Квени — разлика између измена

Постоји теорија међу неким академским групама да је због дискриминације и сузбијања квенске етничке припадности од стране норвешких власти, израз Квен постао погрдан крајем 19. века. Због тога су многи Квенси преферирали да буду позвани 'suomalaiset' (фински).<ref>Kenneth Hyltenstam & Tommaso Maria Milani: ''[http://odin.dep.no/kkd/norsk/dok/andre_dok/rapporter/043041-220005/dok-bn.html Kvenskans status: Rapport för Kommunal- og regionaldepartement och Kultur- og kirkedepartement]''. 2003</ref> Обнављањем квенске културе и идентитета седамдесетих година прошлог века, Квенси су почели да користе овај термин. Међутим, чак и у деведесетим годинама било је расправа о томе да ли се норвешки термини 'finne', 'finsk' или 'finskætted' ( финац, фински и финског порекла респективно) треба користити уместо тога.<ref>Olsen, V. (1985), Inngruppe- og utgruppe i kommunikasjon mellom etniske grupper. En teoretisk tilnærming til etnologisk analyse av kulturelle former. Arbeidsrapport nr. 2 fra prosjektet Finsk kulturforskning i Nord-Norge. Tromsø: Tromsø Museum/IMV. University of Tromsø. Norges allmennvitenskaplige forskningsråd.</ref> Међутим, данас се термин Квен прихвата и користи, на пример, у имену Квенске Организације у Норвешкој („Norske Kveners Forbund”).

Квенси су регистровани као засебна група у норвешким пописима у периоду од 1845. до 1930. године. Од 18. века Квенси су почели да обухватају значајан део становништва у Северној Норвешкој. Године 1845. 13,3% становништва у [[Финмарк|Финмарку]]у и 3,2% у [[Тромс|Тромсу]]у се сматрало Квенсима. Године 1854. бројеви су порасли на 19,9% и 7,0%. Врх је био 1875. године, са 24,2% и 7,7%. Коефицијенти су смањени на 20,2% и 3,7% у 1890. години и 13,8% и 2,0% у 1900.<ref name=autogenerated1>Niemi, E. (1978), Den finske kolonisasjon av Nordkalotten – forløp og årsaker. Ottar, 103. 49-70.</ref>

Данско-норвешки порески извештај из 16. века наводи Квенсе као становнике Северне Норвешке.<ref>Niemi, E. (1994), Kvenene og staten – et historisk riss. I: Torekoven Strøm (ed.), Report from the seminar ”Kvenene – en glemt minoritet?” Monday 14.11.94 at the University of Tromsø/ Tromsø Museum.</ref> Такође, позната [[Carta marina|карта Скандинавије]] [[Олаус Магнус|Олауса Магнуса]] из 1539. показује могуће квенско насеље, грубо процењено, између данашњег [[Тромсе|Тромса]] и [[Лофотска острва|Лофотских острва]] названо "Berkara Qvenar".<ref>[http://www.bell.lib.umn.edu/map/OLAUS/SEC/bsect.html "Berkara Qvenar" in Olaus Magnus map of Scandinavia 1539 CE, see section B.]</ref> Квенси овог времена су често били повезивани са [[Биркари|биркарском]] организацијом у северној Шведској.<ref>Vahtola, Jouko. ''Tornionlaakson historia I''. Birkarlit, 'pirkkalaiset'. Malungs boktryckeri AB. Malung, Sweden. 1991.</ref> У неким раним документима Квенси су били груписани заједно са [[Лапонци|Лапонцима]]ма, који су аутохтони народ у централној и северној Норвешкој.<ref>Peter Schnitler. Grenseeksaminasjonsprotokoller 1742-1745. Volume I-III. Editors J. Qvigstad, K. B. Wiklund, Lars Ivar Hansen and Tom Schmidt. 1929.</ref>

Прва имиграција била је приближно од 1720. до 1820. године, када су се људи који говоре фински језик из северне Финске и долине реке Торне преселили у сливове и рукавце фјорда [[Тромс]] и западне делове [[Финмарк|Финмарка]]а, у места попут [[Полмак]], [[Карасјок]], [[Порсангер]], [[Алта]] и [[Лунген]].

"Квенски језик" је [[Фински језик|фински језик]]. Са језичког аспекта квенски језик је [[међусобно разумљив]] [[дијалект]] [[фински језик|финског]] али из политичких и историјских разлога добио је 2005. године статус правног мањинског језика у [[Норвешка|Норвешкој]] у оквиру [[Европска повеља о регионалним и мањинским језицима|Европске повеље о регионалним или мањинским језицима]].

Застава [[Квенланда]] је подигнута у градској дворани [[Кируна]] у [[Шведској]] 16. марта 2013. године, у 11 сати, уз свечаност и част првогодишњег Дана Квенса. Тај датум - 16. март значи да су признати шире међу квенским заједницама севера, али и да су признати међу другим народима.

Датум догађаја је узет из државног уговора који су потписали Шведска и Квенланд у 14. веку, познатијег као ''Tälje'' повеља ("Tälje stadga" на шведском језику). У том уговору, шведски краљ је гарантовао Квенсима трговачка права на северу (превод са латинског штампаног 1995. године, Валерстром, стрpp. 48).<ref name="Wallerström, 1995">''Tälje stadga'' (Translation from Latin). Wallerström, 1995. Sweden.</ref>

Норвешка организација "Квен" (''Ruijan Kveeniliitto'' на квенско/финском и ''Norske Kveners Forbund'' на норвешком) основана је 1987. године и тренутно има око 700 чланова.<ref>[http://www.kvener.no/ Kvener.no - Hjem<!-- Bot generated title -->]</ref> Организација има локалне огранке у: [[Скиботн|Скиботну]]у, [[Бирселв|Бирселву]]у, [[Норд Варангер|Норд Варангер]], [[Тана Норвешка|Тани]], [[Лакселв|Лакселву]]у, [[Алта|Алти]], северном [[Тромс|Тромсу]]у, [[Тромсе|Тромси]] и [[Источна Норвешка|Источној Норвешкој]].

Квенски Институт (''Kainun institutti'' на квенско/финском и ''Kvensk institutt'' на норвешком) је центар за квенску културу и језик који се налази у [[Бирселв|Бирселву]]у у општини [[Порсангер]] у [[Норвешка|Норвешкој]].

{{Reflistreflist|2}}