Антоњин Дворжак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 16:
}}
'''Антоњин Дворжак''' ({{јез-чеш|Antonín Leopold Dvořák}} - {{Audio|Cs-Antonin_Dvorak.ogg|слушај}}; [[Нелахозевес]], [[8. септембар]] [[1841]] — [[Праг]], [[1. мај]] [[1904]]) је био [[Чешка|чешки]] [[композитор]] и [[диригент]] [[романтична музика|романтичне музике]]. Успешно је комбиновао народну музику са [[simfonija|симфонијском]] и [[камерна музика|камерном музиком]]. Након [[Беджих Сметана|Беджиха Сметане]], он је био други чешки композитор да оствари светску славу. Следећи Сметанов [[национализам|националистички]] пример, Дворжак је често користио аспекте, специфично ритмове, [[
Дворжак је испољио свој музички таленат у раном добу, као способан ученик [[виолин]]е од шестогодишњег узраста. Први јавни наступи његових дела били су у [[Прагу]] 1872. године, и са посебним успехом 1873. године, када је имао 31 годину. Тражећи признање изван подручја Прага, он је прво поднео своју [[Симфоније Бр. 1 (Дворжак)|Прву симфонију]] на наградно такмичење у Немачкој, али није победио, а рукопис који није враћен, био је изгубљен до открића много деценија касније. Затим је 1874. први пут поднео прилог за Аустријску државну награду за композицију, чиме су биле обухваћене две симфоније и други радови. Мада Дворжак није био свестан тога, [[Јоханес Брамс]] је био водећи члан жирија и био је веома импресиониран. Награда је додељена Дворжаку за 1874. годину,{{Efn | Brahms joined the jury, and the 1874 prize was awarded, only in early 1875.}} и поново за 1876, и за 1877, кад су се Брамс и проминентни критичар [[Eduard Hanslick|Едуард Ханслик]], такође члан жирија, упознали с њим. Брамс је препоручио Дворжака свом издавачу, [[N. Simrock|Симроку]], који је убрзо потом наручио оно што је постало познато као ''[[Славонски плесови]]'', Оп. 46. Њих је веома високо осценио берлински музички критичар [[Louis Ehlert|Луи Елерт]] 1878. године, партитура (од оригиналне клавирске верзије за 4 руке) имала је одличну продају, и Дворжакова међународна репутација је коначно започела.
Ред 29:
Рођен је у Хабсбуршкој монархији, на простору данашње [[Чешка|Чешке]], у околини главног града Чешке, [[Праг]]а, где је и провео цео свој живот изузев периода између [[1892]]. и [[1895]]. године када је био директор конзерваторијума у [[Њујорк]]у.
Антоњин Дворжак је поред [[
Антоњин Дворжак је био следбеник неоромантизма. Поред Сметане је један од твораца чешке националне школе.
Ред 47:
Крајем 1857. године Антоњин Дворжак уписује се у оргуљашку школу у Прагу, оргуље учи код Јосефа Фоерстера, певање код Јосефа Звонара, а теорију Франтишека Блажека. Такође узима и додатне лекције из немачкој језика, наступао је као додатни музичар свирајући виолину с бројним музичким групама и оркестрима.<ref>Schönzeler, Hans-Hubert . Дворжак. London, New York: Marion Boyars Publishers. {{page|year=1984|id=ISBN 0-7145-2575-8||pages=36}}-38</ref> Диплому је стекао без икаквих тешкоћа 1859. године. Исте године је почео да свира као [[виола|виолиста]] у оркестру Карела Комзака који је наступао по ресторановима и баловима<ref>Clapham, John "Dvořák, Musician and Craftsman", London. {{page|year=1979|id=ISBN 0-393-01204-2||pages=5}}</ref>, а од 1862. године Јан Непомук Магра ангажује оркестар на три концерта недељно у -{''Prozatimnom divadlu''}- (Народном позоришту) у Прагу. Ово је било повољно за Антоњина Дворжака, не само да се тако могао упознати са све ширим репертоаром, него је имао и прилике да прошири круг познанстава. Године 1866. долази у прашко Народно позориште нови директор, [[Беджих Сметана]], на место Јана Непомука Магра. Он ће снажно утицати на опус Антоњина Дворжака.
Још у време побуне чешкога пука против доминације [[
=== Прва зрела дела ===
Ред 57:
[[Датотека:Dvorak Londyn 1886.jpg|мини|лево|250п|Дворжак са супругом Аном у Лондону]]
Године 1884. је гостовао на више путовања у [[Лондон]]у, где је извео -{„''Stabat Mater''”}- (или „Стала мајка препуна бола”). Као наруџбине из [[Бирмингем]]а су настали познати [[ораторијум]]и: „Дух младе” и „Света Лудмила” (1. велики ораторијум на чешком). Уз то написао је своју прву успешну [[
=== Повратак у Чешку 1886. ===
Ред 70:
[[Датотека:Dvorak Antonin rodina USA.jpg|мини|Дворжак са породицом у САД-у]]
У септембру 1892. године добио је место [[диригент]]а у „Националној музичкој консерваторији” у [[Њујорк]]у, за тада огромну плаиу од 15.000 УСД годишње. Убрзо након доласка у Америку, Дворжак је написао серију чланака у којима се осврће на стање америчке музике. Подупирао је концепт да афроамеричка музика и музика америчких индијанаца постане основа за развој америчке националне музике.<ref>Beckerman, Michael B. . New Worlds of Dvořák: Searching in America for the Composer's Inner Life. New York: W.W. Norton & Company. {{page|year=2003|id=ISBN 0-393-04706-7|pages=}}</ref> Упознао је Харија Берлија, свога ученика у то време и једног од првих афроамеричких композитора. Берли је упознао Дворжака с традиционалном америчком [[спиритуал (музика)|спиритуалном музиком]].<ref>De Lerma, Dominique-Rene. [http://www.dramonline.org/albums/african-heritage-symphonic-series-vol-i/notes "African Heritage Symphonic Series"]. Liner note essay. Cedille Records, CDR055.</ref> У [[
Лето 1893. године провео је с породицом у чешкој заједници у градићу [[Спилвил (Ајова)|Спилвил]], савезна држава Ајова, где су неки рођаци имигрирали, а током боравка је компоновао Гудачки квартет у Ф-дуру, оп. 96 „Амерички”. Остала познатија дела из САД-а су „Те Деум” и „Концерт за виолончело и оркестар у х-молу”, које је његово посљедње „америчко дело”. Вратио се из САД-а са супругом 27. априла 1895. године.
| |||