Боемунд Тарентски — разлика између измена

| датум_крунисања =

| претходник = ''Position established''

| династија = [[Династија Отвил|Отвил]]

| отац = [[Роберт Гвискар]]

Након смрти Роберта Гвискара (1085. године) Боемунд се са остатком војске вратио у Италију. Од тада па све до позива папе [[Папа Урбан II|Урбана]] у крсташки рат он се на својим поседима носио са побуњеницима и маштао о неком већем походу. Управо његова одлука да се прикључи крсташима вековима је касније препричавана као легенда. Све се то десило сасвим случајно. Једног септембарског дана Боемунд је посматрао како пролази велика норманска армија из северне Француске вођена [[Роберт II Нормандијски|Робертом Нормандијским]]. У оквиру те армије налазили су се и [[Стефан од Блоа (крсташ)|Стефан од Блоа]] (зет енглеског краља [[Вилијам II Риђи|Вилијама II]]) и [[Иго од Вермандоа]] (брат француског краља Филипа). Наводно су изглед крсташа и њихов верски жар толико утицали на Боемунда да он није ни тренутка оклевао да им се придружи. У крсташки рат је са Боемундом кренуо и његов нећак Танкредо. Прича изгледа сувише лепа и наивна да би била истинита.

 

 

Боемунд је пре свега био потомак [[Викинзи|Викинга]] који су само стотинак година раније непрестано пљачкали и убијали по Француској. Временом су се многи од њих стопили са Французима, али ратничка жар је остала. Такав је и он био. Крв му је била сувише ратничка, а воља толико успламтела да би могла да га задржи код куће. Стога не чуди што је само пар дана касније и сам у катедрали у [[Амалфи]]ју на севе ставио црвени крст.

Претходница предвођена Боемундом изашла је из [[Никеја|Никеје]] 1. јула 1097. године. Султан [[Килиџ Арслан]] немајући довољно одлучности да крене директно на Никеју, обрадовао се када је видео да армија излази из сигурне заштите. Мислећи да се пред њим налази целокупна војска, одлучио је да затвори клопку. Петог дана од напуштања Никеје, Турци су кренули у напад.

 

 

== Опсада Антиохије ==