Аварски језик (кавкаски) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Нема описа измене
Ред 22:
|notice=
}}
'''Аварски језик'''<ref name="ethnologue"/> (Магӏарул мацӏ Maⱨarul maⱬ [maʕarul mat͡sʼ] {{ИПА|[maʕarul mat͡sʼ}} „планински језик” или Авар мацӏ Avar maⱬ [awar mat͡sʼ]{{ИПА|[awar mat͡sʼ]}} )<ref name="ISO 639-2/RA">{{cite web |url=http://www.loc.gov/standards/iso639-2/php/langcodes_name.php?code_ID=35 |title=Documentation for ISO 639 identifier: ava |publisher=ISO 639-2 Registration Authority - Library of Congress |access-date = 05. 07. 2017. |quote=Name: Avaric}}</ref><ref name="ISO 639-3/RA">{{cite web |url=http://www-01.sil.org/iso639-3/documentation.asp?id=ava |title=Documentation for ISO 639 identifier: ava |publisher=ISO 639-3 Registration Authority - SIL International |access-date = 05. 07. 2017. |quote=Name: Avaric}}</ref> је [[Аваро-андијски језици|аваро-андијски]] је језик који припада групи Аваро-андо-дидојској групи језика који припадају породици [[Североисточнокавкаски језици|сјевероисточнокавкаских језика]].
 
== Географска распрострањеност ==
Аварски језик се говори углавном у западним и јужним дјеловима руске [[Дагестан|кавкаске републике Дагестан]] и балакенском и закаталском региону на простору сјеверозападног [[Азербејџан]]а. Неки Авари живе у другим регионима Русије. Постоје и мале заједнице говорника који живе у руским републикама у [[Чеченија|Чеченији]] и [[Калмикија|Калмикији]], у [[Грузија|Грузији]], [[Казахстан]]у, [[Украјина|Украјини]], [[Јордан]]у и регији Мармара у [[Турска|Турској]]. По подацима из [[2010]]. године аварски језик говори око 766.000 припадника овог народа широм свијета. УНЕСЦО класификује аварски језик као језик који је на изумирању.<ref>{{citeCite web|title=UNESCO Atlas of the World's Languages in Danger|url=http://www.unesco.org/culture/languages-atlas/en/atlasmap/language-id-1069.html |title=UNESCO Atlas of the World's Languages in Danger |publisher=[[UNESCO]] | access-date=14. 9. 2017}}</ref>
 
== Фонологија ==
Ред 325:
|| /hez nuχ bale (habuleb) bugo/
|}
 
 
== Види још ==
 
 
== Референце ==