Википедија

Књижевност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
.
.
Ред 1:
{{Књижевност}}
 
{{rut}}
'''Књижевност''', термин настао од речи [[књига]], представља превод стране речи литература и њен је најближи синоним. Термин '''литература''' потиче из [[латински језик|латинског језика]] од речи -{''littero''}- — [[слово]], настали превођењем [[грчки језик|грчке]] речи са истим значењем γραμματικη (τεχνη) од γραμμα — слово.
 
[[Народна књижевност]] представља дела стварана вековима, у којима се описује колективни став народа чијој народној књижевности дело припада. [[Уметничка књижевност]] садржи песничке слике изражене речима. Она представља објективну стварност, али виђену очима уметника. Садржи мисли и осећања писца, а код читаоца изазива одређена осећања и расположења.
Ред 9:
Термин књижевност употребљава се да означи језичку уметност, естетички вид језичке творевине. Књижевна естетика покушава да пружи мерило за разликовање уметничке речи од осталих појавних облика [[језик]]а. Бројне су поделе књижевности и критеријуми на којима се те поделе заснивају: припадност одређеној епохи, периоду, правцу, етничкој заједници, културно-географском подручју; критеријум за поделу може бити и публика, коме је дело намењено; да ли је аутор познат или не. Полазећи од природе самог дела, књижевност се дели на књижевне родове и врсти.
 
== DefinitionsДефиниције ==
 
ThereПостојали haveсу beenразни variousпокушаји attemptsда toсе defineдефинише "literature"„књижевност”.<ref name=meyer>{{cite journal|last=Meyer|first=Jim|title=What is Literature? A Definition Based on Prototypes|journal=Work Papers of the Summer Institute of Linguistics, University of North Dakota Session|year=1997|volume=41|issue=1|url=http://www.und.nodak.edu/dept/linguistics/wp/1997Meyer.htm|accessdate=11 February 2014}}</ref> SimonСајмон andи DelyseДелиз RyanРајан beginзапочели theirсу attemptњихов toпокушај answerда theодговоре questionна "Whatпитање is„Шта Literatureје књижевност?"” with theса observationописом:
<blockquote>The quest to discover a definition for "literature" is a road that is much travelled, though the point of arrival, if ever reached, is seldom satisfactory. Most attempted definitions are broad and vague, and they inevitably change over time. In fact, the only thing that is certain about defining literature is that the definition will change. Concepts of what is literature change over time as well.
<ref name=acu>{{cite web|title=What is Literature?|url=http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm|work=Foundation: Fundamentals of Literature and Drama|publisher=Australian Catholic University|accessdate=9 February 2014|author=Simon Ryan|author2=Delyse Ryan|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140220034442/http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm|archivedate=20 February 2014|df=}}</ref></blockquote>
Definitions of literature have varied over time: it is a "culturally relative definition".<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28</ref> In [[Western Europe]] prior to the 18th century, literature denoted all books and writing.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28" /> A more restricted sense of the term emerged during the [[Romanticism|Romantic period]], in which it began to demarcate "imaginative" writing.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 406">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 406</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16</ref> Contemporary debates over what constitutes literature can be seen as returning to older, more inclusive notions; [[Cultural studies]], for instance, takes as its subject of analysis both popular and minority genres, in addition to [[Western canon|canonical works]].
 
<blockquote>Трагање за откривањем дефиниције „књижевности” је пут којим се много путовало, иако је тачка доласка, ако је икада достигнута, ретко задовољавајућа. Већина предложених дефиниција је широка и нејасна, и оне су се неизвежно временом мењане. У ствари, једина ствар која је сигурна у дефинисању књижевности јесте да ће се дефиниција променити. Концепти о томе шта је литература се исто тако мењају током времена.<ref name=acu> {{cite web|title=What is Literature?|url=http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm|work=Foundation: Fundamentals of Literature and Drama|publisher=Australian Catholic University|accessdate=9 February 2014|author=Simon Ryan|author2=Delyse Ryan|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20140220034442/http://dlibrary.acu.edu.au/staffhome/siryan/academy/foundation/what_is_literature.htm|archivedate=20 February 2014|df=}}</ref></blockquote>
The [[value judgment]] definition of literature considers it to cover exclusively those writings that possess high quality or distinction, forming part of the so-called ''[[belles-lettres]]'' ('fine writing') tradition.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9</ref> This sort of definition is that used in the [[Encyclopædia Britannica Eleventh Edition|''Encyclopædia Britannica'' Eleventh Edition]] (1910–11) when it classifies literature as "the best expression of the best thought reduced to writing."<ref name="Biswas, ''Critique of Poetics'', 538">Biswas, ''Critique of Poetics'', 538</ref> Problematic in this view is that there is no objective definition of what constitutes "literature": anything can be literature, and anything which is universally regarded as literature has the potential to be excluded, since value judgments can change over time.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9" />
 
Дефиниције књижевности су варирале током времена: То је „културолошки релативна дефиниција”.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28</ref> У [[Западна Европа |Западној Европи]] пре 18. века, књижевност се односила на све књиге и писање.<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 28" /> Ограниченији смисао речи се јавио током [[Романтизам |романтичарског периода]], током којег је почела да означава „маштовито” писање.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 406">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 406</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 16</ref> Савремене расправе о томе шта чини књижевност имају тренд повратка на старијије, свеобухватније значење; на пример, [[Културологија|културолошке студије]] обухватају и анализу популарних и мањинских жанрова, поред [[Западни канон |канонских радова]].
The [[Formalism (literature)|formalist]] definition is that "literature" foregrounds poetic effects; it is the "literariness" or "poetic" of literature that distinguishes it from ordinary speech or other kinds of writing (e.g., [[journalism]]).<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6</ref> Jim Meyer considers this a useful characteristic in explaining the use of the term to mean published material in a particular field (e.g., "[[scientific literature]]"), as such writing must use language according to particular standards.<ref name=meyer /> The problem with the formalist definition is that in order to say that literature deviates from ordinary uses of language, those uses must first be identified; this is difficult because "[[ordinary language]]" is an unstable category, differing according to social categories and across history.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4</ref>
 
Према дефиницији литературе путем одлучивања о вредности сматра се да се она искључиво односи на списе који поседују висок квалитет или особеност, чинећи део такозване -{''[[Belles-lettres]]''}- традиције („финог писања”).<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9</ref> Овај тип дефиниције се користи у једанаестом издању [[Енциклопедија Британика |Енциклопедије Британике]] (1910–11), при чему она класификује литературу као „најбољи израз најбоље мисли редуковане на писање”.<ref name="Biswas, ''Critique of Poetics'', 538">Biswas, ''Critique of Poetics'', 538</ref> Проблематичност овог гледишта је у томе да нема објективне дефиниције тога што сачињава „литературу”: све може бити литература, и све што се универзално сматра литературом може потенцијално бити искључено, пошто се вредносна гледишта могу променити током времена.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 9" />
[[Etymology|Etymologically]], the term derives from [[Latin language|Latin]] ''literatura/litteratura'' "learning, a writing, grammar," originally "writing formed with letters," from ''litera/littera'' "letter".<ref name=oetyd>{{cite web|title=literature (n.)|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=literature&allowed_in_frame=0|publisher=Online Etymology Dictionary|accessdate=9 February 2014}}</ref> In spite of this, the term has also been applied to [[Oral literature|spoken or sung texts]].<ref name=meyer /><ref>{{cite journal|last=Finnegan|first=Ruth|title=How Oral Is Oral Literature?|journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies|year=1974|volume=37|issue=1|pages=52–64|jstor=614104|doi=10.1017/s0041977x00094842 }} {{subscription required}}</ref>▼
 
[[Формализам (литература) |Формалистичка]] дефиниција је да се „литература” у првом плану односи на поетске ефекте; то је „литерарност” или „поетика” књижевности што је разликује од обичног говора или других врста писања (e.g., [[новинарство |новинарства]]).<ref name="Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4">Leitch ''et al.'', ''The Norton Anthology of Theory and Criticism'', 4</ref><ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 2–6</ref> Џим Мајер сматра да је корисна карактеристика при објашњавању употребе термина да означава објављени материјал у одређеном пољу (-{e.g.}-, „[[научна литература]]”), пошто таково писање мора да користи језик у складу са одређеним стандардима.<ref name=meyer /> Проблем са формалистичком дефиницијом је у томе што да би се рекло да литература одступа од обичне језичке употребе, те употребе се морају прво идентификовати; ово је тешко јер је „[[Обична филозофија језика |обичан језик]]” нестабилна категорија, која се разликује у зависности од друштвених категорија и кроз историју.<ref name="Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4">Eagleton, ''Literary theory: an introduction'', 4</ref>
 
▲[[EtymologyЕтимологија |EtymologicallyЕтимолошки]], theтермин termлитература derivesје fromизведен из [[LatinЛатински језик language|Latinлатинске речи]] -{''literatura/litteratura''}- "learning„учење, a writingписање, grammarграматика,"” originallyоригинално "writing„писање formedформирано with lettersсловима,"” fromод -{''litera/littera''}- "letter"„слово”.<ref name=oetyd>{{cite web|title=literature (n.)|url=http://www.etymonline.com/index.php?term=literature&allowed_in_frame=0|publisher=Online Etymology Dictionary|accessdate=9 February 2014}}</ref> InУпркос spite of thisтога, theтермин termје hasисто alsoтако beenбио applied toпримењиван [[OralОрална литература literature|spokenговорене orили sungпеване textsтекстове]].<ref name=meyer /><ref>{{cite journal|last=Finnegan|first=Ruth|title=How Oral Is Oral Literature?|journal=Bulletin of the School of Oriental and African Studies|year=1974|volume=37|issue=1|pages=52–64|jstor=614104|doi=10.1017/s0041977x00094842 }} {{subscription required}}</ref>
 
== Врсте књижевности ==
Линија 84 ⟶ 85:
Поезија је врста књижевности у којој се текст пише у стиховима. Поезија обично садржи низ [[стилска фигура |стилских фигура]] укључујући риму, метафору, поређење, градацију, хиперболу, итд. Могуће је да је поезија најстарија врста књижевност. Рани примери су [[Сумер]]ски „[[Еп о Гилгамешу|Еп]] о [[Гилгамеш]]у” ([[1700. п. н. е.]]), делови Библије, и радови [[Хомер]]а.
 
PoetryПоезија isје aформа formлитературне ofуметности literaryкоја art which usesкористи [[AestheticsЕстетика |aestheticестетске]] andи [[rhythmритам |ритмичке]]ic qualitiesквалитете ofјезика languageда to evoke meanings inевоцира additionдодатна toзначења, orили in place of,алтернативе [[ProseПроза |prosaicпрозном]] ostensibleпривидном meaningзначењу.<ref name=oedpoetry>{{cite web|title=poetry, n.|url=http://www.oed.com/view/Entry/146552|work=Oxford English Dictionary|publisher=OUP|accessdate=13 February 2014}} {{subscription required}}</ref> Poetry hasПоезија traditionallyсе beenтрадиционално distinguishedразликовала fromод [[proseпроза |прозе]] byпо itsтоме beingшто setје inбила написана у [[Verse (poetry)|verseстих]]овима;{{efn|ThisОвај distinctionвид isразликовања complicatedје byкомпликован variousпостојањем hybridразних formsхибридних suchформи asкао theшто је [[proseпрозна poemпоезија]]<ref name=prosepoemaap>{{cite web|title=Poetic Form: Prose Poem|url=http://www.poets.org/viewmedia.php/prmMID/5787|work=Poets.org|publisher=Academy of American Poets|accessdate=15 February 2014}}</ref> andи [[prosimetrumпросиметрум]],<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 981</ref> andи more generally by theгенералније factчињеницом thatда proseпроза possessesпоседује rhythmритам.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 979</ref> AbramАбрам LipskyЛипски refersто toназива it„јавном asтајном” anда "openсе secret"„проза thatне "proseразликује isод notпоезије distinguishedпо fromнедостатку poetry by lack of rhythm"ритма”.<ref name=lipsky>{{cite journal|last=Lipsky|first=Abram|title=Rhythm in Prose|journal=The Sewanee Review|year=1908|volume=16|issue=3|pages=277–89|url=https://www.jstor.org/stable/27530906|accessdate=15 February 2014}} {{subscription required}}</ref>}} proseпроза isје castнаписана inу [[SentenceРеченица (linguistics)|sentencesреченицама]], poetryпоезија inу [[LineЛинија (poetryпоезија) |linesлинијама]]; the [[syntaxсинтакса]] ofпрозе proseје isдиктирана dictated by meaningзначењем, whereasдок thatсе ofпоезија poetryодржава isпреко heldметрике acrossили meterвизуалних or the visual aspects of theаспеката poemпесме.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9">Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9</ref> PriorПре to19. the 19th centuryвека, poetryпоезија wasсе commonlyобично understoodсхватила toкао beнешто somethingпостављено setу inметричким metrical linesлинијама; accordinglyсходно томе, in 1658. aгодине definitionдефиниција ofпоезије poetryје is„било "anyкоја kindврста ofтекста subjectкоји consistingсе ofсастоји {{sic|hide=y|Rythm}}од orритма Verses"или стихова”.<ref name=oedpoetry /> PossiblyТо asје aвероватно resultбила ofпоследица утицаја [[AristotleАристотел]]'s influenceа (hisњегове ''„[[PoeticsПоетика (AristotleАристотел) |PoeticsПоетике]]''”), "poetry"„поезија” beforeпре the19. 19thвека centuryобично wasје usuallyбила lessмање aтехничка technicalознака designationза forстихове verseод thanнормативне a normative category ofкатегорије fictiveфиктивне orили rhetoricalреторичке artуметности.<ref name="Ross, The Emergence of Literature: Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century, 398">Ross, "The Emergence of "Literature": Making and Reading the English Canon in the Eighteenth Century", 398</ref> AsМогуће aје formда itкао mayформа pre-dateона предатора [[literacyписменост]], withпри theчему earliestсу worksнајранији beingрадови composedбили withinкомпоновани andи sustainedодржавани byу anоквиру oralоралне traditionтрадиције;<ref>{{cite book|last=Finnegan|first=Ruth H.|title=Oral poetry: its nature, significance, and social context|year=1977|publisher=Indiana University Press|page=66}}</ref><ref name=magoun>{{cite journal|last=Magoun, Jr.|first=Francis P.|title=Oral-Formulaic Character of Anglo-Saxon Narrative Poetry|journal=Speculum|year=1953|volume=28|issue=3|pages=446–67|jstor=2847021|doi=10.2307/2847021}} {{subscription required}}</ref> henceи itстога constitutesона theпредставља earliestнајстарији example ofвид literatureлитературе.
 
У различитим нацијама наилази се на раличите врсте поезије. У грчкој поезији стихови се ретко римују, док је у Италијанској и Француској поезији супротан случај. Генерално гледајући, у британској и немачкој поезији рима је подједнако и присутна и одсутна. Неке језике карактерише природан афинитет за дуже стихове, док је код других изражена тенденција ка краћим стиховима. Неке од ових карактеристика су условљене разликама у лексици и граматици самих језика. На пример, неки језици имају већи фонд речи које се римују, или више синонима од других. Поезија је такође укомпонована у неке врсте драме, попут опере.
Линија 91 ⟶ 92:
{{Main article|Проза}}
 
Проза је форма [[језик]]а која поседује обичну [[синтакса |синтаксу]] и [[природни говор]] уместо ритмичке структуре; inу whichком regard,смислу alongсе withона, itsпоред measurementњеног inмерења sentencesреченицама ratherуместо than linesлинија, it differsразликује fromод poetryпоезије.<ref name="Preminger, ''The New Princeton Encyclopedia of Poetry and Poetics'', 938–9" /><ref>{{cite web|title=Glossary: P|url=http://www.wwnorton.com/college/english/litweb10/glossary/P.aspx|work=LitWeb, the Norton Introduction to Literature Studyspace|accessdate=15 February 2014|author=Alison Booth|author2=Kelly J. Mays }}</ref> OnУ theпогледу historicalисторијског developmentразвоја of proseпрозе, RichardРичард GraffГраф notesнапомиње thatда "„[Inу theслучају case[[Древна ofГрчка [[Ancient|античке GreeceГрчке]]] recentнедавнА scholarshipстановишта hasнаглашавају emphasizedчињеницу theда factје thatформална formalпроза proseрелативно wasкасно aразвијена, comparativelyто lateје development,„изум” anкоји "invention"је properlyвероватно associatedвезан with theза [[ClassicalАнтика antiquity|classicalкласични periodпериод]]"”.<ref name=graff>{{cite journal|last=Graff|first=Richard|title=Prose versus Poetry in Early Greek Theories of Style|journal=Rhetorica: A Journal of the History of Rhetoric|year=2005|volume=23|issue=4|pages=303–35|jstor=10.1525/rh.2005.23.4.303|doi=10.1525/rh.2005.23.4.303}} {{subscription required}}</ref>
 
* '''[[NovelРоман]]''': a longдуги [[fictionФикција |фикциони]]al proseпрозни narrativeнаратив. ItБлиски wasоднос theове form'sформе close relation toса [[RealismРеализам (artsуметност) |realреалним lifeживотом]] thatје differentiatedдиференцира it from theод [[chivalricВитешки romanceроман |витешке романтике]];.<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 18">{{cite book|last=Goody|first=Jack|title=The Novel, Volume 1: History, Geography, and Culture|year=2006|publisher=Princeton UP|location=Princeton|isbn=978-0-691-04947-2|page=18|editor=Franco Moretti|chapter=From Oral to Written: An Anthropological Breakthrough in Storytelling}}</ref><ref name=brooklyn>{{cite web|title=The Novel|url=http://academic.brooklyn.cuny.edu/english/melani/cs6/novel.html|work=A Guide to the Study of Literature: A Companion Text for Core Studies 6, Landmarks of Literature|publisher=[[Brooklyn College]]|accessdate=22 February 2014}}</ref> inТермин mostроман Europeanсе languagesјавља theу equivalentвећини termевропских is ''roman'', indicating the proximity of the formsјезика.<ref name=brooklyn /> InУ English,енглеском theје termтермин emergedпроистекао from theиз [[RomanceРомански језици language|романских језика]]s inу theкасном late 15th15. centuryвеку, withса theзначењем meaning„новости”; ofон "news";се itвременом cameтранформисао toда указује indicateна somethingнешто newново, withoutбез aправљења distinctionразлике betweenизмеђу factчињеница orили fictionфикције.<ref name=sommerville>{{cite book|last=Sommerville|first=C. J.|year=1996|title=The News Revolution in England: Cultural Dynamics of Daily Information|location=Oxford|publisher=OUP|page=18}}</ref> AlthoughМада thereпостоје areмноги manyисторијски historical prototypesпрототипи, so-calledтакозвани "novels„романи beforeпре the novel"романа”,<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 19</ref> theмодерни modernоблик novelромана formсе emergesпојавио lateу inкасно culturalу history—roughlyкултурној duringисторији the— отприлике током eighteenthосамнаестог centuryвека.<ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 20</ref> InitiallyИницијално subjectпредмет to muchзнатног criticismкритицизма, theроман novelје hasвременом acquiredпопримио aдоминантну dominantпозицију positionмеђу amongstлитерарним literary formsформама, bothу popularlyпогледу andпопуларности и става criticallyкритичара.<ref name=brooklyn /><ref name="Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29">Goody, ''The Novel: History, Geography, and Culture'', 29</ref><ref>{{cite book|title=The Novel, Volume 2: Forms and Themes|year=2006|publisher=Princeton UP|location=Princeton|isbn=978-0-691-04948-9|page=31|editor=Franco Moretti|chapter=The Novel in Search of Itself: A Historical Morphology}}</ref>
*'''[[Novella]]''': in purely quantitative terms, the novella exists between the novel and short story; the publisher [[Melville House Publishing|Melville House]] classifies it as "too short to be a novel, too long to be a short story".<ref name=antrim>{{cite web|last=Antrim|first=Taylor|title=In Praise of Short|url=http://www.thedailybeast.com/articles/2010/08/04/the-novella-is-making-a-comeback.html|publisher=[[The Daily Beast]]|accessdate=15 February 2014|year=2010}}</ref> There is no precise definition in terms of word or page count.<ref name="Giraldi 796">Giraldi 796</ref> [[Literary prize]]s and [[Publishing|publishing houses]] often have their own arbitrary limits,<ref name=ripatrazone>{{cite web|last=Ripatrazone|first=Nick|title=Taut, Not Trite: On the Novella|url=http://www.themillions.com/2013/09/taut-not-trite-on-the-novella.html|publisher=[[The Millions]]|accessdate=15 February 2014}}</ref> which vary according to their particular intentions. Summarizing the variable definitions of the novella, William Giraldi concludes "[it is a form] whose identity seems destined to be disputed into perpetuity".<ref name="Giraldi 793">Giraldi 793</ref> It has been suggested that the size restriction of the form produces various stylistic results, both some that are shared with the novel or short story,<ref name="Giraldi 795–6">Giraldi 795–6</ref><ref name=fetherling>{{cite web |last=Fetherling |first=George |title=Briefly, the case for the novella |url=http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html |publisher=Seven Oaks Magazine |accessdate=15 February 2014 |year=2006 |deadurl=yes |archiveurl=https://archive.li/20120912031610/http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html |archivedate=12 September 2012 |df= }}</ref> and others unique to the form.<ref name=nortonolm>{{cite web|last=Norton|first=Ingrid|title=Of Form, E-Readers, and Thwarted Genius: End of a Year with Short Novels|url=http://www.openlettersmonthly.com/of-form-e-readers-and-thwarted-genius-end-of-a-year-with-short-novels/|publisher=[[Open Letters Monthly]]|accessdate=15 February 2014}}</ref>▼
 
*'''[[Short story]]''': a dilemma in defining the "short story" as a literary form is how to, or whether one should, distinguish it from any short narrative; hence it also has a contested origin,<ref name=boyd>{{cite web|last=Boyd|first=William|title=A short history of the short story|url=http://www.prospectmagazine.co.uk/magazine/william-boyd-short-history-of-the-short-story/#.Uxr1EoVVO-c|publisher=Prospect Magazine|accessdate=8 March 2014}}</ref> variably suggested as the earliest short narratives (e.g. the [[Bible]]), early short story writers (e.g. [[Edgar Allan Poe]]), or the clearly modern short story writers (e.g. [[Anton Chekhov]]).<ref name=colibaba>{{cite journal|last=Colibaba|first=Ştefan|title=The Nature of the Short Story: Attempts at Definition|journal=Synergy|year=2010|volume=6|issue=2|pages=220–230|url=http://synergy.ase.ro/issues/2010-vol6-no2/14-the-nature-of-the-short-story-attempts-at-definition.pdf|accessdate=6 March 2014}}</ref> Apart from its distinct size, various theorists have suggested that the short story has a characteristic subject matter or structure;<ref name=rohrberger>{{cite journal|last=Rohrberger|first=Mary|author2=Dan E. Burns |title=Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition|journal=Modern Fiction Studies|year=1982|volume=XXVIII|issue=6}}</ref><ref name=may>{{cite book|last=May|first=Charles|title=The Short Story. The Reality of Artifice|year=1995|publisher=Twain|location=New York}}</ref> these discussions often position the form in some relation to the novel.<ref name=pratt>{{cite book|year=1994|publisher=Ohio UP|location=Athens|author=Marie Louise Pratt|editor=Charles May|title=The Short Story: The Long and the Short of It}}</ref>▼
▲* '''[[NovellaНовела]]''': inу purelyчисто quantitativeквантитативном termsсмислу, theновела novellaпостоји existsизмеђу betweenромана theи novelкратке and short storyприче; the publisherиздавач [[Melville House Publishing |MelvilleМелвил HouseХаус]] classifiesје itкласификује asкао "too„сувише shortкратка toда beби aбила novelроман, tooпревише longдуга toда beби aбила short story"приповедка”.<ref name=antrim>{{cite web|last=Antrim|first=Taylor|title=In Praise of Short|url=http://www.thedailybeast.com/articles/2010/08/04/the-novella-is-making-a-comeback.html|publisher=[[The Daily Beast]]|accessdate=15 February 2014|year=2010}}</ref> ThereНема isпрецизне noдефиниције preciseзначења definitionречи inили termsброја of word or page countстраница.<ref name="Giraldi 796">Giraldi 796</ref> [[LiteraryКњижевна prizeнаграда |Књижевне награде]]s andи [[PublishingИздавачка кућа |publishingиздавачке housesкуће]] oftenобично haveимају theirсвоје ownсопствене arbitraryарбитрарне limitsлимите,<ref name=ripatrazone>{{cite web|last=Ripatrazone|first=Nick|title=Taut, Not Trite: On the Novella|url=http://www.themillions.com/2013/09/taut-not-trite-on-the-novella.html|publisher=[[The Millions]]|accessdate=15 February 2014}}</ref> whichкоје varyварирају accordingу toзависности theirод particularњихових intentionsспецифичних намена. SummarizingСумирајући theваријабилне variableдефиниције definitions of the novellaновела, WilliamВилијам GiraldiГиралди concludesзакључује "„[itто is aје formформа] whoseчијем identityидентитету seemsизгледа destinedда toје beсуђено disputedда intoбуде perpetuity"оспораван довека”.<ref name="Giraldi 793">Giraldi 793</ref> ItПо hasнеким beenгледиштима suggestedограничење thatвеличине theпроизводи sizeразличите restrictionстилске of the form produces various stylistic resultsрезултате, bothнеки someод thatкојих areсу shared with theзаједнички novelса orроманом shortили storyприповетком,<ref name="Giraldi 795–6">Giraldi 795–6</ref><ref name=fetherling>{{cite web |last=Fetherling |first=George |title=Briefly, the case for the novella |url=http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html |publisher=Seven Oaks Magazine |accessdate=15 February 2014 |year=2006 |deadurl=yes |archiveurl=https://archive.li/20120912031610/http://www.sevenoaksmag.com/commentary/94_comm1.html |archivedate=12 September 2012 |df= }}</ref> andа othersдруги uniqueсу toјединствени theза ову formформу.<ref name=nortonolm>{{cite web|last=Norton|first=Ingrid|title=Of Form, E-Readers, and Thwarted Genius: End of a Year with Short Novels|url=http://www.openlettersmonthly.com/of-form-e-readers-and-thwarted-genius-end-of-a-year-with-short-novels/|publisher=[[Open Letters Monthly]]|accessdate=15 February 2014}}</ref>
 
▲* '''[[Short storyПриповетка]]''': aдилема dilemmaу inдефинисању defining„кратке theприче” "shortкао story"књижевне asформе aје literaryу formтоме isкако how toје, orили whetherда oneли shouldје, distinguishтреба itразликовати fromод anyбило shortког narrativeкратког наратива; hence itстога alsoона hasтакође aима contestedспорно originпорекло,<ref name=boyd>{{cite web|last=Boyd|first=William|title=A short history of the short story|url=http://www.prospectmagazine.co.uk/magazine/william-boyd-short-history-of-the-short-story/#.Uxr1EoVVO-c|publisher=Prospect Magazine|accessdate=8 March 2014}}</ref> variablyкоји suggestedпоједини asизвори theсматрају earliestнајранијим shortкратким narrativesнаративом (e.g. the [[BibleБиблија]]), earlyкао shortшто storyсу рани писци writersприповетки (-{e.g.}- [[EdgarЕдгар AllanАлан PoeПо]]), orали theи clearlyмодерни modern short story writersписци (-{e.g.}- [[AntonАнтон ChekhovЧехов]]).<ref name=colibaba>{{cite journal|last=Colibaba|first=Ştefan|title=The Nature of the Short Story: Attempts at Definition |journal=Synergy |year=2010|volume=6 |issue=2|pages=220–230|url=http://synergy.ase.ro/issues/2010-vol6-no2/14-the-nature-of-the-short-story-attempts-at-definition.pdf|accessdate=6 March 2014}}</ref> ApartОсим fromњене itsособене distinct sizeвеличине, variousразни theoristsтеоретичари haveсу suggestedпредложили thatда theприповетке shortобрађују storyкарактеристичне hasтеме aи characteristicимају subjectособену matter or structure;структуру.<ref name=rohrberger>{{cite journal|last=Rohrberger|first=Mary|author2=Dan E. Burns |title=Short Fiction and the Numinous Realm: Another Attempt at Definition|journal=Modern Fiction Studies|year=1982|volume=XXVIII|issue=6}}</ref><ref name=may>{{cite book|last=May|first=Charles|title=The Short Story. The Reality of Artifice|year=1995|publisher=Twain|location=New York}}</ref> these discussions often position the form in some relation to the novel.<ref name=pratt>{{cite book|year=1994|publisher=Ohio UP|location=Athens|author=Marie Louise Pratt|editor=Charles May|title=The Short Story: The Long and the Short of It}}</ref>
 
==== Драма ====
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Књижевност”