Вељко Чубриловић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 65:
Пресуда је извршена [[3. фебруар]]а [[1915]], између девет и десет часова ујутру.{{sfn|Стојнић|2014|p=49}} Пре извршења пресуде, још у ћелији, осуђеницима на смрт су скинути ланци. На место погубљења у кругу Војног логора, са њима је дошао и свештеник, који им је читао последњу молитву. Осуђеницима је поново прочитана пресуда, коју су они мирно саслушали. Док су лупали добоши, клицали су против Аустроугарске. Погубљење је извршио званични џелат Земаљске владе у Сарајеву, Аустријанац, Алојз Зајгерт. Вељко је обешен први, као најмање „грешан”. Он је након што је пришао вешалима, самоме себи откопчао крагну, скино кравату и намакао омчу, говорећи џелату да му прашта своју смрт. Након њега је обешен његов кум Мишко Јовановић, а на крају Данило Илић као најгрешнији, чиме је испуњена пресуда суда по којој је најгрешнији требао да посматра умирање својих сапатника.{{sfn|Бабић|2002}}
Држање осуђених на погубљењу је бринуло власти у Сарајеву. Бојали су се да би њихови гробови могли постати место ходочашћа младобосанаца, као што се десило у случају Богдана Жерајића. Из тог разлога је Окружни суд у Сарајеву, супротно закону о праву њихових породица да сами обаве сахрану, наложио полицији их тајно сахрани. Њихове посмртне остатке је након Првог светског рата случајно открио професор цртања Данила Илића, Манојло Крунић, сазнавши од једног млинара, да је у селу [[Нахорево]] из околине Сарајева, видео ноћно сахрањивање, након погубљења.{{sfn|Бабић|2002}}
Његови посмртни, заједно са посмртним остацима других [[Видовдански хероји|Видовданских хероја]], сакупљених по затворима бивше монархије Аустроугарске, у којима су тамновали, су 7. јула 1920. сахрањени у заједничкој гробници у Сарајеву, а затим 1939. у [[Капела видовданских хероја|Капели Светог Арханђела]] посвећеној Видовданским херојима, у насељу Циглане у Сарајеву.{{sfn|Танјуг|26. 6. 2014}}
== У његову част ==
Основна школа у Прибоју Мајевичком названа је по њему. Једна улица у Сомбору и Лакташима носи његово име, а у Бања Луци постоји улица Браће Чубриловића. Некада је и у центру Сарајева једна улица носила његово име, али је преименована у Ђоке Мазалића.
Линија 88 ⟶ 91:
* {{cite web|ref={{harvid|Бабић|18. 8. 2012}}|last1=Бабић|first1=Јован|title=Звијезде Змијања: Др Стака Чубриловић-Бокоњић|url=http://www.kocicevizborovi.com/2012/08/звијезде-змијања-др-стака-чубриловић/|publisher=Завичајно друштво ”Змијање”|accessdate=2. 9. 2017|location=Бања Лука|date=8. 9. 2012}}
* {{cite book|ref=harv|last1=Светлишић|first1=Ксенија|last2=Крајшић|first2=Љиљана|editor1-last=Вуксановић|editor1-first=Миро|title=Васа Чубриловић (1987-1990) каталог изложбе|date=1997|publisher=Библиотека Матице српске|location=Нови Сад|url=http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=1438&m=2#page/2/mode/2up|accessdate=8. 9. 2017}}
* {{cite journal|ref=harv|last1=Продановић|first1=Мирјана|last2=Павловић|first2=Петар|editor1-last=Живановић|editor1-first=Ненад|title=Српско соколско друштво у Бањој Луци|journal=Физичко васпитање и спорт кроз векове|date=2015|volume=2|url=http://fiep-serbia.net/docs/vol-2-i-1/sr/rad-2.pdf|accessdate=10. 9. 2017|publisher=ФИЕП Србија|issn=2335-0660}}
* {{cite journal|ref={{harvid|Танјуг|26. 6. 2014}}|last1=Танјуг|title=Сарајево: Уређује се капела у којој је сахрањен Гаврило Принцип|journal=Вечерње Новости онлајн|date=26. 6. 2014|url=http://www.novosti.rs/вести/насловна/република_српска.652.html:497925-Sarajevo-Uredjuje-se-kapela-u-kojoj-je-sahranjen-Gavrilo-Princip|accessdate=12. 9. 2017|publisher=Компанија Новости|location=Београд}}
== Види још ==
| |||