Битка на Крусима — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м сређивање
м сређивање
Ред 28:
 
== Позадина ==
У то вријеме трајао је рат између Русије и Аустрије против Турске. Владари ове двије државе настојали су да побуне балканска племена против Турака. Црногорци су били спремни за борбу, али су тражили да од савезника придобију помоћ у виду праха, олова и оружја. [[Махмуд-паша Бушатлија|Махмут-паша Бушатлија]] је већ увелико спремао поход на Црну Гору. [[Петар I Петровић Његош|Владика Петар]] је послао делегацију у [[Беч]] са молбом новом аустријском цару [[Леополд II, цар Светог римског царства|Леополду II]] да му пошаље праха, олова и хране. Цар је послао 31.725&{{nbsp;}}kg. барута, 63.609&{{nbsp;}}kg. олова, 137.000 комада кремена, 315 рисова папира за [[фишеклија|фишеке]], 2 топа са лафетима и 300 дуката за трошкове око преноса овог материјала до [[Цетиње|Цетиња]].
 
Овој бици је претходила битка код Височице (11. јула 1796), из које су Црногорци и Брђани изашли као потпуни побједници.
 
== Припреме ==
Црногорско - Брђанскабрђанска побједа код Височице подигла је самопоуздање и код оних брђанских племена која су дотад живјела у миру са Турцима. Махмут паша се уплашио да се устанак не прошири на све околне крајеве, па чим је излијечио ране добијене у прошлој бици, вратио се у [[Скадар]] и спремао је нове снаге за освету Црногорцима. Сусједне паше нијесу му могле помоћи јер су сви били заузети у рату са [[Аустријско царство|Аустријом]]. Са војском, сакупљеном у Албанији, Махмут паша се запутио ка Црној Гори, али овог пута не директно на Брда, него на Црну Гору са циљем да је покори и ухвати владику и главне племенске главаре, па када успјешно изврши тај план, онда да коначно покори Брђане. Прије одласка затворио је све турске пазаре, како би присилио Брђане глађу на покорност, па чак и на активну помоћ у борби против црногорских племена. Али ниједно брђанско племе није пристало и поред свих пријетњи, да помаже Турцима против Владике, јер је Владика већ имао велики ауторитет, управо толики да се могао упоредити са ауторитетом [[Шћепан Мали|Шћепана Малог]]. Пипери и Бјелопавлићи обавијестили су владику да може увијек на њих рачунати у случају да Турци продру у правцу Цетиња.
 
Махмут паша је брижљивије припремао овај напад. Изабрао је све најбоље јединице које је имао у свом [[пашалук]]у, а ради успјешнијег командовања узео је са собом седам [[француска|француских]] официра, који су му раније дошли у Скадар да помогну Турцима у организовању борбе против Аустрије и Русије. Ови француски официри израдили су за пашу план да коначно покори Црну Гору и Брда, да би турске снаге биле слободне за борбу против главних непријатеља - Аустрије и Русије.
 
У почетку септембра Махмут паша са 30.000 [[ОсманлијеОсманско царство|Турака]] дошао је у Дољане, близу [[Подгорица|Подгорице]]. Ту је по савјету француских официра, ријешио да 20.000 Турака пошаље на Пипере, [[Кучи|Куче]] и Бјелопавлиће, али само толико да их држе према себи, да не би пошли у помоћ Црногорцима, јер је против ових требало да буде главни и одлучујући напад.
[[Петар Велики|Владика Петар I]] је осјетио сву озбиљност ситуације у којој се нашла Црнна Гора. Послао је изасланике у Пипере и Бјелопавлиће, са којима је од свих брђанских племена имао најприсније везе, и у писмима замолио њихове главаре да пошаљу неколико људи у помоћ, а главнину снага да оставе за одбрану својих племена.