Манастир Богородице код Куршумлије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м сређивање |
||
Ред 26:
Немања, који је владао [[Топлица (област)|Топлицом]] као удеони кнез, подигао је, прво манастир посвећен [[Богородица|Богородици]], а одмах затим и манастир посвећен [[Свети Никола|светом Николи]], што је, према његовим [[хагиографија|житијима]], довело до његовог сукоба са старијом браћом, из кога ће изаћи као апсолутни победник. Сматра се да је манастир подигао за своју супругу [[Ана Немањић|Ану]], која се касније замонашила и била настојница манастира као ''монахиња Анастасија''. Средином [[15. век|XV века]], између [[1451]]. и [[1457]]. године, манастирски комплекс се налазио под заштитом султаније [[Мара Бранковић|Маре Бранковић]], супруге султана [[Мурат II|Мурата II]] ([[1421]]—[[1451]]), која је у близини имала један од својих [[дворац|дворова]]. Манастирска црква је била покривена [[олово]]м, као и црква оближњег манастира светог Николе, због чега је Куршумлија у [[средњи вијек|средњем веку]] била позната и као ''Беле Цркве'', због белог одсјаја [[Сунце|Сунца]] на оловним крововима.
Манастир је запуштен после [[Велике сеобе Срба]] [[1690]]. године, након чега су му [[Османско царство|Османлије]] скинуле оловни кров, чиме је отпочело његово зарушавање. Временом су остале манастирске грађевине порушене, као и сама црква од које су опстали само делови, који су истражени [[1921]]. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1948]]. године, отпочели су радови на [[рестаурација|конзервацији]] саме цркве и њеном делимичном дограђивању, уз које су обављани и радови на истраживању целокупног манастирског комплекса.
Остаци цркве су у локалном народу познати под називом ''Петковача'' и око ње се сваке године на [[Велики Петак]] окупља више хиљада верника.
| |||