Вељко Чубриловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 23:
Рођен је у Босанској Градишци [[6. јула]] [[1886]]. године.
Завршио је четири разреда Гимназије у [[Нови Сад|Новом Саду]].{{sfn|Стојнић|2014|p=49}} С обзиром да је школи био изврстан ђак и све испите положио са одликом, могао је као и већина младежи да настави
Завршио је Учитељску школу у [[Сомбор|Сомбору]] (1905).{{sfn|Стојнић|2014|p=49}} а затим почео да ради као учитељ, најпре у [[Тузла|Тузли]] (1905–1910){{sfn|Стојнић|2014|p=49}} где се оженио Јованком Адамовић. Помагао је млађег брата [[Бранко Чубриловић|Бранка]] који је студирао медицину у Бечу и старије сестре Стаку, која је завршила медицину и Виду, а касније и брата Васу који је пошао у гимназију.{{sfn|Кољевић|2014|p=9}}
Ред 35:
[[Датотека:Veljko Čubrilović, Sokol.jpg|180п|мини|Српски соколски учитељски курс одржан од 1. јула до 2. августа 1912. године.]]
Вељко је у Прибоју основао спортско друштво „Соко“.{{sfn|Кољевић|2014|p=8}} Већ 1910.
Сарађивао је са [[САНУ|Српском краљевском акадимемијом]], испитујући српске старине у Босни и Херцеговини.{{sfn|Кољевић|2014|p=9}} У више наврата у Мајевачки крај је долазио [[Јевто Дедијер]], са којим је проучавао етнограсфку грађу, по упутствима професора [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]]. Сакупио је податке о пет села на Мајевици, а материјал послао академији.{{sfn|Балканика|2000|p=140}}
Ред 43:
У Прибоју им се родила ћерка Нада.
Након неуспелог покушаја [[Богдан Жерајић|Богдана Жерајића]] да изврши атентат на [[Франц Јозеф|Франца Јозефа]], појавио се моћан покрет генерације назван „Млада Босна”, који је деловао од 1910 до Видовдана 1914. Основни циљ покрета је био борба за ослобођење Босне и Херцеговине и њено присаједињење Србији, а крајњи циљ уједињење Јужних Словена у слободну и демократску државу. Тај покрет је први пут успео да оствари јединство напредне српске, хрватске и муслиманске омладине у национално-револуционарној борби.{{sfn|Стојнић|2014|p=11}} Идеолог покрета је био [[Владимир Гаћиновић]], повереник организације Уједињење или смрт („[[Црна рука]]”) за БиХ, чији је задатак био да окупи омладину по европским универзитетима и створити упоришта широм БиХ.{{sfn|Стојнић|2014|p=29}}
Доласком у Прибој Вељко је успоставио везу са Србијом.
Ред 49:
Као члан покрета Вељко је пристао да помогне [[Гаврило Принцип|Гаврилу Принципу]], [[Недељко Чабриновић|Недељку Чабриновићу]] и [[Трифко Грабеж|Трифку Грабежу]], да изврше атентат на надвојводу Франца Фердинанда. Његов брат, [[Васо Чубриловић]], такође је учествовао у атентату.
У
Вељко је након атентата имао могућност да избегне хапшење и побегне у Србију. Међутим, како су његови кумови, Митар и Неђо Керовић одлучили да не беже, иако знајући шта га чека, одлучио је да остане.
Ред 66:
Пресуда је извршена [[3. фебруар]]а [[1915]], између девет и десет часова ујутру.{{sfn|Стојнић|2014|p=49}} Пре извршења пресуде, још у ћелији, осуђеницима на смрт су скинути ланци. На место погубљења у кругу Војног логора, са њима је дошао и свештеник, који им је читао последњу молитву. Осуђеницима је поново прочитана пресуда, коју су они мирно саслушали. Док су лупали добоши, клицали су против Аустроугарске. Погубљење је извршио званични џелат Земаљске владе у Сарајеву, Аустријанац, Алојз Зајгерт. Вељко је обешен први, као најмање „грешан”. Он је након што је пришао вешалима, самоме себи откопчао крагну, скино кравату и намакао омчу, говорећи џелату да му прашта своју смрт. Након њега је обешен његов кум Мишко Јовановић, а на крају Данило Илић као најгрешнији, чиме је испуњена пресуда суда по којој је најгрешнији требао да посматра умирање својих сапатника.{{sfn|Бабић|2002}}
Држање осуђених на погубљењу је бринуло власти у Сарајеву. Бојали су се да би њихови гробови могли постати место ходочашћа младобосанаца, као што се десило у случају Богдана Жерајића. Из тог разлога је Окружни суд у Сарајеву, супротно закону о праву њихових породица да сами обаве сахрану, наложио полицији их тајно сахрани. Њихове посмртне остатке је након Првог светског рата случајно открио професор цртања Данила Илића, Манојло Крунић, сазнавши од једног млинара, да је у селу [[
Основна школа у Прибоју Мајевичком названа је по њему. Једна улица у Сомбору и Лакташима носи његово име, а у Бања Луци постоји улица Браће Чубриловића. Некада је и у центру Сарајева једна улица носила његово име, али је преименована у Ђоке Мазалића.
| |||