Протестантизам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Поправљене везе: Вартбург → Дворац Вартбург |
м Поправљене везе: Фредерик Саксонски → Фридрих III, изборник Саксоније |
||
Ред 11:
Дана 31. октобра [[1517]]. [[Мартин Лутер]] (1483—1546), калуђер августиновског манастира у [[Ерфурт]]у, професор библијских студија на Универзитету у Витенбергу, формулише 95 теза против теологије и праксе [[Опроштај грехова|Индулгенције]] (''„свете“'' трговине). [[Мартин Лутер|Лутер]] није намеравао да створи другу [[Црква|Цркву]], иако се саблазнио чињеницом да сама власт [[Католичка црква|Римске цркве]], коју посећује [[1510]]—[[1511]], штити и помаже злоупотребе са [[опроштај грехова|индулгенцијама]] (опросницама) ради смањења казни у [[Чистилиште|пургаторијуму (чистилишту)]].
Јавно прикуцавање 96 теза на врата цркве у [[Лутерштат Витенберг|Витенбергу]], увлачи га у сукоб са [[Католичка црква|Католичком црквом]] и властима, пред које је позиван да се изјасни [[1518]]. у [[Хајделберг]]у и [[Аугзбург|Аугсбургу]] (пред кардиналом Кајетаном, папским изаслаником), а [[1519]]. у [[Лајпциг]]у, где са [[Јохан Ек|Јоханом Еком]] расправља о [[Папски примат|супремацији папе]] и непогрешивости римских сабора. Године [[1520]]. Мартин Лутер пише ''[[Вавилонско ропство Цркве]]''. Исте године папа [[Папа Лав Х|Лав Х]] (1513—1521) искључује га из Римске цркве, а 1521. Сабор у Вормсу осуђује. Протеран од [[
Године [[1522]]. поново долази у Витенберг да би изложио део својих идеја: проповедање речи, причешћивање верних. У доба побуне сељака (1524—1525) он подржава и прихвата њихов оштар став. На састанку у Шпајеру ([[1526]]. и [[1529]]) Лутер је поново осуђен, али кнезови неких немачких држава противе се прогону протестаната. Касније, немачки протестантски кнезови формираће ''„Шмалкадшку лигу“'' да би бранили протестантизам, али та акција није призната све до споразума у Пасауу [[1532]]. године. На Сабору у Аугсбургу [[1530]]. Лутер представља основна учења Реформације:
| |||