Завојница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 6:
[[Датотека:Simple electromagnet2.gif|мини|десно|250px|Најједноставнији је [[електромагнет]] електрична завојница кроз коју може тећи [[електрична струја]].]]
 
'''Електрична завојница''' ('''калем''', '''свитак''', '''шпула''', '''бобина''') [[електрични проводник|електрични]] је проводник направљен од [[изолација|изоловане]] [[жица|жице]], смотане у [[хеликс|спиралу]] или петљу, која је део [[Електрична кола|струјног кола]] и многих електричних направа, која се стварајући [[магнетско поље]], опире променама смера и [[Јачина електричне струје|јачине електричне струје]], преко особине [[пригушница|индуктивитета]] (индуктивности). Индуктивитет је појава да се завојница у већој или мањој мери опире промени [[електрична струја|електричне струје]] кроз себе.<ref>Wildi, Théodore (1981) ''Electrical power technology''. {{page|year=1981|isbn=978-0471077640|pages=}}</ref> Ова особина, заједно са могућношћу образовања [[осцилаторно коло|осцилаторних кола]] у спрези са [[кондензатор]]има, чини је честом компонентом у скоро свим електричним уређајима.<ref>{{Cite book|last1=Alexander|first1=Charles|last2=Sadiku|first2=Matthew|title=Fundamentals of Electric Circuits|publisher=McGraw-Hill|edition=3|pages=211}}</ref> Може да буде намотана на [[феромагнетизам|феромагнетском]] материјалу, трансформаторским лимовима, понекад и [[Дијамагнетизам|дијамагнетском]] материјалу, или да буде изведена као ваздушна завојница. Постоје фиксне и завојнице са промењивим индуктивитетом.
 
Завоји електричне завојнице могу бити кружни, правокутни, у облику осмице, елиптични, а уједно и једноструки, вишеструки или с повратним начином мотања. Конструкцијски се може разликовати по начину наматања и учвршћивања завоја, може бити с језгром или без ње, на телу за наматање или без њега. [[Самоиндукција|Индуктивни]] [[електрични отпор]] завојнице зависи од њене индуктивности и [[фреквенција|фреквенцији]] [[Наизменична струја|наизменичне струје]], док су омски и капацитивни електрични отпори завојнице врло су мали, у идеалном случају једнаки нули.<ref>''Električna zavojnica'', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=66980] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref>
Ред 14:
== Опис ==
 
Електрична струја која протиче кроз [[Електрични проводник|проводник]] генерише [[магнетно поље]] око њега. Свака промена струје и стога [[магнетни флукс|магнетног флукса]] кроз попречни пресек индуктора ствара супротну електромоторну силу у проводнику. [[Самоиндукција|Индуктивност]] (-{''L''}-) карактерише ово понашање индуктора и дефинише се у смислу те супротстављајуће електромоторне силе или његовог генерисаног магнетског флукса (<math>\Phi</math>) и кореспондирајуће електричне струје (-{''i''}-):<ref name="Singh">{{citeCite book
| last = Singh
| first = Yaduvir
Ред 25:
| doi =
| id =
|idisbn=ISBN 978-81-317-6061-1}}</ref><ref name="Wadhwa">{{cite book
| last = Wadhwa
| first = C. L.
Ред 36:
| doi =
| id =
|idisbn=ISBN 978-81-224-1722-7}}</ref><ref name="Pelcovits">{{cite book
| last = Pelcovits
| first = Robert A.
Ред 49:
| doi =
| id =
|idisbn=ISBN 978-0-7641-3710-5}}</ref><ref name="Purcell">{{cite book
| last = Purcell
| first = Edward M.
Ред 62:
| doi =
| id =
|id={{page|year=|id=ISBN 978-1-107-01402-2|pages=}}</ref>
}}</ref>
:<math>L = {d\Phi \over di} \,</math>
 
Линија 180 ⟶ 179:
 
== Литература ==
* {{Cite book
* {{Cite book |ref= harv|last1=Alexander|first1=Charles|last2=Sadiku|first2=Matthew|title=Fundamentals of Electric Circuits|publisher=McGraw-Hill|edition=3|pages=211}}
| last = Singh
| first = Yaduvir
| title = Electro Magnetic Field Theory
| publisher = Pearson Education India
| date = 2011
| location =
|pages=65
| url = https://books.google.com/books?id=0-PfbT49tJMC&pg=PA65&dq=inductance
| doi =
| id =
|isbn=978-81-317-6061-1}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Alexander|first1=Charles|last2=Sadiku|first2=Matthew|title=Fundamentals of Electric Circuits|publisher=McGraw-Hill|edition=3|pages=211}}
* -{Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall}-. {{page|year=|idisbn=ISBN 978-0-13-098576-7 |pages=}}
* Основи електронике, Радио-предајници и радио-пријемници, Државни секретаријат за народну одбрану, Београд, 1967.
* {{Cite journal |last=Terman|first=Frederick |author-link=Frederick Terman |title=Radio Engineers' Handbook |publisher=McGraw-Hill|year=1943|ref=harv }}
Линија 191 ⟶ 202:
* {{cite magazine|last1=Shedd|first1=John C. |last2=Hershey|first2=Mayo D. |title=Popular Science |url=http://books.google.com/books?id=8CQDAAAAMBAJ&pg=PA599 |date= 1913|publisher=Bonnier Corporation|id=ISBN 01617370 |pages=599}}
* {{cite journal |last=Schagrin|first=Morton L. |url = http://dx.doi.org/10.1119/1.1969620 |title= Resistance to Ohm's Law |journal= American Journal of Physics |year=1963|volume= 31 |issue= 7 |pages= 536–47}}
* {{cite book|ref= harv|last1=Muller|first1=Richard S.|last2=Kamins|first2=Theodore I. |lastauthoramp=yes |title=Device Electronics for Integrated Circuits|year=1986|publisher=John Wiley and Sons|idisbn=ISBN 978-0-471-88758-4}}
{{refend}}