Манастир Добрун — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 36:
Устанак у [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]] [[1875]]. године Турци су казнили рушењем великог броја светиња међу којима и манастира Добруна. [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. године [[Босна]] је добила новог господара, уместо Турске, босну су окупирали [[Аустроугарска|Аустроугари]]. Захваљујући митрополиту Сави Косановићу, народу добрунског краја и помоћи баронесе Вилхелмине Николић манастир Добрун је [[1884]]. године поново обновљен. Обновљена је првобитна црква жупана Прибила али не и припрата и ризница жупана Петра.
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]] манастир је поново страдао. Са обнављањем се почело [[1921]]. године. Приликом обнове прекречен је ктиторски натпис изнад надвратника на улазу у нартекс, а старе фреске у засведеном трему покривене су новим слојем живописа. Нова несрећа задесила је манастир у [[Други светски рат|Другом светском рату]]. [[Немци]] су цркву користили као магацин за [[мина|мине]], које су јануара [[1945]]. године активирали и разорили манастир до темеља. Ово је било најтеже разарање манастира. Остали су само припрата и звоник.
За годину дана народ је поново обновио манастирску цркву, која је освећена у недељу по [[Митровдан]]у [[1946]]. године.
Године [[1994]]
Године [[2004]], када је обележено 200 година од подизања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], манастирском комплексу су додати нови објекти<ref name="Политика"/>. Међу тим објектима налази се и Карађорђев конак у коме је, на првом спрату смештен Музеј Првог српског устанка, док се на другом спрату налази музеј дабробосанских митрополита у коме је приказан историјат ове митрополије. У саставу музеја дабробосанских митрополита се налази и мала капела која је посвећена [[андрија Првозвани|светом апостолу Андреју Првозваном]], крсној слави краљевске породице [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]<ref name="Политика"/>.
| |||