Крста Цицварић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
}}
'''Крста Цицварић''' ([[Никојевићи]], [[14.
== Биографија ==
Рођен је 14. септембра 1879. у селу [[Никојевићи]] код [[Ужице|Ужица]].
Похађао је [[Ужичка гимназија|Ужичку гимназију]]. Одбијао је да похађа часове веронауке, и изјавио да је атеиста и безбожник.<ref name="Momčilo Petrović">[http://www.blic.rs/riznica/istorije/krsto-cicvaric-otac-srpskih-tabloida/rnh1t7d Krsto Cicvarić, otac srpskih tabloida], Blic, 1. 4. 2014</ref> Због конфликта са [[Настас Петровић|Настасом Петровићем]], професором у гимназији, за кога је због неслагања тврдио да је „демон”,<ref name="Užice.net">{{cite web|last=Ђерић|first=Александар|title=Новинар, анархиста и филозоф Крста Цицварић|url=http://web.archive.org/web/20130118062613/http://www.uzice.net/filozofi/cicvaric.htm|publisher=Užice.net|accessdate=5.9.2017}}</ref> исписао се из школе.
Убрзо након тога напустио је град и преселио се у Београд где је завршиио Гимназију и уписао [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет Београдског универзитета]]. Након тога, уписао је факултет у Бечу, али је одлучио да се врати у Србију и бави се анархистичим активизмом.
Цицварић је хапшен и затваран неколико пута због тога што је писао. 1905. године преузео је уредништво над анархистичким новинама које је основао Василије Кнежевић ''Хлеб и слобода'' после свега неколико бројева.<ref>{{cite book|title=Историски гласник|year=1955|publisher=Научна књига|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=k3s6AQAAIAAJ|accessdate=5. 9. 2017|pages=26}}</ref> Основао је анархистичке новине ''Радничка борба'' 1907. године
Мобилисан је и борио се на страни Србије у [[Балкански ратови|Балканским ратовима]]. [[Лав Троцки]] га спомиње у ратној коресподенцији ''Балкански ратови 1912-1913'' као „слободног анархисту” и директора листа ''Стража'', за који тврди да критикује [[Српска социјалдемократска партија|српске социјалдемократе]] на нивоу трачарења.<ref>{{cite book|last1=Trotsky|first1=Leon|title=The Balkan wars, 1912-13 - The War Correspondence of Leon Trotsky|year=1980|publisher=Monad Press|location=New York|isbn=0913460672|page=103|url=https://books.google.rs/books?id=tEJmenVPZ-IC|accessdate=6. 9. 2017}}</ref> Поново је мобилисан током [[Први светски рат|Првог светског рата]], предао се и био ратни заробљеник [[Аустроугарска|Аустроугарске]].
Након Првог светског рата постао је независни издавач и уредник ''Београдског дневника''. На мети су му најчешће били радикали као странка, и [[Никола Пашић]] и [[Стојан Протић]] као њени први људи. Пашић је био „лопурда”, „олош”, „зликовац” и, на крају, „најкоруптивнији човек за кога зна историја Србије”, а кад је његов син Радомир добио батине, “Београдски дневник” пише да се „поступак националне омладине у Новом Саду може потпуно разумети и да се он мора и потпуно одобрити“. Његов стил писања је био контроверзан, и због тога су га многи критиковали па и упоређивали са америчким издавачем жуте штампе [[Виљем Рандолф Херст]]ом.<ref name="Новица Матић"/>
Године 1929. прелази у „Балкан”, чији је власник [[Светолик Савић]], осим што се бавио новинарством, продавао је и траве за лечење рака, туберкулозе, падавице и црног пришта. Пашић је у међувремену умро, па је главна мета Цицварићевих напада [[Влатко Мачек]], председник [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]], за кога се каже да је „јеврејско копиле”, и пита „што се тај дугоноси уопште усуђује да говори?” У једном тексту из 1936. каже да су Јевреји “упропастили и нашу Словенску мајку Русију и... посејали зло у целом свету” и да сада против њих “води борбу велики вођ Немачке Хитлер... Зашто? Сасвим оправдано.“<ref
Последње године живота провео је у Београду, готово потпуно слеп. Од маја 1940. до марта 1941. године Светолик Савић и он издају недељник Нови Балкан<ref>{{cite book|last1=Goldstein|first1=Ivo|title=The Catholic Church in Croatia and the ‘Jewish problem’, 1918–1941|year=2003|publisher=East European Jewish Affairs|url=http://dx.doi.org/10.1080/13501670308578005|accessdate=5. 9. 2017|pages=131}}</ref>, који је прохитлеровски и антисемитски. Наиме, о Ајнштајну пише:
| |||