Цепелин — разлика између измена

'''Цепелин''' је тип [[балон (ваздухоплов)|балона]] [[ваздухоплов]]а на моторни погон<ref name="оксфорд">Оксфорд школска енциклопедија, Књига-комерц. {{page|year=2007|isbn=978-86-7712-190-7|pages=}}</ref>, којег је развио гроф [[Фердинанд фон Цепелин]] почетком [[20. век]]а, базираног на ранијим нацртима [[Давид Шварц|Давида Шварца]]. ЧестоОбликом сеи користиаеродинамичким икарактеристикама је речсличан „'''дирижаблдирижаблу'''“, којаали потичеза разлику од [[францускињега, језик|француске]]поседује речикруту (''-{dirigeable}-''носећу —конструкцију. „управљив“).<ref>[http://www.vokabularairships.orgnet/dirigible/?lang=sr&search=дирижабл&Submit=Тражи Вокабулар: дирижабл], Приступљено 1. 11. 2012.</ref>

У питању је летелица лакша од [[ваздух]]а, вретенастог, издуженог облика на сопствени погон. Њоме управља [[пилот]] помоћу великог [[кормило|кормила]]. За доњи део летелице причвршћена је гондола, у коју стају посада и путници. За гондолу је причвршћен [[мотор]], који покреће [[пропелер]]е. КетањеКретање летелице не зависи од [[ветар|ветра]]. За погониспуну се раније користио [[водоник]], а данас се користи [[хелијум]]. Данас је путовање њима угодно, безбедно и тихо. Обично може да прими до 20 путника. С обзиром да може да мирује у ваздуху, цепелин је погодан за фотографисање, надгледање,<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/323985/Policija-nadgledala-dilere-iz-cepelina Блиц онлајн: Полиција надгледала дилере из цепелина, Тамара Марковић Субота, 16. 5. 2012.], Приступљено 1. 11. 2012.</ref> снимање тла, као и пренос спортских такмичења из птичије [[перспектива|перспективе]]. Користе се и као летеће [[дизалица|дизалице]], којима се терет може изузетно прецизно спустити на жељено место.<ref name="оксфорд" />

Прву овакву летелицу је направио конструктор српског порекла [[Огњеслав Костовић Степановић]], још [[1888]]. године, али никад није полетела. Њено конструисање је држао у тајности, али га је трагични [[пожар]] спречио да је проба у ваздуху. Гроф Цепелин је дошао на сличну идеју гледајући употребу балона у [[Француско-пруски рат|Француско-пруском рату]], при опсади [[Париз]]а, мада је чуо и за сличну употребу током [[Амерички грађански рат|Америчког грађанског рата]]. Осмислио је летелицу [[1890]]. године, на основу нацрта [[Давид Шварц|Давида Шварца]], али је у конструисање кренуо [[1899]]. године. Прва успешна демонстрација летелице обављена је [[2. јун]]а 1900. године на језеру Констанца. Прототип је назван LZ1, био је дугачак 128 метара и имао је два Дајмлер„Дајмлер” мотора од 10,6 -{kW}-.

Најпознатији догађај из историје ових летелица је трагедија цепелина „Хинденбурга“ (LZ129), највећег цепелина на свету, дугог 245 метара. Произведен је у [[Немачка|Немачкој]] 1936. године. Имао је 61 чланова посаде и 36 путника, са две палубе за путнике, једнокреветним и двокреветним кабинама, трпезаријом, библиотеком и салоном и могао је да лети брзином од 125 km/h.<ref name="оксфорд" /> Свој последњи лет започео је из [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта]] [[3. мај]]а 1937.<ref>[http://www.airships.net/hindenburg/disaster Аirships.net: The Hindenburg Disaster, Приступљено 1. 11. 2012.]{{ен}}</ref> Прелетео је [[Атлантски океан|Атлантик]] за 65 сати.<ref name="оксфорд" /> Међутим, [[6. мај]]а, на пристаништу код [[Лејкхарст]]а, [[Њу Џерзи]], у раним јутарњим сатима,<ref name="оксфорд" /> хиљаде гледалаца присуствовало је пристајању ваздушне лађе, која се у року од пар секунди претворила у огромну летећу буктињу, када је страдало 35 од 97 путника и чланова посаде. Тада се радиорадијски пренос пристајања чуда немачког инжењерског савршенства, претворио у први медијски спектакл директног преноса велике катастрофе. Тај догађај је запечатио судбину ове гране ваздухопловне [[индустрија|индустрије]]. Од тада се за погониспуну више није користио водоник.<ref name="оксфорд" />

[[1990е|Деведесетих]] година [[20. век]]а долази до оживљавања идеје цепелина. Међутим овога пута за туристичке и рекламне сврхе. Нове летелице, назив им је -{Zeppelin NT}-, више нису грандиозних димензија и много су безбедније.