Википедија

Зетско-рашки дијалекат — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Предлог за спајање чланака
Ред 1:
{{Јужнословенски језици}}
{{Спајање|Зетско-јужносанџачкирашки дијалекат}}
Зетско–рашким (Зетско–јужносанџачким) [[Дијалект|дијалектом]] говори се у већем делу, у источном делу [[Црна Гора|Црне Горе]] и делу југозападне [[Србија|Србије]] (историјској Рашкој) која је у доба турске владавине добила име [[Новопазарски санџак]]. Зетско–рашки дијалекат припада [[Староштокавски дијалекти|староштокавском]] [[Ијекавски изговор|ијекавском]] изговору, што значи да се стари глас јат замењује са –ије односно –је, у зависности од дужине [[Слог|слога]].
== Простор на ком се дијалекат простире ==
[[Датотека:Dijalekti-Štokavskog-narečja.svg|мини|лево|Дијалектолошка карта штокавског наречја]]
'''Зетско-јужносанџачки дијалекат''' или '''Зетско-сјенички дијалекат''' је српски дијалекат који почиње од [[Пераст]]а и [[Улцињ]]а на југу и југозападу, те се простире све до границе са [[Албанија|Албанијом]]. Обухвата највећи део [[Црна Гора|Црне Горе]], као и делове [[Србија|Србије]] око [[Санџак]]а.
 
== Карактеристике дијалекта ==
Већи градови у којима се говори су [[Подгорица]], [[Беране]], [[Бар (Црна Гора)|Бар]] у [[Црна Гора|Црној Гори]] и [[Нови Пазар]] у [[Србија|Србији]].
[[Датотека:Диј.зетско рашки.јпг.jpg|оквир|центар|Мапа дијалеката]]
 
Карактеристике овог дијалекта су следеће:
== Одлике ==
* Овај дијалекат је [[ијекавски изговор|ијекавски]], што значи да се стари глас [[ѣ (ћириличко)|јат]] у овом дијалекту заменио са -је, односно -ије, у зависности од дужине [[слога]].
* Акцентуација код овог дијалекта је старијег типа, па тако постоје само дугоузлазни и краткосилазни акценти. Они се могу јавити на сваком слогу у речи, па чак и на последњем што стандардни књижевни језик не дозвољава.
* Врши се јекавско јотовање, па су тако речи дјеца, дјевојка и пјесма у зетско-јужносанџачком дијалекту постали ђеца, ђевојка и пљесма, пошто су се ненепчани [[сугласник|сугласници]] спојили са непчаним полувокалом Ј.
* Што се тиче падежног система, не разликују се локатив уз глаголе мировања и акузатив уз глаголе кретања; нпр. ''Селим се у кућу'' и ''Живим у кућу''.
* Инфинитив, за који је у стандардном књижевном језику уобичајено да се употребљава уз наставак -ти (певати, мислити, спавати), у овом дијалектом изговара се уз наставак -т (пјеват, мислит, спават).
* Иако у стандардном књижевном језику глаголски облици [[имперфекат]] и [[аорист]] нису више у живој употреби, они се још увек користе у овом дијалекту (нпр. ''Он иђаше код мене'').
 
== Позната дела на зетско-јужносанџачком дијалекту ==
* Углавном се јављају само два силазна [[Акценат (лингвистика)|акцента]] (дугоузлазни и краткосилазни акценат) и они могу стајати на било ком слогу речи;
Многи познати писци, углавном из [[Црна Гора|Црне Горе]], писали су овим дијалектом. [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] је сва своја дела написао овим дијалектом, а најпознатијенека делоод јенајпознатијих су [[Горски вијенац]], писали су и [[СтјепанЛуча Митров ЉубишаМикрокозма]] и [[Марко Миљанов]]...▼
* Стари глас јат замењује се са -ије односно -је (одрични облик глагола јесам у овим говорима гласи нијесам, нијесу итд.);
* Јекавско [[јотовање]] обухвата већи број гласова (љето, његовати, али и ђевојка уместо дјевојка, ћерати уместо тјерати, вљера уместо вјера...);
* Мушка имена на о мењају се као [[именица]] мушког рода на [[консонант]] (Мишо, Миша, Мишуч Божо, Божа, Божу, а присвојни придеви гласе Мишов, Божов итд.);
* Облички су изједначени [[акузатив]], [[инструментал]] и [[локатив]] (лежи на плажу уместо лежи на плажи, купа се у Прчањ уместо купа се у Прчњу итд.);
* Јављају се посебни наставци у заменичкој и придевској промени (нашијем(а) уместо нашим, овијем(а) уместо овим, добријем(а) уместо добрим и сл.);
* [[Имперфекат]] се често употребљава (он причаше и сл.);
* [[Инфинитив]] је без крајњег –и (говорит уместо говотити, стић уместо стићи и сл.).
== Примери ==
„Богатство је наше неђе друго,
 
[[Категорија:Староштокавски дијалекти]]
И чека нас да се поврнемо,
Мјесто ствари – носимо утвари,
Што имамо – то нам је за пута.
Ође ће се рађамо и мремо
 
Ту смо само од данас до сјутра.
 
Ево пешес стотина година
 
Вазда спреми да се поврнемо.“
(Цитат из [[Поема|поеме]] [[Матија Бећковић|Матије Бећковић]] Лелек мене)
 
 
„Ђе је зрно клицу заметнуло,
онде нека и плодом почине.
 
је ли инстинкт ал' духовни вођа,
Овде људско запире познање!
 
Вук на овцу своје право има
 
ка тирјанин на слаба човјека.“
 
([[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] – [[Горски вијенац]])
 
 
„Но ћу ја млоге ваљале и неваљале заслуге наше од заборава избавит и тебе оставит, које ће послужит ономе што бидне рођени син мојије другова, да може умножават оно што ће такви виђет да ваља за њега и његов народ и част.“
 
([[Марко Миљанов]] - Примери чојства и јунаштва)
 
== Познати писци ==
▲Многи познати писци, углавном из [[Црна Гора|Црне Горе]], писали су овим дијалектом. [[Петар II Петровић Његош|Петар Петровић Његош]] је сва своја дела написао овим дијалектом, а најпознатије дело је [[Горски вијенац]], писали су и [[Стјепан Митров Љубиша]] и [[Марко Миљанов]]...
 
== Извори ==
* Весна Ломпар, Српски језик 1, граматика за први разред гимназије и средњих стручних школа, Клет, Београд
[[Категорија:Српски језик]]
[[Категорија:Црногорски језик]]
[[Категорија:Бошњачки језик]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Зетско-рашки_дијалекат”