Битка код Варне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м https |
м →top: сређивање |
||
Ред 8:
| локација= [[Варна]] на обали [[Црно море|Црног мора]]
| резултат= Одлучна Отоманска победа
| страна1=
| страна2=
| заповедник1=
| заповедник2=
| јачина1= ~ 60.000<ref name="Turnbull">-{Turnbull, Stephen, ''„The Ottoman Empire: 1326-1699“'', Osprey Publishing}-, pp. 34 "„Хуњади је одабрао јак положај између краја мочваре и обале залива. Извидници су донели информације да су Отоманске снаге удаљене једва 4.000 стопа и да броје најмање 60.000 људи.“"</ref><ref name="Setton">-{Setton, Kenneth Mayer, ''„The Papacy and the Levant, (1204-1571) Vol.2: The Fifteenth Century“''}-, pp. 90 "„У том тренутку Отоманска војска је бројала 60.000 људи (вероватно нисам Мурат није знао коликим људством располаже) надмашујући бројчано Хришћане за три према један.“"</ref>
| јачина2= 20.000<ref name=Setton/>
| губици1=
| губици2=
}}
'''Битка код Варне''' се одиграла [[10. новембра]] [[1444]]. године између [[Отоманска војска|
Битка је дошла као последица војних победа над Османлијама почетком четврте деценије [[15. век|XV века]]. Прво је [[Опсада Београда (1440)|одбрањен Београд]] 1440. године, потом је Хуњади [[1441]]. и [[1442]]. године остварио победе у [[Србија|Србији]] и [[Трансилванија|Трансилванији]], да би током [[1443]]. и 1444. године у тзв. [[Дуга војна|''Дугој војни'']] крсташи допрли до [[Софија|Софије]] сузбивши Османлије, што је довело до закључивања [[Сегедински мир|Сегединског мира]] (заснованог на преговорима из [[Једрене|Хадријанопоља]]) у [[јул]]у 1444. године којим је склопљено примирје на десет година и обновљена је [[српска деспотовина]] на чијем челу се поново нашао [[деспот]] [[Ђурађ Бранковић]] ([[1427]]—[[1456]]). На инсистирање папе [[Евгеније IV|Евгенија IV]] ([[1431]]—[[1447]]) и његовог легата кардинала Ћезаринија, Владислав -{III}- и Хуњади су одбацили мировни уговор и покренули војску ка [[Византијско царство|византијској]] [[Варна|Варни]] у којој је требало да се састану са [[Млетачка република|млетачким]] бродовима који је требало да блокадом [[Дарданели|Дарданела]] и [[Босфор]]а спрече
Међутим хришћанска флота није успела да спречи прелазак Муратових снага и око 60.000 Османлија је 10.11. код Варне напало крсташку војску, коју су, према проценама, бројчано надмашивали око три пута<ref name=Setton/>. Без обзира на бројчану надмоћ Османлија, чињеницу да је скоро целокупна крсташка војска била састављена од [[konjica|коњаника]] [[оклопник]]а и рану Ћезаринијеву погибију, крсташи су успешно започели битку и толико су сузбили Отоманске снаге да је битка чак и Мурату изгледала изгубљено и он се одлучио да напусти бојиште. Потиснуте су [[Анадолија|анадолијске]] трупе под вођством [[Караџа беј]]а и [[Румелија|румелијска]] [[konjica|коњица]] под вођством [[Сихабедин паша|Сихабедин паше]], тако да је на самом бојишту практично остао само султан са [[јањичари|јаничарима]]. У тој фази борбе дошло је до преломног тренутка у коме је двадесетогодишњи краљ Владислав одлучио да се укључи у борбу, пошто је до тада по Хуњадијевој препоруци пасивно стајао у позадини, док је он потискивао крила османлијске војске. Он је са око 500 својих [[Пољаци|пољских]] [[витез]]ова јурнуо ка
Последице битке по хришћанске државе на Балканском полуострву биле су поражавајуће. Хуњадија је на повратку у Угарску током проласка кроз [[Влашка|Влашку]] заробио [[Влад II Дракул]] (прва владавина 1436—1442, друга владавина 1443—1447) због пљачкања која су током пута ка Варни његове трупе починиле по Влашкој<ref name="Колин">-{Colin Imber, ''„The Crusade of Varna, 1443-45“''}- . 2006. ISBN 978-0-7546-0144-9. ([https://web.archive.org/web/20070628084856/http://www.ashgate.com/subject_area/downloads/sample_chapters/Crusade_of_Varna_Intro.pdf увод] ([[пдф]])) {{ен}}</ref> и пустио га је тек након што је добио висок откуп, а слична судбина ће Јаноша задесити и четири године касније када се после [[косовска битка (1448)|пораза на Косову]] буде повлачио кроз српску деспотовину. Владиславова погибија је поново отворила питање коме припада краљевска круна у Угарској и покренула сукоб са [[Фридрих III Хабзбург|Фридрихом III]] ([[списак владара Немачке|немачки краљ]] 1440—1493, [[цар Светог римског царства|свети римски цар]] 1452—1493) око [[Владислав V Посмрче|Владислава V ''Посмрчета'']] (1440—1457).[[Списак византијских царева|Византијском цару]] [[Јован VIII Палеолог|Јовану VIII]] (савладар 1421—1425, цар 1425—1448), који је опремио две [[брод|лађе]] за помоћ блокаде Босфора и Дарданела иако је био
== Види још ==
|