Свети Михало [[1749]]. године било је 44 дома. Свети Михало [[1744]]. додељен је Илирској, а 1776. Немачко-банатској регименти.
Године [[1782]]. бројао је 10631.063 православна [[становништво|становника]], 1814. подигнута садашња [[црква]], 1843. било је четири [[свештеник]]а на 2.371 становника православне вере, а два учитеља поучавало је 296 ђака. Свети Михал је додељен [[1845]]. г Српско-банатској регименти. 29 и 30. јуна 1848. почео је српско-мађарски рат код Св. Михала, и село је уништено [[пожар]]ом.
1854. године Свети Михал је припадао алибунарској компанији и имао 2.896 становника.
У деценији од 1872, до 1882. године снашла је општински атар, скоро сваке године, [[поплава]]. Године [[1873]]. припојен је Свети Михало [[алибунар]]ском срезу Торонталскок комитата. Око [[1900]]. године основана је Вегсентимаљска Општинска штедионица.
Бројно кретање становништва последњих деценија било је: [[1869]]. године 3.236 становника; [[1880]]-2.856; [[1890]]-3.369; [[1900]]-3.950; [[1910]]-4.095 становника.
По попису на дан 31. јануара 1921. Свети Михало је имао 39703.970 становника, од којих је било: [[Срби|Срба]]-21; Осталих Словена-1; [[Румуни|Румуна]]-3.918; [[Немци|Немаца]]-21; [[Мађари|Мађара]]-9.
