Мисија Хидра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 23:
Мајор [[Захарије Остојић]], начелник штаба Истуреног одељења Михаиловићеве Врновне команде, послао је 11. маја следећу поруку Михаиловићу:
{{цитат|Јуче, 10. маја, дошао капетан Недељковић, члан мисије која се искрцала 4. фебруара и била у партизанском ропству до 15. априла. Ослободио је Љубо Новаковић, који упућује покајничко писмо. Енглески мајор Атертон још гори од „Марка“ (надимак за [[Бил Хадсон|Хадсона]]) и тражио помоћ за комунисте, али није добио везу са Малтом. Он жели да вас види и пише писмо. Сада је негде у Босни. Има од своје Команде упутство да свим силама мути и подржава борбу против окупатора ... }}<ref>Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, Том 14, књига 1</ref>{{sfn|Williams|2003|
Михаиловићево прво реаговање на ове догађаје било је да, као проницљив пропагандни потез, натукне [[Лондон]]у да су чланове британске групе убили партизани. Он је ово изјавио у једној поруци, датираној [[27. мај]]а, у тренутку када су он и британске војне власти у Каиру имале разлога да верују да је Атертон био жив. На крају ове поруке Михаиловић је обзнанио да је он, због ових убистава, „објавио отворен рат свим партизанима“.
Ред 40:
== Референце ==
{{reflist|
== Литература ==
* {{
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941–1945: The Chetniks|year=1975|url=https://books.google.com/books?id=yoCaAAAAIAAJ&printsec=frontcover|publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-0857-9}}
* {{
[[Категорија:НОБ у 1942.]]
|