Лоара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 22:
| пловност = до места [[Бушмани|Бушмен]] код [[Анже]]а
}}
'''Лоара''' ({{јез-франц|La Loire}}, {{јез-лат|Liger}}) најдужа је река у [[Француска|Француској]].<ref name=brit>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/346549/Loire-River Loire River], Encyclopædia Britannica on-line</ref> Има дужину од
На реци не постоје природне препреке за пловидбу. Каналима је повезана са другим француским водотоцима. Воде реке се користе за хлађење четири нуклеарне централе.
Ред 38:
=== Антички Рим и Викинзи ===
[[Датотека:BNF 6465, fol. 154v.jpg|мини|Инвазија Викинга 879. године]]
Током римског периода, Римљани су успешно покорили Гале 52. године п. н. е. и почели да граде [[ценабум]] и данашњи град [[Тур (град)|Тур]].<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Римљани су Лоару користили само до Роана, око 150 -{km}- од извора. После 16. године долина реке Лоаре постала је део римске провинције [[Аквитанска Галија|Аквитанске Галије]], са главним градом [[Аварик]]ом.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> Од трећег века почело је да се шири хришћанство и многе верске личности почеле су да саде винограде дуж обале реке.<ref name="Williams & Boone. стр. 11"/> У петом веку су Франци и Алемани дошли с истока на ово подручје. Након тога су уследиле борбе између Франака и Визигота.<ref name="Williams & Boone. стр. 12">Williams & Boone. стр. 12.</ref> У деветом веку су Викинзи почели инвазију на западну обалу Француске, користећи своје дуге бродове за пловидбу Лоаром. Године 853. они су уништили град Тур и његову чувену опатију.<ref name="Williams & Boone. стр. 12"/> Смрћу Карла Ћелавог, 877. године, дошао је крај династији Каролинга. Након значајних сукоба у региону, 898. године је [[Фулк I Анжујски|Фулк I]], анжујски гроф, дошао на власт.<ref name="WB14">Williams & Boone. стр. 14.</ref>
=== Средњовековни период ===
Ред 49:
Убрзо након успоставе речног саобраћаја између Нанта и Орлеана, појавио се [[пароброд]]; од 1843. године 70.000 путника је годишње путовало у доњем, а 37.000 у горњем току Лоаре.<ref name="BraudelReynolds1992">{{cite book|last1=Braudel|first1=Fernand|last2=Reynolds|first2=Sian|title=Identity of France: People and Production|url=http://books.google.com/books?id=dcpnAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1992|publisher=HarperPerennial|isbn=978-0-06-092142-2|pages=476}}</ref> Међутим, са увођењем железнице 1840. године, трговина на реци је почела да опада и предлог да се изгради потпуно пловни канал све до [[Бријар]]а је пао у воду. Отварање канала ''-{Canal latéral à la Loire}-'' 1893. године омогућило је да се настави пловидба између [[Дигоан]]а и Бријара,{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}} али ниво реке у Бријару представљао је проблем све до изградње аквадукта 1896. године, који је са 662,69 метара дужине представљао најдужу овакву грађевину у то време.{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}}
Канал Роан-Дигоан, који је изграђен 1838. године, био је скоро затворен 1971. године, али ипак и даље омогућава пловидбу дубље у долини Лоаре, до Дигоана.{{sfn|McKnight|2005|pp=178–179}}<ref name="rhodaniennes1971">{{cite book|author=Université de Lyon. Institut des études rhodaniennes|title=Revue de géographie de Lyon|url=http://books.google.com/books?id=ekgsAAAAMAAJ|accessdate = 11. 4. 2011|year=1971}}</ref> Ипак, 261 -{km}- дуг ''-{Canal de Berry}-'', узак канал ширине свега 2,7 метара, који је отворен 1820. године који је повезивао ''-{Canal latéral à la Loire}-'' у општини Марсеј-Обињи, преко реке [[Шер (Лоара)|Шер]] у општини Ноаје назад до Лоаре близу Тура, затворен је 1955. Данас је река званично пловна само до [[Бушмен (Француска)|Бушмена]].<ref name="Liley1975">{{cite book|last=Liley|first=John|title=France, the quiet way|url=http://books.google.com/books?id=Ba5HiZn56m8C|accessdate = 11. 4. 2011|year=1975|publisher=Stanford Maritime|isbn=978-0-540-07140-1|pages=130}}</ref>
== Географија ==
| |||