Отворите главни мени

Промене

м
сређивање
[[Датотека:Karyes Typicon and Sava's signature.jpg|300px|мини|Карејски типик]]
'''Карејски типик''' је [[српска стара књижевност|средњовековни спис]] на пергаменту у облику свитка из [[12. век|XII века]]. Написао ге је [[Свети Сава]] [[1199|1199.]]. године у својој испосници у Кареји, средишту [[Света гора|Свете горе]].<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_03_c.html Sveti Sava: Sabrani spisi - Karejski tipik<!-- Bot generated title -->]</ref>
 
Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи упутства и правила за [[Монаштво|монашки]] и [[аскеза|испоснички]] живот. Текст самог типика чува се ризници [[манастир Хиландар|манастира Хиландар]].
 
== Историја ==
Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског [[типик]]а. [[Скит]] је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском [[Египат|Египту]] током [[4. век|IV]] и [[5. век|V века]].
 
Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од [[монаштво|монаха]] зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.
 
Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.
 
Оригинал типика са потписом и печатом Светог Саве је чуван у Карејској испосници све до друге половине [[19. век|XIX века]], када је пренет у манастир Хиландар, где се и данас налази, под ознаком АС 132/134. Писан је на [[пергамент]]у, у облику свитка, укупне дужине 74cm. Савин печат на њему је од тамно-зеленог воска, неправилног кружног облика, пречника између 39 и 43mm.
 
Оригинал типика са потписом и печатом Светог Саве је чуван у Карејској испосници све до друге половине [[19. век|XIX века]], када је пренет у манастир Хиландар, где се и данас налази, под ознаком АС 132/134. Писан је на [[пергамент]]у, у облику свитка, укупне дужине 74cm74&nbsp;cm. Савин печат на њему је од тамно-зеленог воска, неправилног кружног облика, пречника између 39 и 43mm.
 
== Извори ==