Боемунд Тарентски — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (попуњавање претходника и следбеника)
м (Бот: исправљена преусмерења)
| датум_крунисања =
| претходник = ''Position established''
| наследник = [[BohemondБоемунд II ofод AntiochАнтиохије|Bohemond II]]
| династија = [[Династија Отвил|Отвил]]
| отац = [[Роберт Гвискар]]
Након смрти Роберта Гвискара (1085. године) Боемунд се са остатком војске вратио у Италију. Од тада па све до позива папе [[Папа Урбан II|Урбана]] у крсташки рат он се на својим поседима носио са побуњеницима и маштао о неком већем походу. Управо његова одлука да се прикључи крсташима вековима је касније препричавана као легенда. Све се то десило сасвим случајно. Једног септембарског дана Боемунд је посматрао како пролази велика норманска армија из северне Француске вођена [[Роберт II Нормандијски|Робертом Нормандијским]]. У оквиру те армије налазили су се и [[Стефан од Блоа (крсташ)|Стефан од Блоа]] (зет енглеског краља [[Вилијам II Риђи|Вилијама II]]) и [[Иго од Вермандоа]] (брат француског краља Филипа). Наводно су изглед крсташа и њихов верски жар толико утицали на Боемунда да он није ни тренутка оклевао да им се придружи. У крсташки рат је са Боемундом кренуо и његов нећак Танкредо. Прича изгледа сувише лепа и наивна да би била истинита.
 
У време почетка крсташких похода Боемунд је имао око четрдесет година. Осим тога, имао је иза себе довољно ратова и авантура да би га чак и жеља за авантурама могла натерати да се упути на један сасвим неизвестан пут у Малу Азију. Међутим, то је био ипак [[средњи вијек|средњи век]] када су на многе ствари гледали другачије.
 
Боемунд је пре свега био потомак [[Викинзи|Викинга]] који су само стотинак година раније непрестано пљачкали и убијали по Француској. Временом су се многи од њих стопили са Французима, али ратничка жар је остала. Такав је и он био. Крв му је била сувише ратничка, а воља толико успламтела да би могла да га задржи код куће. Стога не чуди што је само пар дана касније и сам у катедрали у [[Амалфи]]ју на севе ставио црвени крст.
Претходница предвођена Боемундом изашла је из [[Никеја|Никеје]] 1. јула 1097. године. Султан [[Килиџ Арслан]] немајући довољно одлучности да крене директно на Никеју, обрадовао се када је видео да армија излази из сигурне заштите. Мислећи да се пред њим налази целокупна војска, одлучио је да затвори клопку. Петог дана од напуштања Никеје, Турци су кренули у напад.
 
Боемунд је у [[Битка код Дорилеја|бици код Дорилеје]] одиграо значајну улогу. Једини од крсташких вођа није изгубио главу када су их Турци опколили. Снашао се веома брзо стављајући неборце у само средиште логора где су били релативно сигурни и где су бринули о рањеницима. Истовремено, послао је гласнике да јаве главној армији о турском нападу. Убрзо је други део армије, предвођен [[Ремон IV Тулуски|Ремоном од Сен Жила]], дошао у помоћ претходници. Турци су доживели потпуни пораз.
 
== Опсада Антиохије ==
1.572.075

измена