Постум — разлика између измена

Током [[криза III века|кризе 3. века]] која је захватила Римско царство један од најтежих удараца се одиграо [[259]]. када је цар [[Валеријан]] заробљен и одведен у сужањство од стране [[сасанидско царство|персијског краља]] [[Шапур I|Шапура I]]. Валеријанов [[син]] и савладар, [[Галијен]] морао је да упорно брани Италију и подунавске провинције од навала варварских [[Алемани|Аламана]] и [[Сармати|Сармата]] и истовремено води борбу са бројним узурпаторима ([[Ингенус]] и [[Регалијан]] у Подунављу, [[Макријан Старији|Макријан]] и [[Квијет]] у Египту).<ref>О Валеријану и Галијену: ''CAH XII'', стрpp. 41-48; -{Potter}-, стрpp. 252-264. </ref>. У пролеће [[260]]. [[Јутунги]], једна од аламанских скупина, су предузели поход на Италију и успели су да, и поред Галијенове потере, са собом одведу велики број заробљеника. Судећи по [[Латински језик|латинском]] натпису, пронађеном [[1992]]. у [[Немачка|немачком]] граду [[Аугзбург]]у, [[22. април]]а и [[23. април]]а 260. Јутунге је пресрела римска војска из Германије и Реције предвођена војсковођом Марком Симплицинијем Генијалидом, потпуно их поразила и ослободила неколико хиљада италских заробљеника. Натпис, који је подигнут [[12. септембар|12. септембра]] 260. је датован по конзулату августа Постума и извесног Хоноратијана. Другим речима, Постумова владавина је започела највероватније после пораза Јутунга у периоду између маја и јула.<ref>О натпису из Аугзбурга: -{Potter}-, стрpp. 256-266.</ref> По историчару [[Зосим]]у, који је своју ''Нову историју'' саставио око [[500]]. гоодине, Постум је, као намесник [[Доња Германија|Доње Германије]], плен задобијен у походу разделио војницима. Против овог потеза су реаговали Галијенов син и савладар [[Салонин]] и [[преторијански префект]] Силван који су затражили да се већ раздељени плен врати. Војска се тада побунила, опсела Колонију Агрпипину, данашњи [[Келн]], где су се Салонин и Силван налазили, а по заузимању града и убиства младог цара и његових људи, легионари су Постума изабрали за цара. Његову власт су, сем германских провинција, прихватиле и [[Галија]] (сем Нарбонске Галије тј. [[Прованса|Провансе]]) и [[Британија (провинција)|Британија]]. После [[261]]. и [[Хиспанија]] је признала Постума за свог владара <ref>{{harvnb|Potter||ppp=257}}</ref>.

Када је у Подунављу најзад завладало затишје, [[Галијен]] је [[265]]. године организовао опсежан поход против Постума. У почетку Галијен је био успешан и опсео је Постума у галском граду који извори нису именовали. Међутим, приликом једног обиласка попришта борби, Галијен је рањен [[strijela|стрелом]] од стране једног од опседнутих. Његова рана се затим искомпликовала и цар се повукао јужно од [[Алпи|Алпа]] да би се [[266]]. поново посветио борби са [[Готи]]ма на Балкану. У Медилану (данашњем [[Милано|Милану]]) Галијен је оставио војсковођу [[Ауреол]]а да брани Италију од упада варвара и потенцијалног похода галоримског цара Постума. Почетком [[268]]. године, рачунајући на Галијенову удаљеност, Ауреол се прогласио за цара у Милану. Галијен се брзо вратио у Италију, потукао Ауреола и натерао га да се склони у Милан. Ауреол је одатле признао Постума за свог савладара највероватније у покушају да добије војну помоћ и ослободи се опсаде. Постум се ипак није огласио по питању ове понуде, а Ауреол је убијен од стране војника новог цара [[Клаудије II Готски|Клаудија II Готског]], који је преузео римски престо након што су балкански официри почетком септембра 268. извели атентат на Галијена <ref>PotterстрPotterpp. 264. За детаљнију верзију догађаја: CAH XII, стрpp. 47-48.</ref>.

Постум се изгледа није интересовао за проширење домена којим је владао. Судећи по представама на новцу и титулама које је користио сматрао се за легитимног римског цара и желео је да буде признат за Галијеновог савладара. Међу водећим људима Постумовог режима налазила су се двојица романизованих аристократа, који су, судећи по гентилним именима, били [[Гали|галског]] порекла [[Викторин|Марко Пиавоније Викторин]] и [[Тетрик I|Гај Есувије Тетрик]] <ref>CAH XII, стрpp. 260-261. </ref>. Викторин је заједно са Постумом био конзул [[267]]. године, док је Тетрик био један од чланова паралелног галоримског сената и доцније намесник провинције [[Аквитанија|Аквитаније]] <ref>За каријере Викторина и Тетрика види: ''-{PLRE}-'', стрpp. 965; стрpp. 885. </ref>. Судећи по сачуваном новцу који је Постум ковао у [[Трир]]у, бар закратко је успео да пласира новац бољег квалитета од онога који је ковао Галијен и покушао је да обнови коришћење сестерција, сребрног новца који су Римљани користили у свакодневним пословима а који је током [[Криза III века|кризе 3. века]] потпуно девалвиран. Међутим, у Галији је изгледа робно-новчана привреда била мање развијена него у медитеранским крајевима царства, тако да је Постум добрим делом користио сребрни новац из времена [[Антонини|Антонина]] тако што је преко постојећих мотива ковао ознаке карактеристичне за његову владу. Предност рециклирања новца из времена Антонина била је у сфери царске пропаганде и идеологије пошто је нпр. [[260]]. у Триру Постум ковао медаљоне вредне два сребрњака који су га представљали слично [[Хадријан]]у који је био познат у римској традицији као ''обновитељ провинција'' <ref>О Постумовом новцу: ''CAH XII'', 334, 348-9, 355, 687. </ref>.

Након што је [[Клаудије II Готски]] постао римски цар Хиспанија се вратила под окриље централне владе и тиме је престала да буде део Галоримског царства. О самим околностима извори не пружају додатне детаље. Клаудијево заузимање [[Нарбонска Галија|Нарбонске Галије]] познато нам је захваљујући натпису нађеном у [[Француска|француском]] граду [[Гренобл]]у који успешну акцију приписује Јулију Плацидијану, префекту ноћне страже Рима [[Вигили|вигилима]] {{sfn|Potter|2004|ppp=265}}. Иако је потпуну хронологију догађаја тешко утврдити, у данашњој историјској науци се сматра да су ови догађаји уследили након Постумовог убиства. Наиме, у [[Мајнц]]у се [[269]]. против Постума побунио извесни [[Лелијан|Улпије Корнелије Лелијан]] који се прогласио за цара. Постум је успео да га порази и ликвидира, али је потом страдао у побуни војника којима је претходно забранио да опљачкају заузети град. Постума је заменио извесни [[Марко Аурелије Марије|Марије]], а затим и Викторин који је сада можда већ догурао до положаја преторијанског префекта. Било како било, борбе за престо Галоримског царства су довеле до губитка Хиспаније и Нарбонске Галије, али након што се Викторин учврстио осипаље територија је заустављено закратко {{sfn|Potter|2004|pp=263-264}}.

{{reflist|30em}}

* -{The Cambridge Ancient History, Vol. XII, The Crisis of Empire, A.D. 193-337, Eds. A.K. Bowman, P. Garnsey, A. Cameron, Cambridge 2005}- 2005 (друго издање).

* -{The Prosopography of the Later Roman Empire I: A.D. 260 - 395, Eds. A.H.M. Jones, J.R. Martindale, J. Morris, Cambridge 1971, стрpp. 720.}-