Скривеносеменице — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
spajanje
Ред 1:
{{Taxobox
| name = Цветајуће биљке
| name = -{Magnoliophyta}- (скривеносеменице)
| fossil_range = касна [[ЈураРани Cretaceous]] - данаснедавни, {{fossil range|120|0}}
| image = Sweetbay Magnolia Magnolia virginiana Flower Closeup 2242px.jpg
| image = Narcisi2.jpg
| image_width = 250п
| image_caption = цвет -{''[[нарцисMagnolia (биљка)|нарцисаvirginiana]]''}-<br /> sweet (монокотила)bay
| image2 = Ruzice2.jpg
| image2_width = 250п
| image2_caption = [[ружаРужа]] (дикотила)
| regnum = -{''[[Биљке|Plantae]]''}-
| subregnum = -{''[[Embryophyta]]''}-
| divisio = '''-{Magnoliophyta}-'''
| superdivisio = -{''[[Spermatophyta]]''}-
| subdivision_ranks = традиционалне класе:
| divisio = -{''Angiosperms''}-
| subdivision_ranks = Групе (APG IV){{sfn|APG|2016}}
| subdivision =
-{''[[Basal angiosperms]]''}-
-{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-&nbsp;- дикотиледоне биљке<br />
* -{''[[Amborellales]]''}-
-{[[Монокотиледоне биљке|Liliopsida]]}-&nbsp;- монокотиледоне биљке<br />
* -{''[[Nymphaeales]]''}-
* -{''[[Austrobaileyales]]''}-
* -{''[[Core angiosperms]]''}-
* -{''[[magnoliids]]''}-
* -{''[[Chloranthales]]''}-
* -{''[[monocots]]''}-
* -{''[[Ceratophyllales]]''}-
* -{''[[eudicots]]''}-
| synonyms=
* -{''Anthophyta <small>Cronquist</small>''}-{{sfn|Cronquist|1960}}
* -{''Angiospermae <small>[[John Lindley|Lindl.]]</small>''}-
* -{''Magnoliophyta <small>[[Arthur J. Cronquist|Cronquist]], [[Takht.]] & [[W.Zimm.]]</small>''}-
* -{''Magnolicae <small>Takht.</small>''}-{{sfn|Takhtajan|1964}}
}}
 
'''Скривеносеменице''' ('''-{Magnoliophyta}-''', '''-{Angiospermae}-''') су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а.
'''Скривеносеменице''' (''цветнице'', ''-{Magnoliophyta}-'', ''-{Angiospermae}-''') су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а. До сада је познато преко 290 000 врста цветница у које спадају: [[цвеће]], [[траве]], [[дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековито биље. Преци цветница су се развили још у доба [[Тријас]]а прије 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају прије 160 милиона година. Преко 80% свих [[Зелене биљке|зелених биљака]] има цветове, који стварају [[семе]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цветнице цветају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka |вишегодишњих цветница]] цвета сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.
 
== Опште карактеристике скривеносеменица ==
 
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1-{mm}- ([[Флотантне биљке|плутајућа биљка]] ''-{[[Wolffia]]}-'') до преко 80-{m}- (нпр. неки представници рода ''-{[[Eucaliptus]]}-''). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и [[Паразитске биљке|паразитске]] и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
 
Цвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. Цвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетница је безграничан. Обојени дио цвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијету [[Чашични листићи|чашични]] и [[крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад , шире, откивају и отварају круничне латице које стварају цвјетну круну. Цвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[Прашници|прашнике]]. Цвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетају мјесецима прије него што се опраше и израсту у сјеме.
 
== Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица ==
Линија 51 ⟶ 69:
* [[Тахтаџанов систем|-{Takhtajan}-]] (1997)
* -{[[APG (1998)|APG]] (1998), [[APG II]]}- (2004)
 
==Дијелови цвијета==
Цвјетови се састоје од неколико дијелова цвијета, распоређених у четири круга. Вањски круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких дијелова цвијета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских дијелова. Иако сви цвјетови имају сличан распоред, код неправилних цвјетова неки дијелови могу недостајати, док други немају увијек исто растојање, број и величину цвијета.
==Подјела цвјетница према броју клица==
Подијељене су у двије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.
{{multiple image
| align = left
| direction = vertical
| width = 110
| footer = '''Цвјетнице'''
| footer_align = center
| image1 = Angiosperm life cycle diagram-en.svg
| alt1 =
| caption1 = Животни циклус цвјетница
| image2 = Monocot vs Dicot.svg
| alt2 =
| caption2 = Монокотиледоне-дикотиледоне
}}
{| border="2" cellpadding="4" cellspacing="0" style="margin:1em 1em 1em 0; background:#f9f9f9; border:1px #aaa solid; border-collapse:collapse; font-size:95%"
|-
! Монокотиледоне !! Дикотиледоне
|-
| Праве траве || [[Руже]]
|-
| [[Траве оштрице]] || Магнолије
|-
| [[Житарице]] || Геранијуми
|-
| [[Рогоз]]и || Сљезови
|-
| [[Бамбус]]и || [[Главочике]]
|-
| Палме || [[Јабука|Јабуке]]
|-
| [[Орхидеје]] || [[Љутићи (биљка)|Љутићи]]
|-
| [[Лале]] || [[Маслачак]]
|-
| [[Нарцис (биљка)|Нарциси]] || Мак
|-
| [[Љиљани]] || [[Хибискус]]
|}
 
==Монокотиледоне==
{{multiple image|caption_align=center|header_align=center
| align = right
| total_width = 320
 
| image1 = Cereale spontaneo 3817.JPG
| width1 = 750
| height1 = 536
| alt1 =
| caption1 = Житарице
 
| image2 = Weat-bundle.JPG
| width2 = 300
| height2 = 300
| alt2 =
| caption2 = Пшеница
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = '''Монокотиледоне биљке'''
}}
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетнице што износи око 50 000 врста. Први пут се појављују прије око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјеле у воденим условима, ријекама и мочварама, и подсјећале су на [[Локвањ|локвање]].
===Грађа монокотиледоних биљака===
Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. Цвјетни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дјељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне ријетко имају [[камбијум]]- творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. Коријен монокотиледона је састављен од бројних ситних корјенова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.
==Дикотиледоне==
{{multiple image
|caption_align=center
|header_align=center
| align = right
| total_width = 320
 
| image1 = Taraxacum vulagaris.jpg
| width1 = 750
| height1 = 536
| alt1 =
| caption1 = Маслачак
 
| image2 = Mrs. Herbert Stevens May 2008.jpg
| width2 = 750
| height2 = 536
| alt2 =
| caption2 = Ружа
| footer_background = #BBDD99
| footer_align = center
| footer = '''Дикотиледоне биљке'''
}}
Преко 5/6 свих цвјетница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175 000 врста.
 
===Грађа дикотиледоних биљака===
Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. Цвјетови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коријен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.
 
==Галерија==
<gallery>
File:Monocot vs dicot crop Pengo.jpg|thumb|Монокотиледона-дикотиледона биљка
File:Wheat close-up.JPG|thumb|Монокотиледоне биљке, житарице
File:Young castor bean plant showing prominent cotyledons.jpg|thumb|Дикотиледона биљка
File:Rose bud.jpg|thumb|Дикотиледона биљка, ружа
File:Meadow in Island Park, Idaho.jpg|thumb|Најраспрострањеније цвјетнице, траве
</gallery>
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
==Литература==
* Панајотовић А. (2006). ''Енциклопедија живог света'', Пирот, Књижаре PI-PRESS (Кућа књиге).
 
== Спољашње везе ==
Линија 61 ⟶ 186:
* [http://delta-intkey.com/angio/ L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.]}-
* [http://www.equisetites.de/palbot/taxa/angiosperms.html Angiosperms]
 
{{Authority control}}
{{Taxonbar}}
{{Порталбар|Биологија}}
 
[[Категорија:Ботаника]]