Википедија

Стефан Томаш Остојић Котроманић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м +
м сређивање
Ред 46:
| archiveurl =
| archivedate =
| quote = Превод прва два реда (велика и мала слова): „У име Оца и Сина и Светога Духа Амин. Ми Стефан Томаш по милости Господа Бога краљ Срба (једина етничка одредница у интитулацији) Босне, Приморја, Хумске земље, Доњих Краја, Усоре, Соли, Подриња и Западних страна (интитулација по областима -— земље којима владар влада или којима претендује да влада).“ (Слика 208. — Повеља краља Стефана Томаша Дубровачкој општини 18.07.1451. г, писар Рестоје, Љ. Ст. 697)
}}</ref> Био је краљ [[краљевина Босна|Босне]] ([[1443]]–[[1461]]). Рођен је као ванбрачни син српског краља [[Остоја Котроманић|Стефана Остоје]] (прва влада [[1398]]–[[1404]], друга влада [[1409]]–[[1418]]). Његов син [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефан Томашевић]] се у Смедереву 21. марта 1459. оженио са [[Jelena Branković|Јеленом Бранковић]], ћерком тада покојног [[Лазар Бранковић|Лазара Бранковића]], те постао деспот Рашке, односно Србије.<ref name="Андрија Веселиновић, [[Радош Љушић]], Српске династије">''Српске династије'', Андрија Веселиновић, Радош Љушић Платонеум, Нови Сад -— Београд (2001), 62 стр.</ref>
[[Датотека:Novac Stefana Tomaša.jpg|мини|десно|180п|Новац краља Стефана Томаша]]
 
Ред 56:
У младости је био [[богумили|богумил]], као и већина босанског племства, а касније, наводно на наговор хварског бискупа Томе, прихватио је [[католицизам|католичку веру]], којој је остао веран до смрти. С дозволом [[Папа Евгеније IV|папе Евгенија IV]] (1431—1447.) од 29. маја [[1445]]. године, развео се од своје прве жене Војаче, која није била племенитог рода и није била по вољи босанској властели. Исте године папином исправом добио је легализацију рођења, што му је било преко потребно због сукоба с војводом [[Стефан Вукчић Косача|Стефаном Вукчићем]], који му је оспоравао право на престоље и подржавао његовог брата [[Радивој Остојић Котроманић|Радивоја]], иначе турског кандидата.
 
Године [[1446]]. помирио се са војводом Стефаном Вукчићем Косачом, који га је признао за краља и предратне границе су поново успостављене. Мир је оснажен удајом кћерке Стефана Вукчића, [[Катарина Косача Котроманић|Катарине]], за Стефана Томаша. Катарина, која је у то време имала 22 године, је морала да пређе у католичанство.{{sfn|Fine|1994|p=578}} Венчање је обављено по католичком обреду на дан Узашашћа [[26. мај]]а 1446. године у Милодражу код [[Фојница|Фојнице]]. Овим браком краљ Стефан Томаш добио је свог верног пратиоца, а у свом тасту Стефану Вукчићу Косачи моћног савезника у рату против [[ОсманлијеОсманско царство|Османлија]]. За верски одгој краљице бринули су се [[босански фрањевци]]. Сам папа Еуген IV. после венчања исте године дао је дозволу да сама по својој жељи изабере два капелана међу босанским фрањевцима. Катарина, заједно са својим мужем Стефаном Томашем, по Босни је градила цркве: цркву [[Тројство (наук)|Пресветог Тројства]] у Врлима, цркву Св. Катарине у [[Јајце|Јајцу]], цркву Св. Томе у [[Врандук (Зеница, БиХ)|Врандуку]], као и највећу започету цркву у граду [[Бобовац|Бобовцу]] [[1461]]. године. У браку с краљем Стефаном Томашом, краљица Катарина је родила троје деце: Сигисмунда, кћер Катарину и још једног по имену непознатог сина, док је краљ с бившом супругом Војачом имао и старијег сина [[Стефан Томашевић Котроманић|Стефана Томашевића]].
 
Већ [[1447]]. краљ Стефан Томаш опет је у сукобу са Стефаном Вукчићем који је [[1448]]. узео титулу ''херцега од светог Саве'', чиме је желео да нагласи своју независност од босанског краља.
Ред 114:
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{cite book|ref= harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=QDFVUDmAIqIC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5}}
* ''Српске династије'', Андрија Веселиновић, [[Радош Љушић]], Платонеум, Нови Сад -— Београд (2001)
* {{Cite book |ref= harv|last=Фајфрић|first=Жељко|authorlink=Жељко Фајфрић|publisher=ДД Графосрем|location=Шид|title=Котроманићи|year=2000}}
* ''Опћа и национална енциклопедија у 20 књига'', св. XVIII, Pro Leksis, Загреб, 2007.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Томаш_Остојић_Котроманић”