = harv }}
*{{Cite book
| last = Boughton | first = James M. | year = 2001
| title = Silent Revolution: The International Monetary Fund 1979–1989
| url = https://www.imf.org/external/pubs/ft/history/2001/
| location = Washington, DC | publisher = International Monetary Fund
| isbn = 978-1-557-75971-9 | ref = harv }}
* {{Cite book | last = Boughton | first = James M. | authormask = 3 | year = 2012
| title = Tearing Down Walls: The International Monetary Fund, 1990–1999
| url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/history/2012/index.htm
| location = Washington, DC | publisher = IMF
| isbn = 978-1-616-35084-0 | ref = harv }}
*{{Cite book
| last = Breen | first = Michael | year = 2013
| title = The Politics of IMF Lending
| series = International Political Economy Series
| location = Basingstoke and New York, NY | publisher = Palgrave Macmillan
| isbn = 978-1-137-26380-3 | ref = harv }}
*{{Cite book
| last1 = Broz | first1 = J. Lawrence | last2 = Hawes Brewster | first2 = Michael | year = 2006
| chapter = US domestic politics and International Monetary Fund policy
| chapterurl = http://pages.ucsd.edu/~jlbroz/pdf_folder/Broz_Hawes_CUP.pdf
| title = ''In [[Darren G. Hawkins]] et al. (eds.),'' Delegation and Agency in International Organizations'', pp. 77–106''
| series = Political Economy of Institutions and Decisions
| location = Cambridge and New York, NY | publisher = Cambridge University Press
| isbn = 978-0-521-86209-7 | ref = harv }}
*{{Cite journal
| last1 = Oatley | first1 = Thomas | last2 = Yackee | first2 = Jason | year = 2004
| title = American Interests and IMF Lending
| url = https://wikileaks.org/gifiles/attach/101/101571_oatley_yackee.pdf
| journal = International Politics | volume = 41 | number = 3 | pages = 415–429
| doi = 10.1057/palgrave.ip.8800085 | ref = harv }}
*{{Cite book | last = Vreeland | first = James Raymond | year = 2007
| title = The International Monetary Fund: Politics of Conditional Lending
| location = Abingdon and New York, NY | publisher = Routledge
| isbn = 978-0-415-37462-0 | ref = harv }}
*{{Cite book
| last = Woods | first = Ngaire | authorlink = Ngaire Woods | year = 2003
| chapter = The United States and the International Financial Institutions: Power and Influence Within the World Bank and the IMF
| title = ''In Rosemary Foot, S. Neil MacFarlane, and Michael Mastanduno, eds.,'' US Hegemony and International Organizations'', pp. 92–114''
| location = Oxford and New York, NY | publisher = [[Oxford University Press]]
| isbn = 978-0-199-26142-0 | ref = harv }}
* Bordo, M. D. "The Bretton Woods International Monetary System: A Historical Overview", in ''A Retrospective on the Bretton Woods System'', edited by M. D. Bordo and B. Eichengreen. London:1993.
* deVries, Margaret Garritsen. ''The IMF in a Changing World, 1945–85'', International Monetary Fund, 1986.
* James, H. ''International Monetary Cooperation since Bretton Woods'', Oxford, 1996.
* Joicey, N. and Pickford, S. "The International Monetary Fund and Global Economic Cooperation" in Nicholas Bayne and Stephen Woolcock, ''[http://www.ashgate.com/default.aspx?page=637&title_id=10989&edition_id=14221&calcTitle=1 The New Economic Diplomacy: Decision-Making and Negotiation in International Relations]'', (Ashgate Publishing, 2011).
* Keynes, J. M. ''The Collected Writings, Vol. XXVI. Activities 1941–1946: Shaping the Post-War World: Bretton Woods and Reparations'', Cambridge, 1980.
* Moschella, M. ''[http://us.macmillan.com/governingrisk Governing Risk: The IMF and Global Financial Crises]'' (Palgrave Macmillan; 2010).
* Skidelsky, R. ''John Maynard Keynes: Fighting for Britain'', London, 2000.
* Truman, E. [http://www.iie.com/publications/pb/pb10-29.pdf. Strengthening IMF Surveillance: A Comprehensive Proposal], Policy Brief 10–29, [[Peterson Institute for International Economics]], 2010.
* Woods, N. ''The Globalizers: The IMF, the World Bank, and Their Borrowers'', Ithaca, 2006
{{refend}}
== Спољашње везе ==
Линија 47 ⟶ 277:
| wikinews = Међународни монетарни фонд
}}
{{Refbegin|30em}}
* {{званични веб-сајт|http://www.imf.org/}}
** -{[http://www.imf.org/external/publications/index.htm IMF Publications page]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=29 World Economic Outlook]}-
*** -{recurrent [http://www.imf.org/external/pubs/ft/reo/reorepts.aspx Regional Economic Reports]}-
*** -{biennial [http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfsr/index.htm Global Financial Stability Report]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/pubs/cat/createx/Publications.aspx?page=sdn Staff Discussion Notes]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/ns/cs.aspx?id=262 Fiscal Monitor]}-
*** -{[http://www.imf.org/external/pubs/ft/fandd/2013/12/index.htm Finance and Development]}-
* {{Dmoz|Society/Government/Multilateral/International_Monetary_Fund}}
* -{[https://web.archive.org/web/20020928224708/http://www.ifiwatchnet.org/ IFIWatchNet]}-
* -{[http://www.cepr.net/documents/publications/imf-2009-10.pdf "IMF-Supported Macroeconomic Policies and the World Recession: A Look at Forty-One Borrowing Countries"]}-
* -{[https://fraser.stlouisfed.org/title/430 "Proceedings and Documents of the United Nations Monetary and Financial Conference, Bretton Woods, New Hampshire, July 1–22, 1944"]}-
* -{[http://hdl.handle.net/10822/552581 "IMF's Effect on Third World Countries"] from the [https://repository.library.georgetown.edu/handle/10822/552494 Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives]}-
* -{[http://bi3on.info/uk/main-page/articles/translation/1685-imf-and-ukraine-found-a-compromise.html "IMF and Ukraine found a compromise"]}-
{{refend}}
{{Authority control}}
[[Категорија:Међународни монетарни фонд]]
| |||