Ждрал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{Taxobox
Ждрал је врста птице из породице [[Ждралови|ждралова]].
| name = Ждрал
| status = LC
| status_system = IUCN3.1
| status_ref = <ref>{{IUCN|id=22692146 |title=''Grus grus'' |assessor=BirdLife International |assessor-link=BirdLife International |version=2013.2 |year=2012 |accessdate=12 September 2017}}</ref>
| image = Grus_grus_1_(Marek_Szczepanek).jpg
| image_caption = Ждрал
| regnum = [[Animal]]ia
| phylum = [[Chordate|Chordata]]
| classis = [[bird|Aves]]
| ordo = [[Gruiformes]]
| familia = [[crane (bird)|Gruidae]]
| genus = ''[[Grus (bird)|Grus]]''
| species = ''G. grus''
| binomial = ''Grus grus''
| binomial_authority = ([[Карл фон Лине|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]])
| range_map = File:Distribución grullas.jpg
| range_map_caption = Распрострањење ждрала <br>Жута : место размножавања<br>Плава : место зимовања<br>Зелена линија : миграциона рута
}}
'''Ждрал''' ({{јез-лат|Grus grus}}) припада породици ждралова (-{Gruidae}-). To је птицa дужине од 96 до 119 центиметара, промера крила већег од 2 метра. Имају дуге ноге и врат који је у лету испружен. Због сиве боје тела називају се и сиви ждралови. Крила су тамније боје. Одрасле птице на глави и врату имају белу пругу, а на врху главе црвену мрљу.
 
== Морфолошке карактеристике ==
Ждрал је велика птица. Може бити дуга од 96 до 119 центиметара, са распоном крила од 180 до 222 центиметра. Тежине је од 4.5 до 6 килограма. Покривен је сивим перјем, док су му крила тамнија, као и глава на којој се такође налази и бела штрафта. Такође, адултне јединке у фази парења имају наранџасто-браонкасту боју перја на леђима. Одрасле јединке на врху главе имају и црвену мрљу. Светложути кљун је дуг, али краћи од родиног. Веома вешто лети. На крају дугих, сивих ногу налазе се канџе. Реп му је црн и кратак. Мужјак и женка су веома слични, али су мужјаци мало крупнији.
 
== Станиште ==
Преферирају велике, изоловане територије где им нико неће сметати. Међутим, навикли су се на људе, тако да могу да преживе и у култивисаним подручјима. Гнездећа станишта су мочваре и тресаве окружене четинарским шумама. Гнезда гради на земљи, сакривена у вегетацији. Храни се разноврсном храном биљног порекла и ситним животињама. Угрожен је нестанком станишта, али и убијањем (посебно приликом сеобе, на Блиском истоку и у земљама Медитерана), као и тровањем пестицидима.
 
== Распрострањење и миграција ==
Ждрал насељава северне делове Европе, умерену и северну Азију. Селица је која зиму проводи у Африци и на Медитерану. Приликом сеобе велики број примерака задржава се на устаљеним одмаралиштима дуж миграторних путева (плитка језера, мочваре и слично), где птице углавном проводе ноћ, док се током дана хране по околним пољопривредним површинама и отвореним стаништима.
 
У прошлости ждрал је био гнездарица тресава Власинског језера, које су данас у великој мери уништене подизањем нивоа језера. Данас ждралови су у Србији редовно присутни у периоду сеобе, када се могу срести у свим деловима земље. Европски значајна миграторна станица ждралова је плитко и заслањено језеро Слано Копово код Новог Бечеја, на којем се током јесење сеобе на ноћењу окупља и до 20.000 јединки. Одатле ждралови мигрирају према југозападу, до крашких поља у Динарским планинама, одакле одлећу ка Италији и северној Африци. Поред Сланог Копова, ждралови се у нешто већем броју задржавају на још неколико слатинских подручја као што су Русанда, Окањ, пашњаци око Чоке, Мокрина и др., док се током дана хране на пољопривредним стаништима широм Војводине.
 
Одређени број ждралова сваке године презимљује у Србији.
 
== Статус заштите ==
 
Ждрал је заштићен према следећим законима и директивама:
 
*ИУЦН-ова Црвена листа угрожених животиња - категорија последња брига -{Least concern} (-{LC}-)
*Директива о птицама ЕУ - -{Annex I}-;
*Птице од посебног значаја за заштиту у Европи: -{SPEC 2}-
*Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта - -{Annex I}
*Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива: Прилог -{I}- Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива
 
 
== Галерија ==
<gallery>
Ždralovi (Grus grus) 2.jpg|<small>Ждралови</small>
Jato ždralova (Grus grus).jpg|<small>Јато ждралова</small>
Grus_grus_5_(Marek_Szczepanek).jpg|<small>Ждрал</small>
Grus grus migration01.jpg|<small>Ждралови на миграцији</small>
Kraniche Tanz.jpg|<small>Ждралови у језеру</small>
GreyCranesHula02.JPG|<small>Велико јато ждралова</small>
</gallery>
 
== Литература ==
* Габор М. 2014: Врсте биљака и животиња значајне за заштиту природе у Европској унији, Протего, Суботица.
*-{"Collins Bird Guide, second edition". HarperCollins. Retrieved 23 November 2009.}-
 
== Спољашње везе ==
* [http://bioras.petnica.rs/vrsta.php?id=37235 Биорас-портал о биолошкој разноврсности - Ждрал]
*[http://www.ptice.net/zdralovi-seoba-i-zimovanje/ -{ptice.net - Seoba i zimovanje}-]
{{reflist}}
{{taxonbar}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ждрал