Википедија

Константин I Асен Тих — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Разне исправке
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{Инфокутија владар
| име = Константин -{I}- Асен Тих
| слика = NHM-BG-photoKonstantinTih1.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Константин -{I}- Асен Тих
| пуно_име =
| датум_рођења = [[13. век]]
Ред 25:
| опис_грба =
}}
'''Константин -{I}- Асен Тих''' је био [[Бугарска|бугарски]] [[цар]] од [[1257]]. до [[1277]]. године. Владавина Константина -{I}- Асена Тиха поклопила се са периодом унутрашњих немира и непријатељским најездама.
 
Константин -{I}- је син племића из [[Скопље|Скопља]], са именом Тихомир, ожењеног ћерком српског великог жупана [[Стефан Немања|Стефана Немање]]<ref name="РТ">{{ГА-РТ|Стране=52}}</ref>. Био је ожењен три пута, с тим што име прве супруге као и деце са њом нису познати.
 
== Владавина ==
На бугарски престо га је довела група [[Бољари|бољара]] 1257. године након убиства цара Михаила Асена и кратке владавине севастократора Коломана. Године 1261. [[Мицо Асен]], зет Јована Асена II, је био одлучно поражен, након чега је тражио азил код византинског цара [[Михајло VIII Палеолог|Михајла -{VIII}- Палеолога]]. Да би осигурао своју позицију владара, Константин је прихватио име Асен и оженио је [[Ирина Дука Ласкарис|Ирину Никејску]], ћерку [[Теодор II Ласкарис|Теодора -{II}- Ласкариса]] и Јелене Бугарске, ћерке [[Јован Асен II|Ивана Асена -{II}-]].
 
Од [[1259]]. до [[1261]]. Константин је био у сукобу са [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарском]] коју је предводио [[Бела IV]]. Почетни мађарски упад 1259. довео је да Константин следеће године поврати Северин. Под вођством будућег краља Стефана V Мађари су успели да узму поново [[Дробета-Турну Северин|Северин]] а онда [[Видин]] и [[Лом (Бугарска)|Лом]] 1261. Бугари су повратили ове градове под вођством руског кнеза [[Јаков Светослав|Јакова Светослава]], коме је уступљена [[Видин|видинска]] област, важна веза између Бугарске и Угарске.
Ред 37:
Године [[1263]]. Византинци су упали у [[Тракија|Тракију]], заузели [[Пловдив|Филипопољ]] и кренули су ка [[Софија|Софији]], али су их потисли [[Мађари|Угри]]. У очајању, Константин је склопио савез са монголском [[Златна хорда|Златном хордом]] из јужне [[Русија|Русије]]. Удруженим снагама продрли су скоро до самог [[Константинопољ]]а [[1264]]. године. Међутим, када су се [[Татари]] повукли с пленом, Константин је био принуђен да се повуче празних руку.
 
После смрти његове супруге Ирине [[1268]], Константин је покушао да се помири са царем [[Михајло VIII Палеолог|Михајлом VIII Палеологом]], оженивши се његовом рођаком Маријом Кантакузин [[1269]]. године. Међутим, свађе око обећаног мираза, града [[Несебар]]а, нису довели до побољшања односа. Бугарска је ушла у савез са [[Карло I Анжујски|Карлом -{I}- Анжујским]], који је планирао кампању против Византије са циљем обнове [[Латинско царство|Латинског царства]].
 
Михајло -{VIII}- је узвратио оженивши Еуфросину, ћерку Ногаја кана Зланих хорди, који су опљачкали Бугарску 1274. Такође је присуствовао Другом лионском конзилу на коме је покушао уједињење цркава, чиме је распламсан сукоб са Бугарском која се противила уједињењу.
 
У последњим годинама владавине, Константин је био делимично парализован након пада са коња. Власт је била у рукама [[Марија Асен|Марије Кантакузин]], која је прогласила свог сина Михајла Асена -{II}- за савладара убрзо након његовог рођења [[1272]]. Марија је током осме деценије 13. века интензивно радила на односима са Византијом, а најпре је покушала а затим и успела да отрује [[Јаков Светослав|Јакова Светослава]] [[1276]].
 
Због скупих и неуспешних ратова, поновних монголских упада и економске нестабилности, избила је побуна [[1277]]. Вођа побуне је био [[Ивајло]], али је био поражен и убијен.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Константин_I_Асен_Тих”